JUS standardizacija

| LV

e ===

_ STANDARDIZACIJA

|]

uv]

O O

3.831 3.311

8.312

3.315

e WM |

3.322

3.95% Dozvoljena ofstupanja gornjih komponenata:

280/o 349/0 229/0 59/o Mešavina mora imati, računajući gornja obstupamja, ukupno 95% svih. komponenata.

matrijum fluoridm može biti najmanje natrijum bihromata može biiti najmanje mafrijum arsenata može biti najmamje dinitrofemola može biti najmanje — —

Pri upotrebi rastvor mešavine soli mora imati pH vrednost najmanje 6,5 a najviše 7,8.

Prijem i ispitivanje zaštitnih uljanih sredstava

Kvalitattivan prijem vršiće se bilo u laboratorijummu isporučiloca, bilo u laboratorjumima JŽ, a kvantitativan prijem u ugovoremoj stanici.

Uzimanje uzoraka

Uzimanje uzoraka kreozotnog ulja, ulja iz katranma mrkog ulja i antracenskog ulja vrši se na sledeći način: pre uzimanja ulja za amalizu izmeri se njegova temperatura i specifična težina. Ako se ulje isporučuje u cisternama onda: se od svake cisterne uzima: prosečam uzorak od 1 litra. Da bi se dobio prosečam uzorak uzima se na svakih: 40 cm visine ulja u cisterni po 250 do 300 cm? i to sa sudom koji se otvara na odre-

Genim „dubinama. Ovako uzete količine ulja iz-

mešaju se dobro i stave u staklenu bocu od 1 litra.

U slučaju da se ulje vadi za analizu iz rezervoara prosečan uzorak uzima se na svakih 80 do 100 cm visine ulja po 250 do 300 cmš sa automatskom: bocom, koja se može oltvarati na određenim dubinama. Ovako uzete količine ulja dobro izmešati u većoj boci i odvojiti 1 do 2 litra.

Kad ulje jsadrži veće količine vode na površini bilo fo u cisternama ili u rezervoaru, površimska voda se odredi merenjem sa staklenom cevi O 10 mm i odredi računskim putem. Ova: površimska voda nađena amalizom iz raznih dubina preračuna se na celu količinu suda. U slučaju da se ulje isporučuje u buradđima, od svakih: 20 buradi uzima se jedan mprosečam ugled od 1 litra.

Metode

Specifična težina. Za određivanje specifične težine upotrebiće se baždareni areometar dužime 15. do 18 cm sa ugrađenim fermometrom:; od! 25 do 30'C. Areometar treba da je podeljen tako da se može meriti specifična težina od 1.000 do 1.150. Specifična itežina određivaće se između 15 i 30'C. Ako ulje sadrži čvrste sastojke, mora se grejati dok se ovi me rastvore potpumo, pa po ohlađenju meriti specifičnu težinu. Korekcija temperature je 0,0007 za 1"C.

ispitivamja

Sadržaj vode. U slučaju da ulje sadrži manji procenat vode, ova se može odrediti prilikom. određivanja frakcione destilacije, pri čemu će se odredilti frakcija do 150'C. Kod! ovog određivanja uzeće se u obzir gubitak od 0,25% vode, koja u vidu sitnih kapljica ostaje u hladnjaku.

'Kod većeg procemta vode u ulju ista će se određivati destilacijom sa ksilolom.

Sadržaj vode meri se volumen: o.

5 Frakciona destilacija. 102 cm” zagrejanog ulja

ma 38 do 40'C odmeri se u menzuri i saspe u destilacioni balon za vreme od 1 minuta, jer na taj način dospe u destilacioni balon 100 cm? ulja. Pošto se destilacioni) balon. zatvori plutenim zapušačem kroz koji je provučen termometar tako da njegova kugla sa živom bude 19 do 13

9.326

3.327

3.328

3.329

mm. iznad površine ulja u destilacionom balonu, aparat se sastavi li počne isa destilacijom. Grejamje ima bili takvo, da prve kapi u toku prvih 12 mimuta dospeju u menzuru od 100 cmš gde se hvataju frakcije. Brzina destilacije ima biti 80 do 120 kapi u minutu. Frakcije se čitaju u mezuri) po ohlađenju na oko 20".

{Vidi u prilogu slike br. 9, 10 i 11), (kisela ulja)

Za određivanje Kkatramskih Kiselima uzima se čitav destilat od frakcione destilacije ulja do 355iC. U jedmom „raduisanom cilindru od 250 cm? sa Ššlifovanim zapušačem. stave se 100 cm? rastvora natrijum hidroksida: čija je specifičma težina 1,15/20'C a zasićen Kuhinjskom solju. Potom se ovom doda celokuipam. destilat od frakcione destilacije (oko 80 cm) i menzura ispere dva puta sa po 25 cm? lbenzola. Sadržima cilindra se smažno mućka 2 do 3 minuta, pa se potom: ostavi ma miru do: 1 časa, da bi. se tečnosti odivojile. Čitanjem povećanja zapremime natrijum hidroksida određuju se katranske kiselime po odbitku mađenog procenta vode.

Kaftramiske #„kkigseiiimoe

Nerastvorljivi delovi u benzolu. Najmanje 20 g dobro izmešame probe odmeri se u Erlenmajerovom sudu i pomeša se zagrejana na 40% na vodenom kupatilu sa istom količinom, benzola. Ovaj se rastvor filtrira kroz tariranu Guč ieglu, koja je prethodno kod 100%'C osušena. Oni delovi, koji se misu u benzolu rastvorili, daljim dodavanjem benzola peru se sve dotle dok nekoliko Kkapljica filtrata: ne pokazuju nikakav ostatak. Potom se teglica osuši do konstanine težine, ohladi )» meri. Gornje određivanje vrši se u slučaju kada proba na filtrpapir pokazuje veću količinu mnerastvorljivih sastojaka u benzolu. Za probu sa filtrpapirom treba uzeti 20 cmš ulja i istu količinu benzola. Pošto se ovo dobro izmeša mućkanjem kanu se više kapi na filtr-papir presavijen više pula i po ispravljanju istog na njemu. se mogu pokazati tragovi nerastvoriljivih. delova u vidu slabe mrlje.

Čvrste materije. 50 gr. dobro izmešane probe odmeri se u Erlenmajerovom! sudu sadržine od 100 cmš koja se zatvori zapušačem: kroz koji je provučen termometar tako da mjegova kugla sa živom bude wu ulju. Sud se stalno mešajući zagreva do 40%C. Alko i kod ove temperature ulje ne bude slobodmo od italoga, mora se i dalje zaigrevati dotle dok se talog ne izgubi. Zatim se ulje ohladi ma 38'C na kojoj se temperaturi drži (dva časa. Posle ovoga balom se nagne pa alto ima taloga isti će se pokazati ma zidovima stakla. U slučaju teškoće da se prigulnost taloga utvrdi, ulje se iz rlenmajerovog suda brzo izfiltrira. pomoću vakuma kroz filter-papir prethodno zaigrejan na 380C. Po potpunom isušemju filtr-papira utvrdi se da li se na njemu nalazi talog.

Sadržaj koksa

Za određivanje lkolksa uzima se Ip: + (, g od ostatka koji se dobije od frakcione destilacije do 355'C. Ova se količina izmeri u platinskoj teglici zapremine 25 do 30 cm i snalbdevenoj poklopcem koji ma sredimi ima rupu od 2 mm. Sagorevanje odmerene količine vrši se ili u električmoj peći po ASTM-D-9271-48 ili u otvorenom. plamenu Bumnzenovog, plamenika. Plamen iz plamenika mora ibiiti dužine 20 cm. Platinska teglica imia se postaviti ma platinskom trouglu tako da leži za 2/3 svoje visine ispod trougla ı da dno teglice leži 6 do 8 cm iznad vrha plamena. Temperatura plamena treba da bude 950 + 20%. Teglica sa sadržajem. u ovom |položaju izlaže se punom plamenu tačno 7 minuta.

115

ge ae pe iiokunie Zam ly aaa mera Ti jara ae Tape

e MET Tari remi RrNya= TL Oa e __ {aorpie.

COzureaaanee

a O JARA SAVO M JO ia PMTAl)

, , |

parti