JUS standardizacija
programiranje standardizacije sa posebnim osvrtom na plan rada saveznog zavoda za standardizaciju za 1979. godinu
Srboljub Stojković, dipl. ing.
Savezni zavod za standđarđizaciju redovno donosi svoje godišnje planove rađa na izradi i donošenju jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta.
Osnova za donošenje ovih planova su srednjoročni planovi i utvrdjeni zahtevi za pojedine oblasti koje postavljaju organizacije udruženog rađa.
Medjutim, i pored veoma savesnog rada na ovom poslu, nije postojao sa društvenog i ekonomsko-tehničkog aspekta jedan sveobuhvatan program stanđardizacije u pojedinim granama i oblastima.
U cilju prevazilaženja takvog stanja Savezni zavod za standardizaciju ulaže napore da svoje programe standardizacije uskladi sa društvenim planovima razvoja, društvenim dogovorima i samoupravnim Sporazumima u Vezi sa prioritetima razvoja
pojedinih grana i oblasti.
Za pripremu i izradu ovih programa predvidjene su metodološke šeme programiranja, i to:
- za programiranje izrade standarda i normi kvaliteta, Šema a,
– za programiranje izrade tehničkih normativa, šema b.
1. Programiranje izrade standarda prema šemi a (obrazac a)
Š E M A (obrazac a)
Pri razmatranju pojedinih oblasti trebalo je utvrditi da li je bilo aktivnosti u oblasti stanđarđizacije i u kojem vidu, zatim je bilo potrebno wevraiti čira: Je Co što treba danas ili u budućnosti standardizovati da bi se doprinelo bržem i skladnijem razvoju razmatrane oblasti.
Na primer u oblasti koja do sada nije OoDbradjivana stanđardima često se postavlja zahtev da se prvenstveno urade opšti stamdarđi kao na primer terminološki, koji doprinose boljem komuniciranju unutar grane ili izmedju proizvodjača i potrošača. Poznato je da do štetnih posledica i nesporazuma dovodi nepostojanje jedinstvenih termina.
Klasifikacija je veoma važan vid standardizacije, bilo da se radi o domaćem proizvodu ili o uvoznoj sirovini, kao i kada se radi o supstituciji sirovina ili korišćenju sekundardnih sirovina (otpadnih materijala). Veoma se često čuje da je jedan deo naše industrije upućen na uvozne sirovine i da bi trebalo razmotriti mogućnost da se one zamene domaćim. To se može postići ako se takve sirovine razvrstaju prema nameni i zahtevima i ako se odredi koja klasa sirovine može zameniti UVOZnU, a koja se, posle izvesne pripreme za poboljšanje kvaliteta, može koristiti.
Sekundarne (otpadne sirovine) koje se troše u metalurgiji, industriji papira, hemijskoj industriji itd. mogu se uspešnije koristiti ako postoji klasifikacija kojom je predvidjen kriterijum odabiranja onih sirovina koje mogu ići u dalju prerađu a koje su definitivno otpad.
Klasifikacija ponekad može biti početni korak u stanđardizaciji u vrlo heterogenim uslovima proizvodnje đa bi se kasnije stvorili uslovi za đalju aktivnost standđardizacije ka glavnom cilju unifikaciji 1 i pišzZa ij ad: ~
Unifikacija i tipizacija - dva vida standardđizacije, nađovezuju se na klasifikaciju i kategorizaciju, na stanđarde oblika i mera, i stanđarde uslova kvaliteta.