JUS standardizacija

"10

3.14

9.15

3.16

3.17

Rezultati merenja azbestnog vlakma daju test koji se sastoji iz četiri broja. Ovi brojevi pokazuju ftežinsko učešće vlakana različitih dužina, pri čemu prvi broj daje ostatak na prvom: situ, drugi na drugom, treći ma trećem, četvrti ma če'tvrtom. situ i petom sanduku, sve izražemo u mernim jedinicama. Primer: Posle mehaničkog prosejavanija azbestnog vlakma ma test mašini na prvom situ nije ostalo ništa, na drugom situ ima azbestnog vlakna i težini od dve merne jedinice (56,8 g), na trećem situ ima: azbestnog vlakma u težini deset mernih. jedinica: (284,0 8), na četvrtom: situ i petom. sanduku ime ukupno četiri merne jedinice (113,6 S).

Na osnovu! takvog rezultata ozmačimo da. na Drvom! situ mema mišta (0), na drugom: imaju. dve merne jedinice (2), na trećem situ ima deset mernih jedinica (10), a ma četvrtom: situ i petom sanduku ukupno ima četiri merne jedinice (4). Dobivene vredmosti: O, 2, 10 i 4 daju. test ispitivanos azbestnog vlakma, koji se označava sa: 0—2—10—4. _ Prema tabelarnom pregledu JUS B.F1.001, tačka 1, azbestno, vlakno sa mavedenim, testom. spada u klasu 4, potklasa 4—7. \ Alko se prilikom! testiranja utvrdi test koji ne odgovara potpumo mi jednoj oznaci navedenoj u tabelarnom pregledu JUS B.F1.001, tačka 7, tada se u cilju pravilnog određivanja klase, odmosnmo, potklase primenjuje karakterističan broj. iKarakterističah broj je određema vredmosna oznaka, koja karakteriše klasu, odnosno, potklasu azbestnog vlakma, a dobije se tako da se posle mehaničkog prosejavania na test mašini. dobiveni ostatak na prvom. situ, izražen: u mernim: jedinicama, mmoži sa 3, ostatak. ma drugomi situ sa. 2, ostatak ma trećem sa 1. Rezultati sa prvog, drugog i trećeg) sita saberu se pa je njihov zbir traženi karakterističan broj po kome se određuje 'Rlasa odnosno potklasa azbestnog vlakma, a pre= ma ftabelarnom pregledu JUS B.F1.001, tačka 7. Primer 1:

Mehaničkim prosejavanjem utvrđem je test: 01—8—7. U tabelarnom: pregledu tog testa nema, zato se traži karakterističan broj na sledeći način:

— rezultat prvog sita množi se sa 8: 0%38=0" — rezultat drugog sita množi se sa 2: 12622 — rezultat trećeg sita mmoži se sa 1: 8%D1=8

Sledi da je karakterističan broj jednak: 10

— prema falbelarnom pregledu, azbestno. vlakno

sa karakterističnim brojem 10 spada u klasu 5

potklasu 5—ReR.

Primer 2:

Mehaničkim: prosejavanjem utvrđen je test: 0—10

—8.5—2.5.

'U tapelarmomi pregledu tog testa mema, zato se

traži karakterističan broj:

— rezultat prvog sita množi sesa 83: 0%3=0

— rezultat drugog sita množi se sa 2: 10%2= 20

— rezultat trećeg sita mmoži se sa 1: 3,5%51= 8,5

Sledi da je karakterisitčan broj jednak: 28,5

— u +tabelarnom pregledu ovog broja mema, zato

se shodno tački 3.17 ovog standarda uzima naj-

bliži karakterističan broj, t. j. broj 94, prema

kome ovo azbestno vlakno spada u klasu' 3 pot-

klasu 3—VW.

U slučajevima kada se ceni Iojoj klasi, odnosno,

potklasi pripada azbestno vlakmo, tada se postupa

po sledećem:

a) ako je karakterističan broj više od 50% bliže donjoj klasi odnosno potkdasi, tada se uvrsti u donju klasu, odnosno potklasu;

b) ako je karakterističan broij 50%: ili više od 50% bliže gornjoj klasi odnosno potklasi, tada. se uvrsti u gornju klasu, odnosno polklasu.

3.2 2.21

9.22

3.3

3.4 3.41

3.42

STANDARDIZACIJA

Određivanje čistoće

Shodno JUSI! B.F1.001 tačka 4.99 stav d), serpentinska jalovina ma četvrtom: situ test mašine određuje se na sledeći način: ostatak ma četvrtom situ posle mehaničkog prosejavanja stavi se na crnu glatku podlogu i laganim; duvanjem, izdvoji se azbestno vlakmo. Preostali materijal tare se lagano i ravnomerno među dlanovima, u cilju da se neotvoremi snmopići azbestnog: vlakna raščešljaju, a zatim. se mzbestno vlakmo izdvaja! ponovnim duvamjem. Preostala zrnasta masa serpentinska jJalovina, meri se na vagi sa tačnošću do 0.25 g. !

Određivanje prašine

Pod prašinom podrazumevaju se dve poslednje frakcije, koje se posle mehaničkog prosejavanja azbestnog vlakna nalaze na četvrtom: situ i petom sandulcu, test mašine.

Prašina se gastoji iz mikroazbesta i delimično iz serpentinske jalovine.

Težinski odnos frakcije na četvrtom situ i petom sanduku mora da bude sledeći:

Ostatak Ostatak na 4-situ na 5-sanduku 1 . 1,5

Alko u petom sanduku ima. više od 60% odi celokupne količine prašine, tada se deo prašine sma= tra bezvrednimj i to prema sledećoj skali: · Kod viška od: Smatraće se bezvrednim:

0 do 5% 25% prašine više od 5 do 10% 50% prašine preko 10% 75% prašine Primer: Mehaničkim prosejavanjem azbestnog vlakma

utvređno je da je odnos frakcija ma četvrtom situ i petomi sanduku 1 : 2, što znači da uu petom samduku ima 66% prašine odnosno 6% iznad dozvoljene količine. Prema gornjoj skali, u ovom: slu-= čaju 50% prašine smatra se bezvrednom i ne plaća se.

Određivanje, vlage

Vlaga se određuje na sledeći, način: uzme se 1 ke# prosečnog uzorka azbestnog vlakma, isti se izmeri sa tačnošću. ne manjom od'0,2%, zatim se prosuši u sušnici na temiperaturi od 100 do 110%C do stalne težine. Posle toga osušemi uzorak. meri se ponovno sa istom tačnošću. Vlaga se izračunava na osnovu izmerenih vrednosti, a prema sledećoji formuli: Pi— 5

|_U— —

ra · 100

Pri čemu je:

V= vlaga. azbestnog vlakna u % vi = težina uzorka pre sušenja

va = težina uzorka posle sušenja.

Određivanje elastičnosti

Kod kruduma i azbestnos vlakma klase 3, elastičnost se određuje ma sledeći način: iz prosečnogs uzorka prstima se užima snopić neraščešljanmog: azbestnog vlakma, debljine oko 1,5 mm. Isti se pet puta dvostruko, pregiba na suprotnu stranu. Pri označenom: postupku snopić ne sme da se kida. Kidanje snopića mak je lomljivosti. Kod ostalih vrsta azbestnog vlakma, koje se dobivaju mehaničkom preradom, elastičnost se određuje ma sledeći način: uzima se 5 g: azbesinog vlakna prosečnog uzorka i stavlja u porculamsk\iu stupu. Posle 3 do 5 minuta tucanja u stupi vlakno mora da se razvije i me sme da se lomi po dužini ma kraća vlakma.