JUS standardizacija

2.1

2.11

2.13.

2.13

3.1

3.2

3.3

3.4

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 avgust 1955

Opseg standarda

Ovaj standard obuhvata definicije pojmova, na= zive grupa i klasifikaciju bakarnih legura, za upotrebu u poslovnom saobraćaju između pro-

_ izvođača, isporučioca i korisnika, kao i za upo-

trebu u tehmičkoj dokumentaciji.

Bakarne legure

Pod pojmom! bakarnih legura uopšte podrazumevaju se legure (slitine) u čijem sastavu preovladava sadržaj bakra.

Legure za spajanje (lemljenje i varenje) izuzeno se ubrajaju u bakarne lagure i kada u njihovom sastavu sadržaj bakra ne preovladava.

sastav ; 'U sastavu bakarnih: legura razlikuju se:

a) bakar, kao osnovni metal;

b) glavni dodatni elememti;

c) sporedmi dodđaftni elementi;

d) nečistoće.

Glavinim dodiatbmim elememtima smatraju se fakvi elememti, koji svojom prirodom i koncentracijom. određuju osnovni karakter legure; napr.: cink u muesingu, ili cink i nikl u novom: srebru.

Sporedni dodatnim elementima smatraju se takvi elementi koji, ne menjajući osnovni karakter legure, u izvesnom smislu pobolišavaju mjene osobine; mapr.: aluminijum, silicijum ili mangan u specijalnom: mesingu, ili fosfor u kalajmoj bronzi. . Nečistoćama

smatraju se nepoželjni elementi u sastavu legure; mapr.: bizmut u kalajnoj bronzi, železo, kalaj ili aluminijum: u mesingu. za. duboko izvlačenje. Klasifikacija

Bakarne legure se klasificiraju s obzirom na:

a) način tehmološke prerade;

b) tehnološku namenu;

c) broj glavnih dodatnih elemenata;

d) prirodu i koncentraciju glavnih i sporednih elemenata.

Prema, načinu tehnološke prerade razlikuju se:

a) legure za livenje (liv);

b) legure za gnječenje.

Prema, tehnmološkoj nameni razlikuje se:

a) legure za dodavanje predlegure;

bb) legure za spajanje (lemljenje i varenje) (vidi tač. 10).

Prema broju glavnih dodatnih elememala.

razlikuje se:

a) dvojne legure;

b) trojne legure;

c) višestruko legirane legure.

i koncentraciji glavnih dodaimih

ili za dezoksidaciju-

Prema, priromi elemema.ta, saglasno načelima ove klasifikacije, razlikuju se sledeće kategorije bakarnih: legura: a)legure bez cinka, kao glavnog, dodatnog elementa i to: ;

BAKARNE . DEFINICIJE POJMOVA, NAZIVI 1 KLASIFIKACIJA

LEGURE

4.1

4.2

4.3

2 DK. 669.35 : 001.4 JUS C.D0.001

— bronza (vidi tač. 4);

— bakarni liv (vidi tač. 5);

— ibakarne legure za dodavanje ili za dezoksi-

daciju (vidi tač. 6);

— i slične bakarne legure.

b) legure sa cinkom, kao glavnim dodatnim: elementom, i o:

— mesing (vidi tač. 7);

— crveni metal (vidi tač. 8);

— novo srebro (vidi tač. 9);

— i slične bakarne legure.

Bronza

Bronze su dvojne ili trojne legure sa najmanje 60% bakra, ali koje ne sadrže cink kao jedan od glavnih dodatnih elemenata.

Bronze dobijaju imena prema imenima glavnih dodatnih elelemmata; mapr.: aluminijumska bronza , kalajna bronza, olovna bronza, kalajnmio-olovma bromza, niklena bronza, manganska bronza, silicijumska bronza, mangansko=silicijumska bronza itd.

Nazive kao što su elektrodna TT-bronza, itd. {reba izbegavafi.

bronza,

ATuminijumska, bronza

Aluminijumske bronze su legure sa najmanje 70% bakra, i sa aluminijumom kao glavnim dodaftnim elementom: one obično ne sadrže više od 14% aluminijuma.

Alko pored aluminijuma sadrže još i slavne dodatne elemente kao što su Žželezo, nikl, mangan ili silicijum, razvrstavaju se u odgovarajuće Ttrojne, odnosno višestruko legirane aluminijumske bronze; napr.: železo- aluminijumski. bronza, železo-nilel-altmilniijurmslea bromza, itd.

Veza sa drugim: standarđima:

Bakarne legure za livenje: alıminijumska bromza, trojma odnosno višestruko legirana JUS.... (u pripremi)

Kalajna bronza.

Kalaine bronze su dvojne legure bakra i kalaja, sa obimno ne više od 20% kalaja: najčešće se dezoksidišu fosforom; alo ostatak fosfora iznosi najmanje 0,05% mogu se zvati i fosfornokalajnim bronzama.

Veza sa drugim standardima:

Bakarne legure za gnječemje; kalajna: bromza JUS ....(u pripremi);

Bakame legure za gnječenje; kalajna bronza JUS Seke Šš (u pripremi).

Olovns i kalajno-olovna, bronza

Olovne bromze su dvojne legure sa najmanje 60% bakra, i sa obično ne više od 28% olova, kao glavnim dodatnim elementom. Kalajno-olovne bromze su ftrojne legure bakra sa obično ne više od 98% olova i ne više od 10% kalaja, i sa izvesnim količinama nikla, cinka i drugih, kao sporednih dodatnih elemenata; to su uglavnom legure za livenje. Veza sa drugim standardima:

Bakarne legure za livenje: olovna i kalajnoolovna bronza JUS..... (u pripremi).

Bakarni liv

Bakarnim livom naziva se bakar za livenje kome su, radi poboljšanja izvesnih. osobina (livkosti i drugih), obično dodate i izvesne manje količine