JUS standardizacija

68

Predlozi za jedinstveni svetski navoj

Prethodni razgovori i sporazum izmedi Ve-

like Britanije, SAD i Kanade prvobitno nisu bili vođeni unutar ISO (Međiumarodna worgamizacija za standardizaciju). Novoosnovama organizacija ISO sastala se prvi puta ma jedno veće zasedanje u Parizu, u julu 1949 godine. Tamo je ukupno zasedalo. 10 međunarodnih tehničkih komiteta, medu njima ISO TC/1 (narezi za zavrtnje i navrinje — mavoji za vijke i matice). Sekretarijat ove komisije ima Švedska, koja je predložila diskusiju pet predloga: 2 švedska, norveški, francuski i holandski predlog, ali je komisija rešila da se holandski i morveški predlozi uopšte me preiresaju. Osim zvaničnih predloga, među dokumentacijom se malazio izveštaj sa savetovamja 1 Ottawi, odnosno i: Waschingtonu i različiti spisi _ iz Poljske o ovome pitanju.

E Švedski predlog br. I. Ovaj predlog, kao i

drugi švedski predlog, polazi od osnovne ideje, da se u prvom redu izradi preporuka za ujednačeni navoj zavrinja (narez vijka) i to samo za takozvani normalni zavrtanj, pre mego. što bi se pre-

šlo na čitav problem navoja wu celini (konstruk--

ciomi narez | marezi sa ostalim vrstama prolila: _ trapezni, testerasti, obli, kosi Whitworlhov. cevni navoj). Zbog dva različita merna sistema skupno rešenje preistavlja komplikovaniji problem. Kod komstrukcijskih nareza treba voditi računa o standardnim promerima (prema Standardnim brojevima, V. »Standardizacija« god. I (1950), br. 1, str. 10), koji se, zbog: postojjećih različitih mernih sistema, razlikuju. Zavrtnji, uzeti zasebno, prelstavljaju materijal tako ogromne potrošnje, da se isplati zasebna standardizacija mjihovogz navoja. Na daljne tačke u ovome predlogu osvrnićemo se nešto. opširnije, pošto poliču od poznatog stručnjaka za nareze d-r tehn. Hildinea Tomebohma, pretsednika švedskog društva za standardizaciju. : |

Predlaže se usvajanje jednačenog profila prema UST sistemu. Za spoljne prečnike se predlaže, da niti u colima, niti u milimetrima ne bidti okrugle brojke, već da stepemovanje prečnika bude prema naročitom predloženom načinu. Nazivna promeri bili bi, kod oba. merna sistema, svedeni ma zajednički naziv T, prema naročitoj formuli.

Dosadašnji sistemi navoja imaju prečnike stepenovane tako, da je mazivni, t.j. veliki prečnik mavoja izražen u okruglim vrednostima, a ıı mernom sistemu koji važi u toj zemlji (metarski ili colovni). Kod Whitworlhovog i kod Selersovog navoja je polazni, 1.j. veliki prečnik navoja izražen u celim colovima ili u mmožiteljima razlika 1/2”, 1/4”, 1/8”, 1/16” i 1/32”, Razlike izmeđi pojedinih članova redova si srazmerno male, DajR ima veoma mnogo dimenzija. Tako su u opsegl 1/16” do 1/4” prečnici stepenovani sa međusobnom razlikom 1/39”, u opsegu 1/4” do 9” sa 1/16”, od 2” do 4” sa 1/8”, a iznad 4” sa 1/4”

STANDARDIZACIJA –

međisobne razlike, Međunarodni melrički SIsistem mavoja prihvatio je istu gustinu redova, tako da je, ma primer u onom delu koji odgovara 1/4” do 1”, t.j. od približno 6 do 24 mm, bilo 13 prečnika, jednako kao i kod Whitworthovog i Sellersovog mavoja. Iskustvo je pokazalo da tako gusti redovi mism potr-omi Na konferemciji u Ottawi je zbog toga smanjen broj prečnika, tako na primer u opseg 1/4” do 1” postoji samo 10 prečnika. 1 u pogledu muetričkog nareza izvršemi su dosta uspeli pokušaji u istom pravcu. Tako. sti, ma primer 1 Švedskoj, sa dosta dobrim iskustvom u opsegu 6 do 24 mm, standardizovani samo prečmici 6, 8, 10, 12, 16, 20 i 24 mm, tj. svega 7 prečnika. Kod oba sistema nastoji se da stepenovanje bude što je moguće više linearno, t.j. da se razlike linearno povećavaju sa svakim standar(dizovanim prečnikom. Iskustvo je pokazalo da bi razlike između pojedinih članova reda mogle da budu prosečno. veće, nego što su-one koje do. sada postoje + metarskom sistemu mavoja i da bi za zavoje veće od 1/4”, odnosno cca 6 mm, najprikladniji bio oftawski predlog. D-r Tormebohm predlaže naročitu formtilu, pomoću koje bi se na najprikladniji način istovrememo rešilo pitanje linerarnmog stepenovanja prečnika i pitanje nazivmog prečnika. Nazivni prečnici bi bili redni Dro-

jevi,ispred kojih bi se stavilo slovo T (Thread-

navoj) ili neki drugi prikladni znak. Za metarski sistem d-r Tormebohm predlaže obrazac 1

TT: d=40' a za colovni sistem obrazac 7? ODEMO

gde je d = odobreni, polazni (standardni) prečnik 1 milimetrima ili u colima, a T = redni broj, nazivni promer navoja. Prečnici u opsegu 1/4” (cca 6,4 mm) do 1” (cca 25,6 mm) bili bi stepenovani prema tabeli 6. i

Tabela 6

12 | 183 | 14

| a 6.4| 8.1 | 10 |12.1 |14.4 |16.9 |19.6 | 22.5 25.6|

(ai a, | 270 ?9/6a | Ši/sa| */ne | “S/ca| '9/6a| ""/sa | 1

cim. || 0.95| 0.31| 0.839| 0.48| 0.56| 0.67| 0.76| 0.89| 1

____Za stepenovanje u opsegu „manjih prečnika (ispod 6,4 mm) predlaže se takođe isti princip, sa