Jovan Cvijić : sa rezimeom na engleskom i bibliografijom radova Jovana Cvijića, page 9

Уволд.

Цвијићева шездесетогодишњица пружа прилику чехословачком научном свету, да достојно прослави једнога од највећих словенских научника. Научни значај Цвијићев код нас је већ одавно схваћен. Чешка научна пруштва, нарочито Карлов Университет у Прагу, признали су са своје стране његове заслуге, како су најбоље могли.

Јован Цвијић је почасни доктор нашег Университета. С тога се у издањима овога факултета“ може појавити студија, у којој би се покушало истаћи Цвијићев значај за науку, словенство и његов народ.

Материјал за ову студију прикупљао сам у разним приликама већ од дужег времена. Први пут сам тај материјал изнео у целини на предавањима која су била намењена јужнословенским студентима, и која је 1919. године била приредила Јужнословенска Комисија Чехословачке Канцеларије за странце. Приликом Првог Конгреса Словенских Географа и Етнографа, држаног у Прагу 1924. године, написао сам међу осталим чланцима о Цвијићу и биографски увод за 54. свеску библиотеке „Земља и људи“. У тој свесци, под насловом „Балканска Питања“, објављени су у преводу неколики Цвијићеви популарни чланци. Ову је збирку приредио проф. Вацлав Хроник, изабравши поједине чланке из Цвијићевих књига „Говори и Чланци“. Тај је биографски

# Ова је студија изишла као 46. свеска у збирци „Зрзу уудамапе рнгодоусбдескои такикоџ Капоуу. штуегз ћу“.

Јован Цвијић р 1