JUS standardizacija
Br. 8—0 1951 —
213
Z
Indusftriski otpaci .su om, koji nastaju kod prerade u industriji i zanatstvu, a dele se obzirom
_ na mogućnosti upotrebe ma:
2131 93139
214 2141 2142 215 2151 2152 216
21iG' 2162
21635 217 2171 2172 2175 218
upolrebljive za teksti:nu industriju i upotrebljive za ostalu industriju (za papirnu), ili neupotrebljive za tekstimu industriju. Neindusirisik|i obpaci su oni, koji mastaju kod upotrebe raznih tekstimnih proizvoda, a dele se na: ~ upotrebljive za tekstilnu industriju i upoirebljive za ostalu udndustriju, im mneupolrebljive za tekstilnu industriju.
Prema stanju u kojem se industriski otpaci nalaze,
'Taz:iku jemo:
nove olpatke, koji nastaju kod upolrebe i krojenja u industriji i zanatstvu;
stare olpalke, 'koji mnastajm kod upobrebe gotovih proizvoda. U pogledu razvrstavanja po boji dehme sve Vrste otpadaka ma:
nesortirame po boji, : sortirane po bojama osnovmih tonova i mjiho: vih miansa;
bele-sirove.
Sve vrste starih krpa se osim toga dele na:
krpe sa obrubima i postavom;
krpe sa obrubima bez postave;
ikrpe bez obruba i bez postave.
Otpatke razvrstavamo i označavamo po sadržaju vunenih vlakana i po okvirnim finoćama kako sledi:
Okvirne finoć
e
Oznaka sasta S
Ž SUVA vunenih E na “vlakana do A/B B-C/D|D-D/B niže
2181 101 J MO!
potpuno vu-
neni 90%5—100"/,
2182 102
poluvuneni 40%, — 90", 1 II III
2183 103 -
četvrt-vuneni || 150, ——40%/o
2184 104
Yigonj | ispod 15" |
Rimski brojevi L-IV označavaju okvirne finoće. Na pr. I01/III i.j. potpuno vunemi olpaci sa sadržajem vume 90—100% okvirne finoće D-D/E.
INDUSTRISKI OTPACI ZA TEKSTILNU INDU-
· STRIJU
3191 3159 914 015 316. 917 92 321 292 229
Prema vrsti i načinu prerade, kao ı fazama gde “nastaju, delimo ih kako stedi:
Iz predionice vunenog češjianog prediva: odletak vlačara (F:ug); 5 izbita,k od čišćerija vlačara (Ausputz, Ausstoss); iščešljak češljara (Kammling, Blusse, INoi!), koje dalje delimo na: iščešljak stroja sistema Sehlumbenrger; iščešljak stroja sistema Nobel;
ostatal svitaka i predprediva (Wickel); trganac od češljanih traka (Zugabrisse, Laps); niti jednožičme (Singiyarn));
niti končane (Twistyarn);
Iz predionice vunenog viačenog prediva:
otpaci pred-trgača; odletak vlačama (Fmugi;
izbitak od čišćenja vlačara (Ausputz, AusSstoss): 324 329 3926
331 39. 333.
34 341
349 349
244
248
511 511
5112 5113 5114 5115 516 Ji
5121
5122 5123 5124 515 5131 5132 52
59 531 911
5319 5319 5314
5315 5316 5317 5318 8310 5997
5321
58322
niti pretprediva (Vorgarn);
niti jednožičmne (Singlyarn);
niti k ončane (Twistyarn);
Iz kaonice:
niti jednožične;
niti hkomčane;
odresci tkanina, čija veličina je određena propisom o vunenim tkaninama.
Iz dorade:
'obpaci viakna koji nastaju kod pranja (Waschhaare); : ;
olpaci vlakna koji nastaju kod bojadisanja; olpaci vlakna koji nastaju kod valjanja (Walkhaare); -
otpaci vlakna 'koji nastaju lkod čupavljenjae '(Rauhhaare):
odresci tkanina, čija je veličina određena propisom za vunene fkanine.
INDUSTRISKI OTPACI ZA OSTALU- INDUDUSTRIJU ~.
Iz predionice vumenog vlačenog iprediva:
otpaci koji nastaju kod ikidanja ikripa'.
Iz dorade: ;
obpaci vlakma koji nastaju kod šišanja (Scherhaare).
NEINDUSTRISKI OTPACI ZA TEKSTILNU INSTRIJU ato Novi otpaci, koji me smeju biti ni u jednom smeru uži od 3 cm, odnosno diikaupne površine mam:ije od (4 cm”, a ikoje delimo: 'kod proizvoda od vlačenog iprediva ma obpatke: od tkanina za građansika muška odela, kapute i kabanice; | . seljačkog sukna; šajaka i civilne čoje (Neutuch); tkanina za ženske haljine (Neudamentuch); vojničke čoje (Neumihtartuchi);
od trhkotaže (Neuwollgestrickt).
kod proizvoda od češljanog prediva na obpatke: od tkanina za mu šika odela i kabanice (Neu-
ikamimgarn);
od tkanina za Ženske haljine;
od vojničkih tkanina (Neumilitšartuch);
od trikotaže (Neugestrickt).
Kod pusti na otpatke:
od tkanog pusta (Neugewebefiz);
od valjanog pusta (Neuwaikfilz).
Novi sitni komadi (novi šrenc) (Wolltuchabschnitt),
koji mogu biti u jednom smeru uži od 3 cm, odno-
sno ukupne površine manje od 24 cm. |
Stari otpaci: ·
kod proizvoda od vlačenog prediva:
od tkanina za građamska muška odela, ka-
pute i kabanice (Alttuch);
od seljačkog sukmna (Altbauertuch);
od šajaka i civilne čoje (Alttuchb);
od tkanina za ženske haljine (Atdamen-
Pa
tuch);
od vojničke čoje (Almiiitartuch);
od trikotaže (Altwolgestrickt);
od čarapa (ahte Sirimpfe) bez stopala;
od ćilimova i torbi (turska vuna) i
od vune iz dušeka ı sl. (Matratzenwo:le); 'kod iproizvoda od češljanog prediva:
od dkanina za muška odela i kabanice (AMikammgarn); od tkanina za ženske haljine (Aldamentuch);