JUS standardizacija
34.
STANDARDIZACIJA
5.12 Delimična mesta su takva mesta koja. po datom 6.3 ' propisu moraju biti prevučena, dok ostali de-
lovi predmeta ne smeju imati nikakvu prevlaku. Podatak na crtežu ka» u tački 4.2 ovog standarda. (Slika 3).
5. Ograničenje debljine sloja u zazorima
|. Kad zbog zazora, kao naprimer kod vijaka, je- 6.4 dna određena debljina sloja ne sme da se prekorači, debljinu sloja treba naročito ugovoriti.
5.3 Ispitivanje debljine sloja Ispitivanje debljine sloja po:
JUCE: OE 0 a ·'Ispitivanje galvanske prevlake mikroskopskim odr ČOOVONjOTı debljine sloja (u: Dripremi). ~
Pogonsko O Je i ispitivanje skidanjem. sloja _ prevlake po: · JUS C.A1.500 — Ispitivanje galv anskih prevlaka Đo metodi sa mlazom.
6 Opšta uputstva
6.1 Osnovni materijal koji se galvanski prevlači. Predmeti koje treba galvanski prevući ne smeju niukom slučaju imati površinskih grešaka kao 6.5 ogrebotine, pore i ljuspičaste slojeve, koji škode izgledu i slabe zaštitu od korozije. Predmeti se moraju tako očistiti da se mogu besprekorno galvanizovati. Ako osmovni materijal pokazuje
Š suviše grube greške, onda se predmit odbacuje
e neobrađen.
6.9. Prethodna priprema površina za galvanizaciju. Pošto gotov predmet mora biti bez vidljivih grešaka, moraju se njegbve površine obraditi pre · galvanizovanja. Naročiti zahtevi, naprimer u po·sSledu struganja. i glačanja predmeta, po potrebi
. određuju se sporazummo, a radionički podaci se unose u operacionu. listu. dotičnog: predmeta.
Postupci galvanizacije i naknadna obrada Izbor postupka za galvanizaciju zavisi jedino od proizvođača. Postupci koji dolaze u lobzir po-
sle galvanizacije, kao naprimer: toplotna obrada ~
predmeta za otklanjanje krtosti usled prisustva vodonika u: čeliku, treba da se ugovore posebno.
Opšti. zahtevi za kvalitet prevlake
Prevlalke treba da prijanjaju čvrsto na predmetu, moraju da budu glatke, bez mehurića i ne smeju biti krte. Zasada se samo za hromme prevlake dozvoljava da imaju izvesnu Kkrfiost. Pri isporuci galvanizovanih predmeta, prevlake ne smeju da imaju nikakve greške koje škode izgledu. Kod smeštanja i čuvanja u pvostorijama, u kojima nema agresivnih gasova i nema mogućnosti vlaženja predmeta (naročito zbog kondenzacije vOdene pare), ne sme da se pojavljuje prskanje i ljuštenje prevlaka ili pak stvaranje mehurića. Pojava mutnila na sjaju površine prevlake može da nastane i kod ispravnih prevlaka, kadi vlažnost pređe preko 80%, a da inače nema naročitih uslova za koroziju. Samo na prevlakama hroma, zlata ili platine u takvim uslovima ne pojavljuje se mutnilo sjaja.
Stepen sjajnosti
Sjajnost metalne prevlake zavisi A ci OosnovnpDs materijala, od prethodne pripreme i postupka galvanizacije. Željeni stepen sjajnosti treba USOvoriti posebno. Stepenom sjajnosti Vidi u. tabeli. Za određivanje stepena sjajnosti upotrebljava se crni matpis (u daljem tekstu slika), sa veličinom slova 5 mm, na beloj. osnovi (vidi sliku 4). Natpis se postavlja na propisno otstojanje (A) od uzorka i posmatra se diobiveni lik golim okom: sa oko 300 mm daljine (slika 5). Ovo ispitivanje se primenjuje samo za uzroke sa ravnim i slabo krivim: površinama.
- JV ——0m==0rVF cc eo W
skra-_| Rastojanje
Stepen sjajnosfi slike (A) od
: Opis Sioa uzorka u mm Mat (bez sjaja)| bs | 5 Lik slike ne postoji Svetlucava | sv 5 _| Lik slike je Čitljiv Sjajna sj 100 | Lik slike je čitljiv Lik slike je čifltiiv. Crte |; Ex . od glačanja i tragovi Visokosjajna vsj 400 fine obrade smeju da | se opažaju go.im okom u maloj meri Siaino k . Lik slike je Čifljiv 0 osj 400 Potpuno bez ikakvih Se) tragova obrade Uzorak
=300 :
Posmatrač ___ (slika)