JUS standardizacija

GENERALNA SKUPŠTINA | MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU (ISO) U HELSINKIJU

V generalna skupština Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) održana je 15. i 16. juna 1961. u Helsinkiju (Finska), pod pokroviteljstvom predsednika Finske Republike g. Urha Kekonena.

Svečanom otvaranju Generalne skupštine, pod rukovodstvom predsednika ISO prof. dr. E. Vegeliusa, prisustvovao je predsednik Finske Republike g. Kekonen, zatim ministar trgovine i industrije dr. Ahti Karjalainen, članovi diplomatskog kora i mnogi drugi ugledni predstavnici privrednog i kulturnog života glavnog grada Finsk=.

Posle govora predsednika dr. Vegeliusa, kojim Je on otvorio Skupštinu, reč Je uzeo ministar trgovine ı industrije A. Karjalamnen koji je, između ostalog, uglavnom rekao:

»Standardizacija ima odlučujuću ulogu u razvoju industrijski nedovoljno razvijenih zemalja, koje se nalaze u procesu razvoja ka stepenu industrijalizovanih zemalja. što treba da postignu, u skoroj budućnosti. Standardizacija pomaže pravilnom usmeravanju tog razvoja, izboru najpovoljnijih tehničkih rešenja, itd. Međutim, standardizacija u okviru nacionalnih granica pojedinih zemalja nije dovoljna pa, u cilju unapređenja saradnje među narodima, međunarodna standardizacija dobija sve veću važnost. Sa zadovoljstvom se može konstatovati da Je takva saradnja postignuta u okviru ISO. Unapređenje uzajamnog razumevanja i saradnje među narodima predstavlja bazu za srećnu budućnost celokupnog stanovništva zemljine kugle. Kada se proizvodi jedne zemlje budu mogli upotrebiti i primenjivati neposredno i u bilo kojoj drugoj zemlji, kada oni budu odgovarali svim propisima i pravilima ostalih zemalja, a već inače predstavljaju najbolje rešenje u pogledu kvaliteta ı najpovoljnije rešenje sa ekonomske strane, onda će se narodi celog sveta približavati idealnom stanju miroljubive koegzistencije«.

Predsednik TEC di. Herlic, pozdravljajući Generalnu skupštinu, ukazao je na izvesne teškoće na koje se nailazilo u prošlosti u radu na standardizaciji i izložio mišljenje o budućim stremljenjima međunarodne standardizacije.

U radnom delu Generalne skupštine učestvovali su pod predsedništvom prof. dr. E. Vegeliusa, predsednika ISO, i predsednik IEC dr. 1. Herlic, bivši predsednik ISO, dr. H. Tornebom (Tornebohm), potpredsednik ISO Ž. Birle, blagajnik Ž. De Soži, generalni sekretar ISO Henri Sen Leže i 70 delegata ı 8 posmatrača iz 38 zemalja i to: Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Bugarske, Kanade, Danske, Egipta, Italije, Finske, Francuske, Nemačke, Mađarske, Indije, Indonezije, Irske, Izraela, J apana, Meksika, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Poljske, Portugalije, Rumunije, Švajcarske, Švedske, Čehoslovačke, Turske, Južno-afričke unije, Velike Britanije, SAD, SSSR, Venecuele i Jugoslavije. Iran su zastupali delegati Velike Britanije, a italiju delegati Nemačke. 6 ostalih zemalja-članica nije bilo zastupljeno na Generalnoj skupštini.

Posle usvajanja zapisnika sa Generalne skupštine 1958. godine u Herogejtu, sa izvesnim ispravkama ı izmenama, odobren je predloženi dnevni red. Zatim je generalni sekretar podneo izveštaj kao i na zasedanju Saveta ISO. a takođe i blagajnik svoj izveštaj o finansijskom poslovanju.

Predsednik je saopštio da je Savet ponovo izabrao i za 1960. god. dosadašnjeg blagajnika ı da je poljski delegat Vodžicki izabran za trećeg člana Kontrolnog komiteta.

Generalni sekretar podneo je poseban izveštaj o radu tehničkih komiteta od njihovog osnivanja. Uz izveštaj je priložen pregled zasedanja, iz kog proizlazi da je do kraja 1960. godine održano ukupno 286 zasedanja tehničkih komiteta, 211 zasedanja potkomiteta i oko 700 zasedanja radnih grupa. Ova Međunarodna organizacija objavila je dosad ukupno 194 preporuke. Ovi podaci ubedljivo pokazuju obimnost rada ı vidne rezultate njene aktivnosti.

Generalna skupština je zatim usvojila britanski predlog rezolucije, prema kome smatra da bi s obzirom na sve veći tempo rada ISO u sve većem broju tehničkih oblasti bilo povoljno održavanje grupnih zasedanja izvesnog broja tehničkih komiteta u češćim vremenskim razmacima nego 3 godine, kao što je to bilo dosad. Stoga, ako bi bio primljen poziv neke zemlje-članice ili grupe susednih zemalja-članica za organizovanje takvih zasedanja, Generalna skupština očekuje da će i Savet, po mogućnosti, u vezi sa nekim od takvih zasedanja, takođe održati svoje zasedanje.