JUS standardizacija
218
Opseg temperatura koji se može postići u kupatilu kreće se od 200 do 400 "C, sa mogućnošću da se kontinualno reguliše. Zapremina kupatila može da primi oko 4500 g legure, čime je obezbeđena dobra temperaturna stabilno t. Temperatura se održava u granicama —10%, što se kontroliše stalnim živinim termometrom. Vreme uronjavanja, zadržavanja i vađenja priključaka reguliše se pomoću tri propisane pločice, sa sledećim radnim vremenima:
Uronjavanje Zadržavanje Vađenje 1) ls 3,5—0,5 s 1s 2) 1s 10—0,5 S }s 3) 1s 2—0,5 s 1s
Uređaj ima Jedan nosač sa pet držača za sastavne delove. Položaj držača u odnosu na površinu kupatila može da se reguliše, čime Je obezbeđena mogućnost ispitivanja SD svih dimenzija. Površinu kupatila pokriva pokretna teflonska maska koja služi za zaštitu sastavnih delova od toplotnog zračenja.
Kupatilo je predviđeno da radi u 10 časova neprekidno. Za ispitivanje koristi se legura Sn 60, prema JUS N.A5.780, kojom se napuni zapremina kupatila. U toku ispitivanja lemljivosti, površina kupatila mora biti čista ı svetla. To se postiže tako što se neposredno pre ispitivanja u sredinu kupatila ubaci komad legure Sn 60, sa jezgrom od neaktivne smole prema JUS N.A5.780, dužine oko 12 mm i prečnika 1,6 mm.
Pri ispitivanju, piiključci se automatski zarone u kupatilo preko odabrane profilisane pločice, zadrže u kupatilu ı izvade. Mera lemljivosti je veličina pokvašene površine lemom, koja se procenjuje posmatranjem preko lupe, sa uvećanjem od 10 puta. Pri ispitivanju otpornosti prema toploti lemljenja, površina kupatila održava se čistom i sjajnom skidanjem skrame prljavštine drvenom lopaticom, neposredno pre ispitivanja.
Otpornost prema toploti lemljenja kontroliše se vizuelnim pregledom i merenjem clektiičnih karakteristika. 4.3. Metoda lemilice
Metoda lemilice koristi se za ispitivanje lemljivosti ı otpornosti prema toploti lemljenja priključaka, kada ne može da se primeni metoda kapljice ili kupatila. Lemljivost i otpornost prema toploti lemljenja ispituju se pri temperaturi od 300 do 350 "C (JUS N.A5.780). Pri ispitivanju lemljivosti, priključci se prevlače legurom i lemilicom u toku 2 s. Mera lemljivosti je veličina pokvašene površine lemom, koja se procenjuje na isti način kao pri ispitivanju metodom kupatila. Otpornost prema toploti lemljenja ispituje se daljim prevlačenjem priključaka lemom i lemilicom u toku 8s. Za
ispitivanje se koristi legura Sn 60, sa Jezgrom od neaktivne smole, kao što Je propisano u standardu JUS N.A5.780.
5. EKSPERIMENTALNO ISPITIVANJE LEMLJIVOSTI METODOM KAPLJICE
5.1 Obim ispitivanja
Metođdom kapljice ispitana je lemljivost okruglih žičanih priključaka aktivnih i pasivnih delova, koji se koriste u profesionalnim elektronskim uređajima. Ispitano je 758 priključaka dioda, tranzistora, kondenzatora i otpornika bez starenja i 611 priključaka istih sastavnih delova posle starenja. Priključci su imali dimenzije 0,5, 0,6, 0,75 ı 0,8 mm. Najveći broj priključaka bio je od Cu sa prevlakom od Sn 60, nanesenom toplim ili galvanskim postupkom, zatim od Cu s prevlakom od Ag, Ni-Cu—Fe sa prevlakom od Sn ı kovar sa prevlakom od Sn. Žice su bile domaćeg ili uvoznog porekla, što je prilikom prikazivanja rezultata naznačeno. Lemljivost je ispitana na priključcima nakon 6 do 12 meseci od površinske obrade. Period isporuke same žice traje od 3 do 6 meseci.
5.2 Uslovi ispitivanja
Uređaj i postupak za ispitivanje metodom kapljice opisani su u t. 4.1. Kuglice lema imale su masu odabranu prema prečniku žice, kako je propisano u standardu N.A5.780. Žice prečnika od 0,75 i 0,8 mm ispitane su sa kuglicom od 200 mg. Za žice od 0,6 mm lemne kuglice su imale 125 mg, a za prečnik od 0,5 mm, 75 mg.
5.3. Prikazivanje rezultata ispitivania
Rezultate ispitivanja lemljivosti metodom kapljice teško je razumeti bez osvrta na prikazivanje rezultata. Nivo kvaliteta lemljenja određuje se iz podataka vremena kvašerija i broja nezadovoljavajućih lemnih mesta u odnosu na broj lemnih mesta. Vremena su metena za niz priključaka iz istog mnoštva, što po pravilu sledi logaritamsku raspodelu. Za lemljenje određenog materij.ila potrebno vreme kvašenja nema fiksnu vrednost, već se bira u okviru jednog vremenskog intervala. To znači da priključak koji, na primer, treba da ima 0,1 ili 2 s vreme kvašenja mora poucau iz mnoštva iste vrste. Podaci vremena dobijeni na jednom ili na tri priključka ne daju sigurne zaključke o lemljivosti te vrste odakle je priključak uzet. Izmerena vremena kvašenja u logaritamskoj razmeri predstavljene su Henrijevim pravim linijama, na papiru verovatnoće za normalnu raspodelu. Pomoću njih se može videti koliki se procenat priključaka može zalemiti za određeno vremč,