JUS standardizacija

Lična, zaštitna, sredstva,

Predlog br. 1938

i RESPIRATOMR,

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1 novembar 1956 —e U 0 — 970 UGLU HuidiCe OM. novempDar 1950

EJ.

9.1

3.2

3.3

3.4

3.5

Cilj i primena

Ovaj standard propisuje odredbe o respiratorima za zaštitu orgama za disanje od almosferskih nečistoća — prašine, idimova: i, magle (aierosola) i grubih. prašima.

Ovaj standard se odnosi na:

a) respirator sa poluobrazinom,

b) respirator sa usnikom i Štipaljkom. za mos, i Cc) poroznu gumenu poluobrazinu — 3respirator sa ventilom. za izdisamje.

Definicija

Respirator je uređaj koji se nosi ma licu i sastoji se od poluobrazine sa. filtrom ili od usmika sa štipaljkom: za nos i) filtra, ili respirajtor-filtra' kao poluobrazine (tač. 1.2 b, Cc), preko koga se vazduh za udisanje mehanički prečišćava od škodljivih prašima, dimova i magle (u daljem tekstu aerosola) i grubih: prašina,

Osobine

Opšte

Respirator mora biti snabdevem uređajima koji pružaju sigurnu zaštitu od mečistoće u aattrmosferi za koje je određen. .

Delovi respiratora moraju biti igrađenmi od: ma=– terijala koji odgovara, njihovoj mamemi, Delovi koji dolaze u dodir sa kožom me smeju: sadržati materije koje štetno utiču na zdravlje. Meka guma mora da odgovara! propisima. +ač. 4.4. Svi delovi respiratora, osimi filtra, moraju biti takvi da se mogu dezinfikovakti. Oblik respiratora mora biti takav da ne sprečava normalmo nošenje korekcionih naočara. Poluobrazime respiratora izrađuju se u dve veličine.

Delovi. Respirator „se sastoji od mehaničkog filtra, ventila za udisanje, vemtila za, iz:disamje, poluobrazine ili usnika sa štipaljkom za nos i uređaja! za držanje respiratora na glavi) u; pravilmom. položaju bez neugodnosti,

Filtar. Sav vazduh koji se udiše mora. da prolazi kroz filter. Filtar mora u pogledu zadržavamja aerosola da odgovara; dalje navedenim propisima.

Piltar mora biti tako izrađen da se može lako da očisti od sakupliene prašine ili zameni novim uloškom. .

Pojuobrazina, Poluobrazina mora dobro da prijanja uz lice, da bude udobna, da ne smeta vidnom. mpolju ni slobodnom kretanju glave. Uređaj za pričvršćivamje za glavu: mora biti takav da, se može podešavati i miem;ja;tl.

Izrađuju se tri vrste filtrova ij to:

1) filtar za aerosole koji sadrže slobodan Siilici___jum dioksid (SiO:), obeležava se sa PE

2) filtar za finu prašinu, obeležava se sa F i

9) filtar za dimove, maglu i prašinu (aerosole) može sadržati # minimalnu Ioličinu, (jieddan: sloj) aktivnih materija za prečišćavanje vazdubha # od mimimalnih; Količina; gasoviaj i para, koje se mogu: pojavljivati i ma radilištu gde je Marakiter zaitrovanosti) vazduha iprrvienstvemnmo waerosolne prirode. Ovaj filter obeležava se sa PEPA. ili, FA, prema, tome da

4.1

4.2

4.21

4.22,

4.283

4.8

4.4

5.1

5.2

5.83

DK 614.894 JUS Z.B1.001

li se odnosi na filtar naveden pod 1) ili pod 2). 4) filtar za grubu prašinu, obeležava se sa G.

Ispitivanje

Ispitivanje na otpor. Kompletan respirator izložen struji vazduha 301/min, koji kroz respirator ulazi u pravcu normailmog disanja, ne sme da pokazuje wofpor veći odi 10 mm vloidemo.g: stuba. Otpor se određuje merenjem razlike statičkih pritisaka meposredno ispred i iza respiratora pomoću diieremciljjalnoig: vodenog manomuletra., Ispitivamje filtrova na propustljivost parafinske magle na nefelometru.

Filtar za zaštitu od aerosola, koji sadrži slobodan SiOx, vrši se ma nefelometru propuštanjem smeše vazduha i parafimske magle brzinom od 30 1/mim, PFiltar mora da zadrži mnajmamje 99,5% smeše vazduha i parafinske magle. Koncentracija parafinske magle u vazduhu mora da odgovara zamućenju stamdardmne prizme nefelometra.,

Filtar za zaštitu od aerosola koji ne sadrži slobodan SiO- ispituje se kao u prethodmoj tački s bim da filtar mora da zadrži najmanje 90% smeše vazduha i parafinske magle ma mefelometru. Filtar za grubu prašimu (tač. 1.9 c) određem je za prečišćavanje almosfera od grube prašine biljTog: i Životinjskog porekla.

Ovaj filtar se ne ispituje na parafimsku maglu već samo, ma OlLpor. '

Ispitivanje na. čoveku. Tri čoveka sa različitim oblikom: lica (široko, usko itd.) mose iri respiratora u prostoriji koja sadrži jasno vidljivu

suspenziju prašine bitumimoznog mwglja. Ljudi.

pod respiratorom rade sa umeremim: naprezanjem. uz maizmenično odmaramje svakih 5 minuta za sve vreme ispitivanja koje traje 30 min. Pljuvačka, mosna sluz, mosne šupljine i koža koja je bila pokrivema respiratorom ispi tuju se na svakom. čoveku pre i posle probe. Pri ovom ispitivamjnu me smeju: se pokazali nikakvi tragovi crnila ipgplja.

Prednje ispitivanje na čoveku može biti zamenjeno ispitivanjem pri kome se struja vazduha sa visokom komncemnitracijiom, ugljene prašine duva oko ivica obrazine za vreme od nekoliko minulta. Posle ovoga se pljuvačka, sluz itd. ispltuju ma način, opisam: prethodnom. stavu.

Ispitivanje gume. Meka gumai ikoja se upotre'bljava za respiratore me sme dai ima jačinu na Ridanje (zateznu čvrmstoću) manju od 1520 kg/cm?. Posle veštačkog staremja odi 7 dana ma vazduhu temperature 70 -— 1'C ova, jačina sme da bude smanjena majviše za 20%. Ova, ispitivanja ne odnose se ma respirator za grubu prašinu izrađen kao mpoluobrazima (tač. 1.32, Cc).

Kontrola ispravnosti

Svaki uzeti kompletni respirator pregleda se u pogledu spoljašnjih nedostataka.

Ispitivanje se vrši ma uzorcima” unzetim masu-

mice il to na 3% od celokupne količine, a; najmiamje na dva uzora,

Uzeti uzorci, ukoliko se ispitivanje ne vrši na mestu uzimanja, upalkmiju se, uvežu kanapom i, zlapečate, ma. mačim, koji iisključčuije, mogućnost

NO UDOTAUUR IR IPO TRASE

O TCRLZGNEGAME VRHOPREISANNIN