JUS standardizacija
_ POPUNI E-ICI - STANDARDIZACIJA DOPRINOS ISPITIVANJU METALA SAVIJANJEM PO JUS C.A4.OO5
Standard JUS C.A4.005, koji Tretira ispitivanje metala savjanjem, sadrži u tački 3 uputstva za način ispitivanja, kao i za ocemu: sposobnostil savijanja.
Za ocenjivanje sposobnosti savijanja uzima se u obzir veličina ugla a Moji zatvaraju kraci savijene epruvete, ili specifično izduženje spoljnih vlakana,
- a 1 koje se dobija po formuli K — 50—, gde »K« označuje p savitljivost, »a« debljinu epruvete, a »p« poluprečnik krivine savijene epruvete.
Ta uputstva koja standardi navodi, nisu potpuma naročito u pogledu upotrebe broja K, kome svakako treba dati daleko veću prednost nego uglu a, koji sam za, sebe ne karakteriše ponašanje materijala kod savijanja. Zato je svrha ovog kratkog sastava da 'doprinese razjašnjeniju oba načina oceme sposobnosti saVijanja, da omogući efikasniju upotrebu standarda JUS C.A4.005 u pogledu savitljivosti, i da pruži materijal za potrebnu dopumu samoga: standarda.
Pogledajmo sliku 1 u standardu JUS C.A4.005, i
: ; D+a uzmimo u obzir da je p= a?
što -u standardu nije
dovoljno definisano. p je poluprečnik Kkrivine neutralne ose savijene epruvefe, za ikoju se kaže, da se nalazi na polovini debljine epruvete. Iz OVOB izlazi
GOO O IVU RO (0 D+
. Pod pretpostavikom a
da epruveta za: celo vreme opita savijanja dobro naleže na valjak kojim: se vrši pritisak, dolazi se vrlo brzo do uverenja, da za utvrđivanje ponašanja materijala kod savijanja nije merodavam. ugao savijanja nego prečnik valjka u odmosu na. debljinu epruvete.
'Uglom savijanja kazuje se posredno samo to, na kom je području epruveta savijena. Međutim, taj DOdatak je sasvim nedovoljan. Nas mora više interesovati na kojoj je dužini neutra!na osa epruvete bila. savijena. u odnosu na debljinu: epruvete.
Dužinu savijenog meutralnog vlakma mnazovimo I.,—C.a. Koeficijenat C je u zavisnosti od ugla a, kao što sledi:
Cc POO O S 00: 2a 180
Uzmimo u obzir prečnike valjaka 0, 1a, 3a, i 53, i pogledajmo koje se C dobija kod uglova savijanja o — 90", a — 135! i a — 180”. Istovremeno. pogledajmo kakvi su uglovi a dobijaju, ako se zahteva da je C— 9, tj. L — 92a. Rezultat je prikazam. u donjoj tabeli, gde se očigledno vidi značaj ugla savijanja.
D K C koi c=900 0 100 0,8 —> la 50 1,6 3a 25 a,1 5a 17 4,1
Potpuno je jasno, dakle, da prečnik valjka, odmosno savitljivost P, karakteriše sposobnost materijala na savijanje. Ako se, naprimer, kaže da je jedanput postignut ugao savijanja 195", a drugi put 180" napr. kod prečnika valjka D — a, to je u pogledu: sposobnosti savijanja isti rezultat. Zato, za ocenu sposobnosti savijamja treba prestati sa upotrebom ugla savijanja ı upotrebljavati savitljivost K, koja je mpr. u švajcarskim mormamm VSM već odavno uvedena (poznat T'etmajerov broj).
Alko se na ovaj, način. oslobodimo ugla a, mora se još mešto reći o tome, kuaiko se na. najjednostavniji način muože odrediti savitljivost K. Savitljivost K._je
· · vw · Pa : a definisana, kao što je već navedeno, izrazom K — 50 —
p
i to sa onim p, kod koga već postoji pukotina na zategnutoj strami (neli dimostranmi propisi definišu pukotimu: širinom: rascepa 1 mm, što je potrebno uzeti u obzir). Flstreman primer imamo tada kada se bez pukotine postigne p = a/2; u tom. slučaju K = 100. Za prečnik valjka povoljno je uzeti onaj koji udovoljava mimimnlnom zahtevanom K. U uređaju za savijanje sme se prekimuti savijanje već kod ugla savijamja 120% Ako se pri tome nije pojavila pulko-
_ tina, ispitivanje se nastavlja pod! presom' stiskanjem
krakova do pojave pulkotime. Čim se pukotina. pojavl, odmah i potpuno prestaje se sa optereećivanjem. Ako se poluprečnik krivine spoljašnje ivice označi sa R, onda se savitljivost K-_ dobija, uzimajući u obzir da
: a a ; je R=p + = sa sledećim izrazom:
K-%-="2 DOOR i a
Poluprečnik R najjednostavnije se određuje pomoću šablona od providne plastične mase, na kome su
nacrtane različite krivinme. Za brzo određivanje broja
K majbolje je imati brojčanu tabelu ili grafikon ma samom: šablonu.
Na taj način, što se kodi svakog opita savijanja određuje savitljivost K- kodi koje je nastala pukotina, dobija se sasvim drukčiji uvid wu pogledu kvaliteta materijala, nego ako se mpr. kaže da je K. >» 853. To je slično Mao npr. ako bi se reklo da je izduženje Bio > 20%, ili da je granica elastičnosti oce > 25 kig/mm?, a pri tome me bi se navele stvarno postignute vredmosti. Isto talko i za samoga proizvođača, za analizu kvaliteta proizvoda, najviša postignuta savitljivost K. ima značaja.
Ispitivanje metala savijanjem danas je jako rašireno. Zato je jako pogodno, alko mnogobrojnim. opitima savijanja koje izvodimo damo efektivniju vrednost, i iz njih izvučemo veće koristi pomoću savitljivosti K. Kod ukupnih troškova koji su potrebni za opit savijanja bez određivamja savitljivosti KK, dopunski troškovil za određivanej savitljivosti K impretstavliaju mmogo manju vrednost nego što je postignuta korist.
C kod C kod co kod 135? a =1809 G=2 100 BB. 2300 2,4 8,1 1150 417 6,2 570
7, 9,4 F ago)
ea eee eo KS G—=—
Takođe i u sve stamdarde ioji određuju mehaničke osobine pojedinih vrsta čelika bilo bi potrebno dosledno uvesti minimalne zahteve za savitljivost K, O da se stvarno postignuti K iskaže u atestima. Dr. Ing. Marinček Miloš Institut za metalne Monstrukcije, pri Tehničkom fakultetu Univerziteta u Ljubljani
121