JUS standardizacija

V STANDARDIZACIJA

Ovim standardima Jugoslovenski zavod za standardizaciju dao je jugoslovenskoj privredi savremene metode za ispitivanje uglja i koksa, metode koje će rad u institucijama za ispitivanje uglja izvući iz predratne zaostalosti i podići ga na viši, međunarodni tehnički nivo, metode koje su ujedno primenljive i na ugljeve većine zemalja sveta, pa će isti biti od velike važnosti i u međunarodnoj razmeni dobara u koju se Jjugoslovenska privreda sve više uključuje.

Pošto novi jugoslovenski standardi za ugalj i koks derogiraju pojedine cdredbe Privremenih Jugoslovenskih standarda, a delom su i u protivrečnosti sa njima, naročito u odredbama Privremenih standarda koje su — usled nedovoljne proučenosti, nedostatka odgovarajućih kadrova, vremena i mogućnosti uzete čisto empirijski i koje su odgovarale za odgovarajući period eksploatacije i određeno stanje rudnika (Prilog 1 i 2 Privr. JUS B.H0.001), ali koje su sasvim sigurno netačne za samo ispitivanje uglja, a štetne su bilo za proizvođače, bilo za potrošače, i pošto je glavni smisao standarda da propiše metode koje će pod određenim uslovima davati reproduktivne rezultate — bilo je nužno da se privremeni standardi revidiraju i usklade sa novim jugoslovenskim standardima za ugalj ı koks.

Dok novi jugoslovenski standaidi za ugalj i koks pružaju dovoljno mogućnosti za adekvatnu reviziju Privr. JUS B.H0.001 i JUS B.H9.002, kao i za poništavanje Priloga 1 i 2 uz Privr. JUS B.H0.001, dotle se na Privr. JUS B.H9.001 — Uzimanje i obrada uzoraka za ispitivanje — moramo posebno osvrnuti.

U Tehničkom komitetu za čvrsta goriva Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO/TC-27 rade već duže vreme tri radne grupe za uzimanje u obradu uzoraka i to grupe za uzimanje uzoraka:

a) kamenog uglja,

b) koksa i

c) mrkog uglja i lignita. }

Radna grupa za uzimanje uzoraka kamenog uglja, kao grupa sa najdužim radnim stažom, donela je 1963. god. probne standarde za uzimanje i obradu uzoraka samo kamenog uglja (obim 162 stranice), i preporučila svim zemljama članovima da ih, u roku od tri godine, eksperimentalno ispitaju i da po isteku toga vremena podnesu Sekretarijatu Tehničkog komiteta svoja trogodišnja iskustva i svoje primedbe na probne standarde, na osnovu čega će Radna grupa — shodno proceduri — nastaviti rad na donošenju međusobno usaglašenog, definitivnog standarda za uzimanje i obradu uzoraka kamenog uglja. Na žalost, mi se, u nedostatku sredstava (usled načina finansiranja naučno-istraživačkog rada) nismo mogli da uključimo u taj trogodišnji eksperimentalni rad.

Rad Radne grupe za uzimanje i obradu uzoraka koksa nalazi se, otprilike, u istoj fazi kao i rad prethodne grupe. I ovde Jugoslavija iz istih razloga nije mogla da učestvuje u eksperimentalnom radu.

Rad Radne grupe za uzimanje i obradu uzoraka mrkog uglja i lignita — usled velikih teškoća vezanih sa prirodom ovih ugljeva — nalazi se u fazi prikupljanja podataka iz raznih zemalja i pripremanja privremenih probnih metoda po kojima će sve zemlje jednoobrazno vršiti eksperimente, nakon čega će se dobiveni rezultati na zajedničkim sastancima razmatrati i odabirati oni postupci, koji budu- primenljivi na takve ugljeve većine zemalja, a koji, pre svega, budu mogli davati reproduktivne rezultate. Posle toga verovatno će se i ovde odrediti duži rok za eksperimentalno ispitivanje saglasno usvojenim priyremenim predlozima, ili postupiti onako kako se složi većina zemalja. ~

S obzirom da Jugoslavija obiluje upravo u mrkim ugljevima i lignitima, bilo bi veoma korisno da sada, u početnoj fazi rada, uzme aktivnog učešća i da svojim eksperimentima doprinese bržem donošenju makar i piobnih metoda za uzimanje i obradu uzoraka mrkog uglja i lignita i to takvih standarda, koji ne bi išli na štetu jugoslovenskih dobara ove vrste. Naravno, da je za ovakve eksperimente potrebno angažovanje za to sposobnog, visokokvalifikovanog kadra i znatnih materijalnih sredstava. Ostaje pitanje—ko će to da obezbedi?

Iz navedenih razloga nismo, za: sada, u mogućnosti da damo definitivne jugoslovenske standarde za uzimanje i obradu uzoraka uglja i koksa, niti da — osim manjih izmena — revidiramo i ispravimo Privr. JUS B.H9.001. |

Inž. Ljubica Arsin

ANOTACIJA PREDLOGA REVIZIJE STANDARDA ZA UGALJ

Krajnji rok za dostavljanje primedbi: 1. juni 1967. aa GLE S še VT Suma WC (i RT CAB a aa ri Ca O Op a a

Ovim se stavljaju na javnu diskusiju sledeći predlozi revizije jugoslovenskih standarda iz oblasti uglja i to:

Predlog br. 60932 Ugalj. Opšti uslovi. Privremeni „............ JUS B.H0.001 Predlog br. 6933 Ugalj. Metode ispitivanja. Privremeni ...... JUS B.H9.002

Ove predloge revizije standarda sa obrazloženjem izradila je inž. Ljubica Arsin na bazi do sada izdatih standarda iz oblasti uglja JUS B.H8.310 do 340 u saradnji sa JZS.

Pozivaju se zainteresovane privredne i druge organizacije i ustanove da u navedenom roku dostave svoje obrazložene primedbe na ove predloge na adresu: Jugoslovenski zavod za standardizaciju, Beograd, Cara Uroša br. 54, (poštanski fah 933).

Interesenti koji nisu dobili navedene predloge standarda mogu se obratiti neposredno JZS da im se predlozi naknadno dostave.