JUS standardizacija

izbor metoda

za ispitivanje lemljenja priključaka elektronskih sastavnih delova

Mikić Milana, dipl. fiz. hem. Mr. Brkić Dragan, dipl. ing. Bajc Ljiljana, dipl. ing.

Malešev Vojislava, viši tehn.

1. UVOD

U postupku lemljenja elektronskih sastavnih delova (SD) posmatra se lemljivost ı otpornost prema toploti lemljenja. Vrlo visok zahtev koji se postavlja za pouzdanost profesionalnih elektronskih uređaja, kao ı masovna proizvodnja SD, povlače za sobom potrebu vrlo visoke lemljivosti, ı zahtev da uticaj od toplote lemljenja bude zanemarljiv. Poznato je da se lemljivost priključaka elektronskih SD kreće u opsegu od 1 :1000 do 1 :5000 000. Pri tome se za profesionalne uređaje zahteva nivo kvaliteta najmanje 1 :10000, sa krajnjim ciljem da ne postoji nijedno loše lemno mesto. Pri ispitivanju uticaja toplote lemljenja na SD kontrolišu se karakteristike koje treba da se zadrže u propisanim granicama.

Za rešenje problema lemljenja elektronskih SD, koje po važnosti ne zaostaje za ostalim karakteristikama, potrebno je da se lemljivost i otpornost prema. toploti lemljenja poznaju, odnosno da se postigne potreban kvalitet priključaka ı SD, a u skladu s tim da se propišu zahtevi ı uslovi ispltivanja ı da se stalno kontrolišu.

U okviru ovoga rada izvršena su ispitivanja lemljivosti 1 otpornosti prema toploti lemljenja priključaka uglavnom domaćih SD. Na osnovu dobijenih rezultata izvršena Je uporedna analiza metoda ispitivanja i napravljen je izbor metoda za ispitivanje lemljivosti i otpornosti prema toploti lemljenja okruglih žičanih ı ušičastih priključaka. Za ispitivanje su se k ristile metoda kapljice, kupatila ı lemilice u skladu sa odgovarajućim standardima. 2. METODE ISPITUVANJA

Za ispitivanj» lemljivosti i otpornosti prema toploti lemljenja priključaka elektronskih SD do sada je u svetu usvojeno nekoliko metoda. U tabeli 2—1 dat je pregled standardnih metoda prema odgovarajućim propisima.

Za ispitivanje lemljivosti okruglih žičanih priključaka metode kapljice i kupatila propisane su prema IEC 68-2-20 i JUS N. A5.780 kao dve ravnopravne metode. U okviru ovog rada ispitana je lemljivost okruglih žičanih priključaka metodom kapljice i metodom kupatila sa ciljem da se utvrdi koja je od ove dve metode pogodnija za primenu. U Engleskoj i Švedskoj je prema BS 2011, za osnovnu prihvaćena metoda kapljice. Međutim, pri ispitivanju lemljivosti ušičastih priključaka, prema IEC 68-2-20 i JUS N.A5.780, od dve propisane metode, metodi kupatila je data prednost u odnosu na metodu lemilice. Metoda lemilice treba da se koristi samo kada metoda kupatila nije pogodna, tj. kada priključak na sastavnom delu ima takav položaj da ne može da se zaroni u kalajno kupatilo. U Americi, Japanu ı drugim zemljama koje elektronske sastavne delove ispituju prema MIL-STD-202, lemljivost svih tipova priključaka ispituje se prvenstveno metodom kupatila. Prema IEC 68-2-20 i JUS N.A5.780 metoda kupatila ima prednosti za ispitivanje otpornosti prema toploti lemljenja.

Okrugli žičani priključci, čija se lemljivost ispituje metodom kapljice, otpornost prema toploti lemljenja se ispituje metodom kupatila. Osim toga, priključci čija je lemljivost ispitana metodom kupatila, i otpornost prema toploti lemljenja se ispituje metođom kupatila.