JUS standardizacija

205

praksa koja zahteva mnogo vremena, verovatno će se nasta– viti i u početnom periodu prelaska na metrički sistem mera. Prelaz na metrički sistem mera dobija sve veću podršku u 1971. godini, kada je Ministarstvo trgovine na osnovu trogodišnje studije Nacionalnog biroa za standardizaciju preporučilo da Sjedinjene Države na dobrovoljnoj osnovi rade na desetogodišnjem programu prelaza na metrički sistem mera. U prilog ovome izvestan broj zakonskih predloga bio je podnet Kongresu. Nije bilo grupa koje su aktivno radile na usvajanju ovih predloga, ali isto tako nije bilo ni grupa koje su se aktivno suprotstavljale.

Ove tendencije stvorile su potrebu za jednom organizacijom koja bi služila kao koordinirajući centar za aktivnost na metričkom sistemu mera u Sjedinjenim Državama.

Rezultat toga je Američki nacionalni savet za mere, osnovan od Američkog nacionalnog instituta za standardizaciju u konsultaciji sa rukovodiocima industrije, asocijacije proizvođača ı potrošača.

Savet će nastojati da koordinira prelaz na metrički sistem mera preko dobrovoljnog komiteta koji je sastavljen od predstavnika svih zainteresovanih sektora i koji će raditi po opšte prihvaćenim principima.

Savet će takođe imati centralni izvor informacija o metričkom sistemu i na prikladan način će ih širiti«

V. Simonsgard (V. Simonsgaard) vodeći inženjer Danske standardizacije (DS):

»Od sredine 17. veka, kađa su naučnici i političari počeli da realizuju potrebu za decimalnim sistemom mera, pa sve do kraja 18. veka kada je Francuska usvojila metrički sistem zasnovan na metru, bilo je mišljenja da je dovoljno samo utvrditi jedinicu dužine.

Jedinica mase treba da bude određena kao masa vode koja ispunjava kocku čija je strana jednaka jedinici dužine.

Izgleđa da niko nikada nije postavio pitanje jedinice vremena. Računanje vremena u časovima, minutima i sekundama postalo je univerzalno skoro istovremeno bez pomoći organizovane standardizacije.

Novi sistem bio je obnarođovan u Francuskoj zakonima od 1795. i 1799. godine i postao poznat kao metrički sistem jer je zasnovan na jedinici dužine kojoj je bilo dato ime metar. Prva generalna konferencija za težine i mere ozakonila je 1889. godine prvi međunarodni prototip metra i kilograma 1 od tada se metrički sistem širi i prečišćava.

Od 1889. godine sleđeće Generalne konferencije težine i mera definisale su izvestan broj različitih jedinica koje su bile razmatrane u okviru metričkog sistema jer su sve bile definisane na osnovu metričkih jedinica.

Razvili su se različiti sistemi: CGS, MKS, MKSA i tehničk sistem mera.

Tokom razvoja tehnologija različitih oblasti, sistemi nisu dosledno korišćeni. Postao je običaj da se upotrebljava mešavina jedinica iz različitih sistema zajedno sa nezavisno definisanim jedinicama; na primer, jedinice iz MKS-sistema upotrebljavale su se zajedno sa jedinicama iz tehničkog sistema. Klasičan primer je naziv za kilogram, koji je često uziman i za jedinicu mase i za jedinicu sile.

U 1960. godini na Jedanaestom zasedanju Generalne konferencije za težine i mere pod nazivom »Sistem međunarodnih jedinica« sa međunarodnom skraćenicom SI za praktični sistem merenja. Sistem je razvijan na sledećim konferencijama težine i mera prema preporukama usvojenim od međunarodnog Komiteta za težinu i mere (CIPM), a jedinice OVOg sistema su takve, kakve bi jedinice metričkog sistema trebalo da budu u budućnosti.

Vrlo malo je sumnje da Sl-jedinice neće postati svetski sistem u budućnosti. On je logičan, dobro definisani sistem i koji će se vrlo lako koristiti.

Ako svi govorimo istim jezikom jedinica, lakše ćemo razumeti jedni druge. Zamislite kako bi bilo lepo kada bi svi govorili istim jezikom u svim oblastima ne samo u oblasti jedinica.«

Ralf Henezi (Ralph Hennessy), izvršni direktor Saveta kanadske standardizacije:

»Prema statistici Ujedinjenih nacija za 1970. godinu,ceo svet je izvezao proizvode u vrednosti od 89.570 miliona dolara. Ova suma novca skoro čoveku da pomuti razum, ali ovi proizvodi su standarđima prihvaćeni iako nisu prihvaćene standardne mere. Oni predstavljaju veoma veliku oblast trgovine u kojoj standardi mogu imati uticaja na neke vrste proizvoda. Sledeći statistički podatak pokazuje da je svetska trgovina tehničkih proizvoda brže rasla od ukupne svetske trgovine. Između 1955. i 1970. godine svetska trgovina tehničkim proizvodima išla je iznad 500%, dok je istovremeno ukupna svetska trgovina bila u porastu iznad 300%. Ja mislim da centralni aparat ISO treba da ima veći stepen kontrole rada tehničkih komiteta, da im daje zadatke prema njihovom prioritetu, u konsultaciji sa sekretarijatima komiteta da odredi realno vreme do koga se poslovi mogu urađiti i kojim zahtevima treba izaći u susret.

Ja cenim rad na propisima, zahtevima i praktičnoj kontroli koja ima spoljniji prsten u svetu neobaveznih standarda. Ja međutim, predlažem, da ISO i IEC postanu bliske u ovom prstenu, jer ako one to nisu ili ne procene stvarne uslove, onda će vlade ući u taj krug sa obaveznim stanđardima sa kojima će se teže živeti.«