JUS standardizacija
STANDARDIZACIJA
19
4.3
5:3
5.4
35.7
5.8
Vrednosti dopunskih parametara
Ako je potrebno da se propiše vrednost za Ry x treba za to koristiti iste vrednosti kao i za R. (tabela 4), ali počev sa vrednošću 0,063 i za korišćenje daljih yrednosti 630, 800, 1000, 1250 i 1600.
Ako je potrebno da se propiše procenat nošenja profila py, treba koristiti vrednosti iz tabele 7. Ovaj procenat se određuje nezavisno od predviđene klase kvaliteta. Usvojena vrednost se pri tome smatra donjom graničnom vrednošću. Preporučuje se da se za potrebe mašinogradnje ne biraju veće vrednosti za Pp, od 40%, a izvan toga samo u sasvim izuzetnim slučajevima.
Tabela 7
uu _ MT __- NE mr _ OV al. ="NMAE {IH .. ·hBRBW ali im, =" lis" "e = Sar" =. Vrednosti p,, u“ = => SCG ae><K—III7646312..2-!Š. ćććđđ:–::– = >– GP” – ŽŽDZYZ– DI >—z –– –Z–D _—_––—–– S” I— "Ts _—=>—=—=——C| 10 | 15 | 20/ | 25 | 30 40 | 50 60 | 7o | 80 | oo | 95 | i
i
Propisana vrednost za p, mora se vezati za određenu vrednost dubine c ispod najviše tačke efektivnog. profila (yiđi JUS M.A1.020, tač. 3.3). Kao smernica za izbor vrednosti c, u zavisnosti od naiveće visine neravnina ax; preporučuju se vrednosti iz tabele 8.
Tabela 8 Vrednosti u m
iznad 2,5 do 4 iznad 4 do 16
Rimax | do 1 |iznad do 2,5 |
01 | 0,25 0,6 | 1.6
Primena
Parametre čije su vrednosti utvrđene u ovom standardu treba da primenjuju:
a) konstruktori prilikom postavljanja zahteva u pogledu kvaliteta obrađenih ili plastičnim oblikovanjem nastalih površina industrijskih proizvoda,
b) organi koji vrše kontrolu kvaliteta industriskih proizvođa prilikom proveravanja kvaliteta površina tih proizvoda.
Zahtevani kvalitet površina definiše se normalno klasom površinske hrapavosti, a proverava merenjem vrednosti parametra R, (koja ne sme prekoračiti vrednost propisanu u tabeli l za odnosnu klasu) ili upoređivanjem sa odgovarajućim uzorkom.
Ako se, u naročitim slučajevima, zahtevani kvalitet površine ne može definisati nijednom od klasa iz tabele 1, a postoji mogućnost da se u proizvodnji meri veličina parametra R„, može se kvalitet površine definisati gornjom, ili gornjom i donjom, vrednošću parametra M,„, uzetim iz tabele 3.
Ako nema mogućnosti da se klasa površinske hrapavosti proverava jednim od dva načina predviđena u tač. 5.2, može se zahtevani kvalitet površine definisati vrednošću parametra Rz, ako postoji mogućnost da se prilikom kontrole taj parametar meri.
Dopunske parametre Ryax 1 pa treba koristiti samo izuzetno, kada za to postoje posebni razlozi, i to po pravilu samo kao dopunu uz propisanu hrapavost, odnosno vrednost Az.
Ako je na crtežu propisana klasa hrapavosti, a nema mogućnosti provere kvaliteta prema tač. 5.2, može se hrapavost izuzetno proveriti merenjem parametra Rz i primenom približnog odnosa između Rz i klase kvaliteta prema tabeli 2.
Najzad, ako nema mogućnosti proveravanja ni klase hrapavosti. odnosno parametara AR,, ni parametra Rz, može se kvalitet površine približno oceniti merenjem parametara Ryax-. Kao orijentacija može pri tome da posluži približan odnos R„ax s 1,6 Rz.
Prilikom postavljanja zahteva u pogledu kvaliteta površina treba imati u vidu, pored ostalih okolnosti koje su za to presudne, i veličinu predviđenih tolerancija mera i oblika kao i predviđeni postupak formiranja površine. Orijentaciju o približnoj korelaciji između površinske hrapavosti i veličine tolerancija daje JUS M.A1.025, a o korelaciji između površinske hrapavosti i postupka formiranja površine JUS M.A1.026.
Označavanje kvaliteta površinske obrade
Oblik u kome se postavljaju zahtevi u pogledu kvaliteta obrađenih površina metalnih proizvoda na crtežima, propisan je u stanđardu JUS M.A0.065.