JUS standardizacija

U smernicama CCITT (poalavlje VIII, 1952. codina) daje se tabela provodljivosti zemljišta i uputstvo za izbor merodavnih vrednosti zavisno od sastava zemljišta, atmosferskih padavina, pbodzemnih voda, razudjenosti zemljišta i sl. Medjutim, ove vrednosti se odnose na tzv. slobodne terene, odnosno za slučajeve nadzemnih dalekovoda koji se nalaze van naseljenih gradskih područja.

U nekim slučajevima qeološki sastav donjeg sloja zemljišta može biti odđ znatnoc uticaja na indukciju u telekomunikacionim vodovima. U znatnom broju slučajeva zadovoljava slojevitost zemljišta iz dva dela: prvi sloj čini zemljina kora odredjene debljine i konstantne pro= vodljivosti, a druai sloj promenljive provodnosti koji se beskonačno proteže

u dubinu.

Tako je uticaj slojevitosti zemljišta od značaja za odredjivanje medjusobne induktivnosti, to ipak korišćenje komplikovanih izraza koji uzimaju u obzir tu činjenicu predstavlja teškoću za opštu primenu. Takodje i metode za odredjivanje provodljivosti dubokih slojeva zem= lje su komplikovane i zahtevaju znatna sredstva. To sve dovodi do toga da se u tekućoj problematici uticaja na telekomunikacione vodove obično slojevitost zemlje ne uzima u račun.

Potrebno je takodje, osvrnuti se i na činjenicu da učinjena pretpostavka o beskonačno dugom elektroenergetskom vodu u većini slučajeva, bar u gradskim pbodručjima nije u potpunosti prihvatljiva. Kod beskonačno dugog elektroenergetskoa voda raspored struja kroz zemlju na svim mestima je paralelan sa telekomunikacionim vodom koji Je paraleleno postavljen elektroenergetskom vodu. Pri ovome se računa da je potencijal zemlje nula. Medjutim, kod elektroenergetskih vođova ograničene dužine odnosi su drugačije jer na mestima uzemljenja elektroenergetskog postrojenja raspored struja u zemlji je približno radijalan pa se postepeno ispravlja da bi

za dovoljno dugačke vodove postao paralelan vođu. Zbog koncentracije struje u blizini uzemljenja elektroenergetskog poOstrojenja gradijent potencijala zemljišta može imati znatnu vrednost. Samo ako je elektroenergetski vod dovoljno dugačak i na obe strane se dovoljno dugo proteže od telekomunikacionog vođa onđa se učinjena pretpostavka o beskonačnoj dužini elektroenergetskog voda i potencijalu zemlje nula može prihvatiti. Ako taj uslov ne bi bio ispunjen onda bi indukciono dejstvo bilo slabije. U praksi je situacija nešto komplikovanija jer zahvaljujući podzemnim metalnim instalacijama (kablovi sa provodnim metalnim plaštevima - na pr. IPO

13, metalne vodovodne cevi i sl.) dejstvo uzemliivača se može protezati i Do nekoliko stotina metara čak i kilometara. To dejstvo uzemljivača zavisi i od veličine struje zemljospoja jer procentualno izražen zaostao napon iako mali, na nekom mestu udaljenom od elektroenergetskoc objekta nože stvarno imati vrednost koja se ne može zanemariti. Ovo pitanje je proučavano u "Elektrodistribuciji - Beograd" i ustanovljeno je za TS 110/10 kV "Slavija" da pri struji od 15 kA kroz zemlju, tj. uzemljivač ove TS (čija je vrednost izuzetno niska ~0,03n Zahvaljujući kablovima

IPO 13, 10 kV) zaostali napon u visini

od 70%# do 80% napona uzemljivača se javlja čak i na rastojanju ođ 150-200 m od TS. U proračunima uticaja na kabl za prenos signala, teleinformatike i zaštite uzimano je da je tek na oko 600 m ovaj uticaj zanemarljiv.

Pri kosom približavanju telekomunikacio= nog vođa elektroenergetskom, s dovoljnom tačnošću za praktične proračune, može se uzeti za medjusobnu induktivnost vrednost koja odgovara geometrijskoj sredini dve krajnje tačke kosocg približavanja. Naravno, tada treba uzeti efektivnu dužinu telekomunikacionog voda, tj. njegovu pro= jekciju na elektroeneraetski vod.

Redukcioni faktori

Strujni redukcioni faktor

Strujni ređukcioni faktor ili, kraće kako je uobičajeno u termoinologiji za OVu oblast, ređukcioni faktor eneraetskog kabla predstavlja meru zaštitnog dejstva metalnog omotača i armature kabla.

Struja dozemnog kratkoc snoJa se deli na dve komnonente: .

— strusu. kroz zemlju i - struju kroz metalni orotač i armaturu kabla. .

Redukcioni faktor eneraetskoc kabla definisan Je kao odnos komponente struje dozemnog kratkog spoja kroz zerlju (I7„) i ukupne struje dozemnoc kratkoc spoja (Ip) i predstavlja kompleksnu veličinu: