JUS standardizacija

problematika opasnih uticaja elektroenergetskih kablova na telekomunikacione kablove

Borislav Lalević, dipl. ing.

Probleratika uticaja elektroenergetskih vođova na telekomunikacione vodove našim nacionalnim propisima se praktično ne tretiraju. U organizaciji Saveznoc zavođa za standarđizaciju preduzeti su početkom ove godine prvi koraci na izradi nekoliko standarda iz ove oblasti.

Sada se nalazimo u prilici da se ova prob=lematika reguliše na adekvatan način, koristeći se dugogodišnjim iskustvom više zeralja i internacionalnih stručnih tela = CCITT. Pri tome treba realno oceniti značaj, moguću tačnost proračuna uticaja, mrocgućnost merenja uticaja kao i druge faktore od značaja koje nažalost nije uvek moguće uključiti u proračune i merenja uticaja. Već više godina postoji tendencija da se granične vrednosti napona pOdižu, a tolerišu se takodje i više vrednosti zavisno od odredjenih uslova. Svakako da Je na ovo uticala brza urbanizacija gradova, veliko nagomilavanje instalacija na skučenim prostorima, a takodje i saznanje da opasni uticaji elektroenercetskih vodova na telekopmunikacione vodove u slučaju zemlijospojeva nisu opasni kao Što bi se moglo učiniti na prvi PpOgled. To pokazuje i statistika L (6). Medjutim, svakako da ne treba ići u drugu krajnost ba struje zemljosnoja novećavati nekontrolisano, ne vodeći računa o ooasnim uticajima.

Razvoj propisa o uticaju energetskih vodova na telekomunikacione vodove koji su se u Evropi počeli razvijati 20O-tih godina OVOC veka nisu polazili orvenstveno od opasnih uticaja što se može razumeti kad se ima u vidu tadašnja tehnologija i steDen razvoja elektroenergetskih i telekopunikacionih mreža. U Nemačkoj je 1925. aodine tadašnjim propisom DIN 57228 ustanovljena acranična vrednost za opasni napon od 300 V. Ova vrednost nije imala za osnovu biološke a ni fiziološke činjenice, već karakteristike tađa korišćenih odvodnika Drenapona. U stvari se radilo pre sveqa o opasnosti no čulo sluha izazvanom praskom-impulsnom smetnjom koja

je mocla nastati pri indđuktivnom dejstvu enerqetskoaw vođa i neblacrovremenom delovanju odvodnika prenapona. Tađažnja teh-

nolocija izrade odvodnika prenamona nije nogla da obezbedi njihovo blagovremeno reagovanje tako da je preko telefonskog aparata tekla struja izJednačenja koja

Je mogla prouzrokovati žestok prasak Što je moclo dovesti i do oštećenja čula sluha. Fedjutim, i tada se znalo o mOgućnOSsStima pojave opasnih napona, ali se smatralo da su zemljosnojevi retki i da ih zaštita brzo eliminiše. Tek 1937/38. aodine po prvi put se u medjunarodnim srernicama (CCIP) pominju indukovani opasni naponi. Za aranični napon preuzeta je mnostojeća vrednost od 300 V, za koju je već rečeno da se ne bazira na dejstvu el. struje na čovečiji organizam.

Smernicama CCITT koje su izdate 1952. godine dozvoljeni napon se diže na višu vrednost: 430 V, ali se na ograničava vreme trajanja kvara.

Tek 1960. godine se određdJuje JOŠ viša vrednost, od 650 V, ali za visokonaponske vodove visoke pogonske sigurnosti i sa direktno uzemljenim zvezđištem. Trajanje kvara se organičava na max 0D,5 sec, s tim da bi

u većini slučajeva trebalo da bude manje

od 0,2 sec.

Treba istaći činjenicu da do sada na telekomunikacionim mrežama zemalja Žlanica

UIT (Medjunarodne unije za telekomunikacije) nije konstatovan nijedan smrtni slučaj ili uđes sa posledicama koji bi se mogao pripisati uticaju energetskih postrojenja. Magnetni induktivni uticaj Opšte Magnetni induktivni uticaj elektroener-

getskog kabla, pri zemljospoju na njemu, na telekomunikacioni kabl dat je izrazom:

= he (re e •M •] -------S--_-__-_ E 2mf-u-r Ip Mi |} (1) gde Je: E. - indukovana elektromotorna sila u provodniku telekomunikacionog voda u V;

395