JUS standardizacija
282
informacije ISO
U ovoj rubrici objavljuju se stručne i druge informacije iz informativnog biltena Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).
UNESCO/ISO
saradnja na informacionoj mreži
po pitanjima standardizacije u svetskim razmerama
Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu UNESCO, složila se da se obezbedi finansijska pomoć ISO za proučavanje mogućnosti i ostvarenja svetske informacione mreže po pitanjima standardizacije. ISO informacioni centar u Ženevi i različite nacionalne institucije za standardizaciju širom sveta, već obezbeđuju tehničku informacionu službu. Međutimi cilj je da se povežu ove izolovane jedinice u svestranu ISO informacionu mrežu, sposobnu da brzu i kompletnu informaciju u vezi sa standardima pruži svima koji ih širom sveta traže. Služba će biti od posebne važnosti za zemlje u razvoju, imajući u viđu značaj standarda za međunarodnu trgovinu i prenošenje tehnologije.
U programu je đa UNESCO sarađuje u osnivanju eksperimentalnog informacionog centra po pitanjima standardizacije u jednoj od zemalja u razvoju, mađa nije donesena konačna odluka koja bi to zemlja bila. Nacionalni biro za standarde SAD (NBS) takođe se složio da finansijski podupre eksperiment od koga se očekuje da pomogne da se razjasne mnogi praktični problemi. Stručnjaci iz ISO :ı UNESCO već sarađuju na donošenju i primeni različitih osnovnih standarda koje zahteva veoma ambiciozan međunarodni program na polju naučnih informacija, poznat kao UNISIST. Ovi standardi čine bazu UNISIST-koncepta, posebno oni iz
oblasti dokumentacijei terminologije, računara i obrade informacija.
Zadatak organizacije ISO je đa različite nacionalne standarđe koji su često u kanfliktu, zameni usaglašenim međunarodnim standardima. U slučaju računara npr., međunarodni standardi omogućavaju direktnu vezu od zemlje do zemlje, bez potrebe za preobraćanje jednog sistema u drugi, što bi svakako zahtevalo vreme i novac. Zamisao o povezanim, specijalizovanim informacionim jedinicama umesto centralne, sveobuhvatne jedinice, ima mnogo prednosti iz praktičnih razloga, a usavršena sredstva komuniciranja koja se danas mogu ostvariti, omogućila su usvajanje ovakve koncepcije. Vremenom, ISO informaciona mreža će imati dalekosežnu primenu. Ona će eliminisati preklapanja i znatno će smanjiti vreme potrebno za katalogiziranje, označavanje i čuvanje informacijai koje će se moći lako dobiti na bilo kojem mestu. Danas postoji više od 250.000 nacionalnih standarda iz različitih oblasti. ISO procenjuje da postoji potreba za najmanje 10.000 međunarodnih stanđarđa. Do danas ISO je objavio 2.500 standarda, i u toku pripreme se nalazi Još oko 2.000 standarda
(ISO Press Service, May 1974)
standardi mogu da smanje troškove od dejstva korozije
Korozija je rak-rana inđustrije, koja svake godine uništava najmanje 30.000 miliona dolara čovekovih tvorevina. Imajući to u vidu, Koordinacioni komitet ISO je preporučio obrazovanje novog tehničkog komiteta (ISO/TC 156) sa zadatkom izrađe međunarodnih stanđarda iz ove oblasti: Državni komitet za standardizaciju ministarskog saveta, predstavnik Sovjetskog Saveza u organizaciji ISO, prihvatio se da rukovodi sekretarijatom ovog tehničkog komiteta. Novi tehnički komitet treba da stvori mogućnost za međunarodnu usaglašenost po pitanju terminologije, definicija i metoda ispitivanja kao baze za koordiniranje radova u cilju borbe protiv korozije.
Na ulici korozija napada kola i bicikle, u kuhinji pred očima domaćice korozija nagriza njen štednjak i njenu kuhinjsku opremu, a đete plače videći svoju igračku od metala, zarđalu. Za to vreme ekonomisti proračunavaju cenu reparacija
mostova, dokova i luka, mašina i postrojenja za hemijsku industriju.
Stručnjaci Britanskog društva za gvožđe i čelik procenili su da je četrdeset i četiri procenta čeličnih proizvoda proizvedenih u toku zadnjih pedeset godina izbačeno iz primene zbog razornog dejstva korozije.
U Sjedinjenim Američkim Državama se zna da začepljenje vodovodnih cevi usled rđe povećava troškove održavanja na 40 miliona dolara godišnje, dok godišnji troškovi za izmenu izduvnih lanaca automobila oštećenih korozijom, u Ovoj zemlji iznose isto koliko i izgradnja Panamskog kanala. Ako bi metalna konstrukcija ribarskog brođa srednje veličine bila zaštićena od korozije, vlasnik bi mogao da uštedi 1.500 dolara godišnje na gorivu.
U industriji prehrambenih proizvoda i napitaka gube se milioni đolara zbog korozije sudova i boca.