JUS standardizacija

188

(Slika 2 prikazuje u najgrubljim crtama organigram za sistem automatske obrade porudžbine u preduzeću koje proizvodi razne artikle za skladište, ı kome stiže po nekoliko stotina raznih porudžbina dnevno.)

Područje sistema

Ovo područje obuhvata:

— standarde za komunikaciju podataka, tj. standarde koji definišu karakteristike sistema generisanja i definišu prijem digitalnih podataka u kombinaciji sa komunikacionim sistemima,

— standarde za vrednosne parametre usvojenih uređaja za procese obrade podataka, kao 1 ostale opreme, zatim standardi za obezbeđenje zamenljivosti ı kompatibilnosti opreme brojnih proizvođača, kao i standarde za obezbeđenje što je moguće dužeg veka te opreme.

U vezi sa pitanjima standardizacije u oblasti obrade informacija, bilo bi od značaja istaći i neke činjenice i poglede koji ukazuju na ulogu obrade informacija u sistemima upravljanja, u najširem smislu.

Povećanje obilja proizvoda ı efekata produktivnosti utiče i na problem snažnog razvoja složenosti upravljanja, kako u delovima i pojedinačnim oblicima, tako i posmatrajući privredu ı ljudsko društvo u celini. Pojavljuju se sve novije vrste proizvoda, sirovina, tehnoloških procesa i usluga. Danas se u svetu proizvodi oko 20 miliona raznih proizvoda, pri čemu je za svaki od njih, po pravilu, potrebno ı mnogo drugih. Uporedo sa tim neviđenim porastom raznovrsnosti jako se skraćuje i životni vek novih proizvoda. Za njihovu zamenu sve brže nastupaju bolji ı savršeniji, ili principijelno novi proizvodi:

Potrebno povećanje obima proizvodnje sprovodi se neprekidnim produbljivanjem specijalizacije, Što dovodi do brzog porasta produktivnosti rada. Ovo se postiže većim brojem ponavljanja istih operacija ı pokreta, sticanjem navika u određenom radu i širokim mogućnostima mehanizacije i automatizacije radova pri prelazu na usko specijJalizovanu, tekuću proizvodnju.

|

||

Istovremeno sa ovim razvitkom specijalizacije, bitno se povećava složenost veza između preduzeća i u samim preduzećima. Iskustvo je pokazalo da te veze rastu neuporedivo brže od broja ekonomskih objekata. Utvrđeno je, prema nekim autorima, da je rast veza proporcionalan sa kvadratom broja ekonomskih objekata.

Povećanje složenosti zadataka upravljanja izaziva nezadrživi rast upravnog aparata. Međutim, rast upravnog aparata za efikasno obavljanje svojih funkcija može da ide samo do izvesnih granica, svakako ı u zavisnosti od samog sistema upravljanja, društvenih odnosa i dr. Daljim povećavanjem upravnog aparata ne postiže se potreban efekat, pošto prekomerno povećani aparat, iIstovremeno sa savladavanjem složenosti upravljanja, počinje da radi ı »za sebe«, tJ. da koordinira svoju sopstvenu delatnost.

Za borbu sa problemima složenosti upravljanja nužno je korenito usavršavanje sistema Uupravljanja na osnovu korišćenja najnovijih dostignuća nauke i tehnike, kao ı korišćenja najnovijih tehničkih sredstava za sabiranje, prenos i obradu informacija. Uvođenje naučnih metoda u sferu upravljanja, i prevođenje upravljanja na postojeću tehničku bazu, ili, drugim rečima, pretvaranje nauke u neposrednu proizvodnu snagu a stručnog obrazovanja u stalan neprekidan proces, može se reći da su u današnje vreme najvažnija obeležja koja proizilaze iz ove naučno-tehničke revolucije.

U osnovu naučno-tehničkih metoda ı korišćenja savremenih tehničkih sredstava, stoji sistemski pristup, tj. kompleksno proučavanje složenog predmeta upravljanja, dakle predmeta kao sistema, i usaglašavanje ciljeva tog sistema ı sa ciljevima njegovih delova, i pronalaženje najracionalnijih puteva za postizanje tih ciljeva. Pri tome se alternative (tj. mogućnosti koje isključuju jedna drugu) po pravilu biraju pomoću ekonomsko matematičkih metoda ı kompjutera.

U svemu ovome svakako leži i ključ mogućnosti uspešnog poboljšanja razvoja sistema Veza i poboljšanja u sastavljanju programskih ciljeva i planova.

| \ //

uipu“ užičasti računar starih Inka. LJ