JUS standardizacija

POVODOM REVIZIJE I STAVLJANJA NA JAVNU DISKUSIJU STANDARDA ZA BARIJUMSULFID — TEHNIČKI

Jugoslovenski zaVod za standardizaciju izdao je 1953. godine jugoslovenski standard za barijumsulfid, tehnički, JUS H.B9.010, čije tehničke karakteristike odražavaju stvarno tadašnje stanje i mogućnosti postojećeg tehnološkog postupka i stečenih praktičnih iskustava.

S obzirom na niz primedaba upućenih od strane potrošača koji koriste barijumsulfid, tehnički, kao reprodukcioni materijal — da kvalitet ovog proizvoda po postojećem jugoslovenskom standardu ne odgovara njihovim potrebama ı određenoj nameni u hemijskoj industriji i da uz to znatno izostaje po kvalitetu od inostranog proizvoda, održan je sastanak komisije za standarde u Savetu hemijske industrije SIK-e. Na ovom sastanku koji Je održan 29. VI 1962. god. u Beogradu razmatrano je, pored ostalog, i pitanje revizije standarda za barijumsulfid, u prisustvu stručnjaka sledećih preduzeća: »Cinkarne« iz· Celja, »Zorke« iz Šapca, »Sode« iz Lukavca, kao i predstavnika Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju i Saveta · hemijske industrije.

Prilikom diskusije o postojećem standardu, predstavnici preduzeća — potrošači i proizvođači konstatovali su da su pojedine karakteristike koje se odnose na kvalitet i metode ispitivanja barijumsulfida, tehničkog, zastarele i prevaziđene poboljšanjem tehnoloških parametara u proizvodnji i stečenim praktičnim iskustvom, tako da se moraju izvršiti izmene u smislu poboljšanja kvaliteta (npr. sadržaj BaS, sadržaj sagorljivih materija ı dr.). Revizija je poverena inž. Stojan Zdenku iz preduzeća »Cinkarna« — Celje, koji Je na osnovu smernica ı uputstava komisije za standarde Saveta hemijske industrije izvršio potrebne izmene tako da se revidirani standard sada u celini objavljuje na javnu diskusiju.

Novi predlog standarda sadrži znatno poboljšanje njegovih fizikalno-hemijskih karakteristika, iako Još uvek zaostaje u manjoj meri za standardnim svetskim kvalitetom. Međutim, ovde se moralo voditi računa da naši bariti kao osnovna sirovina za proizvodnju barijumsulfida variraju u sadržaju primesa željeza, fluora i silicijumdioksida, koji imaju veliki uticaj na finalni proizvod, tako da je sasvim realno predviđen sadržaj BaS rastvornog u vodi sa 65%. Donošenjem standarda za barit, čija je izrada u toku,ovo pitanje će biti povoljno rešeno, tako da će omogućiti dobivanje BaS rastvorljivog u vodi sa oko 70%. što se nalazi na nivou inostranih standarda. Pošto barijumsulfid, tehnički, u bliskoj budućnosti treba da postane veoma tražena SiroOVina u proizvodnji boja ı niza barijumovih jedinjenja, treba očekivati da će zainteresovani proizvođači

i potrošači pažljivo proučiti predlog standarda i svojim sugestijama doprineti da se usvoji najcelishodnije rešenje.

Inž. S. Levata