JUS standardizacija

268

Štrči, merene u stojećem položaju (masa tela raspodeljona na oba stopala) i obučenog stopala u čarapu koja odgovara tipu čizama ili cipela.

Na sličan način je termin »obim stopala« definisan kao: Dužina obima izmerenog stopala, merena pomoću savit:J.ve trakc, ni previše labavo ni previše stegnuto, na zglobu između prvog i petog metatarsala sa člankom prvog i petog prsta (metatarsofalangalni zglob), pod uslovima identičnim sa prethodno navedenim koji se koriste za merenje dužine obuće.

Vodeći princip za neki međunarodni standard je da ne dejstvuje kao tesan omotač, koji ometa dizajnere ili proizvođače obuće.

Ne može se uopšte prikazati koliko je težak problem mera obuće. Odgovarajući sistem oznaka veličine obuće, ne zasniva se samo na dužini, već i na širini obuće, ili još tačnije, na obimu merenom u korenu prstiju. Područje obima zgloba

je iznenađujuće veliko; stopalo dužine 240 mm, na primer može da ima obim zgloba 190 mm do 290 mm. Stoga postoje granice za područje oznaka veličine, te obične trgovine mogu računati sa zalihom, a kupci sa stopalom neobičnih veličina moraju računati na to da mogu nabaviti obuću u specijalnim radnjama.

Mada se ne može očekivati od sistema oznaka veličina da će otkloniti potpuno potrebu pođešavanja, odrastao čovek koji zna mere veličine stopala moći će tražiti potrebnu oznaku i veličinu ma gde se nalazio u svetu. Jedinstven međunarodni standard može dobrim delom da otkloni smetnje koje imaju proizvođači, trgovina i kupci.

Iz ovog proizilaze i druge prednosti kao što su smanjenje zaliha i proširenje međunarodnog tržišta obućom sa svim ekonomskim posledicama koje iz toga proističu.

ISO News Service (22.maj 1973)