JUS standardizacija

pristup problemima racionalnog korišćenja energije pri proizvodnji i korišćenju vode

Nenad Obradović, dipl. ing.

Na 64. sednici SIV je prihvatio informaciju o racionalizaciji, pretvaranju, zameni i korišćenju energije. S tim u vezi Jugoslovenski zavod za standardizaciju preuzeo je obavezu da donese tehničke normative (tehnički propisi i standardi) kojim bi se regulisala ova materija.

U komunalne troškove gradova ı drugih naseljenih mesta na prvom mestu dolaze troškovi za vodu odnosno energiju kojom se ta voda proizvodi ı doprema do potrošača. O količini utrošene energije za ovu svrhu nemamo dovoljno podataka za celu zemlju, ali iz izveštaja za 1975. godinu koji je pripremilo »Preduzeće vodovod i kanalizacija« se vidi, da je grad Beograd potrošio oko 103.000.000 kWh električne energije ı sa ovom energijom DrOIZVeO 142.000.000 mš vode.

Voda je prirodna mineralna sirovina ograničene količine pa se zato kao i svaka druga sirovina mora racionalno eksploatisati.

Polazeći od činjenice da se za eksploataciju različitih sirovina među kojima je i voda, troši velika količina energije i činjenice da potrošnja vode stalno raste zbog razvoja infra strukture i zaštite zdravlja stanovništva, to je samoupravna socijalistička društvena zajednica dužna da vodi osobitu brigu o racionalnom trošenju vode.

Da bi se sagledali svi vidovi neracionalnog trošenja vode počećemo od izvorišta koja su različita za pojedine urbane celine (gradove, varoši i sela).

Voda se mahom crpe iz podzemnih prirodnih rezervoara, reka, Jezera ı vodojaža. steriliše se 1 prečišćava ı potiskuje pumpama ili hidrostatički kroz cevovode — vodovodnu mrežu do potrošača.

Sva voda koja uđe u vodovodnu mrežu ne stiže do potrošača zbog propuštanja cevovoda 1 na taj način se nepovratno gubi. Količina vode koja se na ovaj način troši samo za grad Beograd iznosi preko 20% od ukupne količine proizvedene vode. Ostala količina vode stiže do potrošača 1 koristi se u stanovima, perionicama, restoranima, bazenima za kupanje, za pranje ulica, zalivanje zelenih po-

vršina 1 za različite potrebe u industriji. Postavlja se pitanje da li se ova voda racionalno troši tj. da li se troši za ono za što je namenjena (piće, Dpriprema hrane, pranje 1 dr.) ili se rasipa zbog neadekvatnog postupka, neispravnih instalacija itd. Pretpostavlja se da količina ovako izgubljene vode iznosi ı preko 20% što zajedno sa prethodnih 20% (gubitak zbog propuštanja cevovoda) iznosi oko 40% što prevedeno u energiju iznosi preko 51.000.000 kWh.

Može se dalje pretpostaviti da je slično a možda i gore stanje u ostalim gradovima širom Jugoslavije što sve zajedno predstavlja veliki 1 nenadoknadiv materijalni gubitak.

Šta se konkretno može učiniti da se gore navedeni gubitak smanji?

Jedna od mera koju bi trebalo preduzeti je pojedinačno individualno merenje potrošnje vode. To znači da bi svaki stan, poslovna prostorija, garaža, perionica i dr. bili snabdeveni meračem vode vodomerom. Da bi se prihvatio ovaj predlog treba u celosti sagledati sve faktore koji bi išli u prilog ovakvom predlogu.

Prema sadašnjem stanju stvari, grad Beograd ;ma oko 300.000 stanova sa oko 63.000 vodomera. Mahom se voda u zgradama sa više stanova meri Zzajedničkim vodomerom i potrošnja vode deli podjednako na sve stanare u zgradi bez obzira koliko ko vode troši. Pod ovakvim okolnostima potrošači vode nisu zainteresovani za štednju vode pošto smatraju da će vodu koju oni troše platiti neko drugi. Takođe iz istog razloga ukoliko im curenje česme 1 ostalih uređaja za točenje vode ne smetaju oni će biti nezainteresovani za popravku istih.

Postavlja se pitanje zašto se do sada nije išlo na individualno merenje potrošnje vode?

Jedan od razloga je najverovatnije bio niska cena vode i relativno mali utrošak vode po stanu. Dalje, projektantima. vodovodnih instalacija soliterskog ı blokovskog tipa predstavljao je ı problem uvođenje