JUS standardizacija

22

2

4.1

4.2

4,3

4.4

4.5

Definicija

Maksimalno dopuštenom koncentracijom smatra se ona koncentracija štetnih supstancija u vazduhu radnih prostorija i radilišta koja ne bi smela da prouzrokuje oštećenja zdravlja pri svakodnevnom osmočasovnom rađu (koji se odvija pri normalnim klimatskim uslovima i neforsiranom disanju) a izražava se:

— Za gasove i pare: težinski mg/m3 ili zapreminski cm3/m3 (ppm) vazduha,

— Za otrovne prašine, dimove i magle: mg/m3 vazduha,

— Za mineralne prašine: mg/m3 vazduha.

Vrednosti MDK i drugi podaci o delovanju pojedinih štetnih supstancija dati su:

— Za gasove, pare, otrovne prašine, dimove i magle azbučnim redom u tabeli 1, — Za mineralnu i organsku prašinu izražene težinski, u tabeli 2.

Ispitivanje

Radne organizacije, odnosno poslodavci, dužni su da, vodeći računa o osobinama škodljivih supstancija koje se upotrebljavaju pri radu ili se mogu po. javiti na mestima rada, o zadržavanju i kretanju zaposlenih lica, kao i o stepenu opasnosti do kojeg su, ili mogu da budu, izložena ova lica, obezbede periodično ili trajno ispitivanje zagađenosti atmosfere pojedinim otrovnim supstancijama u radnim prostorijama, odnosno u radilištu.

Analiza vazduha treba da bude kontinuirana svuda gde postoji opasnost od zagađenja vazduha a savremena tehnika omogućuje automatsko određivanje i registraciju koncentracije štetnih supstancija (npr. SO»).

Orijentaciono analizu vazduha treba vršiti:

— kod uvođenja ili izmene tehnološkog. procesa pri kojima se može očekivati zagađenje vazduha,

— U svim slučajevima kada se zna da u toku tehnološkog procesa pri raznim postupcima dolazi do zagađivanja atmosfere (na primer pri šaržiranju peći i sl.) ako ne postoji automatska registracija aerozagađenja,

— Po prestanku ili izmeni u režimu rada, odnosno kvaru ventilacionih uređaja,

— pri prvoj analizi vazduha u cilju utvrđivanja opterećenosti štetnim supstancijama: najmanje 15 đana u svakoj sezoni na svaka dva sata kroz sve smene,

— kod redovne kontrole aerozagađenja u svakoj sezoni najmanje 6 dana po 2 uzorka u toku svake smene. Preporučuje se da se analize vrše dva sata posle početka i pred kraj rada smene.

Ispitivanju koncentracija škodijivih supstancija u vazduhu radnih prostorija mora da prethodi detaljno poznavanje tehnološkog procesa u pogledu mogućnosti stvaranja pojedinih škodljivih supstancija. Po potrebi, izvršiće se i kvalitativna analiza vazduha u radnim prostorijama, kao i analiza sirovina, poluproizvoda, sporednih i gotovih proizvoda i pomoćnih sredstava, sa toksikološkog gledišta.

Ispitivanje koncentracije škodljivih supstancija u vazduhu radnih prostorija i radilišta vrši se uzimanjem reprezenta– tivnih uzoraka u neposrednoj blizini organa za disanje radnika, tj. na 1,5 m od površine na kojoj se nalazi radnik, odnosno na mestima i u vremenskim razmacima koji su karakteristični za pravilnu ocenu trenutne ili dnevne izloženosti zaposlenih lica dejstvu određenih supstancija.

Pri ispitivanju elemenata iz tač. 3 ovog poglavlja uzimaju se u obzir klimatske prilike i eventualne promene u tehnološkom procesu, ukoliko su od uticaja za pravilnu ocenu zagađenosti radne atmosfere, pa se nađene koncentracije moraju svesti na temperaturu od 20"C i vazdušni pritisak od 760 mm Hg.

Određivanje zagađenosti vazduha u radnim prostorijama i radilištima vrši se prema standardnim metodama.

Značaj odredaba MDK

MDK gasova, para, magle, dimova i prašine po ovom standardu privremenog su karaktera i menjaće se na osnovu iskustava i opažanja u toku njihove praktične primene i na osnovu rezultata naučnih istraživanja u ovoj oblasti.

| STANDARDIZACIJA a E II ____ l SPFPANDARDIZACIJA