JUS standardizacija

[0] —

VI

e ———

gorivima i rešenjima koja su efikasnija i ekonomičnija u odnosu na očuvanje čovekove sredine (vangradske termoelektrane - toplane, gasovita goriva, novi izvori energije, did.)

KOMPLEKSNA ENERGETIKA

Vodeći računa dđa je lignit naš Osnovni energetski potencijal, u narednom periodu treba veću pažnju posvetiti njegovom što kompleksnijem korišćenju. Ovo će se postići razvojem energo-tehnoloških sistema u kojima će se proizvoditi osim energije i hemijske sirovine sa ciljem da se poveća iskorišćenje ener=gije sadržane u uglju.

U narednom periodu treba aktivno pratiti razvoj primene nuklearnih reaktora kao toplotnih izvora sa visokim parametrima neophodnim za različite tehnološke postupke kao što su gasifikacija uglja, likvifikacija i gasifikacija uljnih škriljaca, procesi metalurgije, proizvodnja vodonika i dr.

Dohodovnim povezivanjem proizvVodjača i potrošača energije obezbediti stalno mođeliranje i praćenje godišnjih, srednjoročnih i dugoročnih energetskih bilansa uz obezbedjenje optimalne strukture u snabdevanju i potrošnji energiJe, sa ciljem što manje specifične potrošnje.

Imajući u vidu teškoće u medjunarodnoj razmeni gde je uvoz energetske opreme jedan od organičavajućih faktora bržeg društvenog i privrednog razvoja, samoupravnim dogovaranjem i dđohodovnim povezivanjem neophodno je ubrzati razvoj nauke, tehnike i tehnologije u proizvodnji domaće energetske opreme.

RAZVOJ ENERGETIKE JUGOSLAVIJE za naredni srednjoročni plan i neka dugoročna opređeljenja:

U razvoju energetike težišta i nadalje treba da budu:

– na izgradnji kapaciteta rudnika uglja sa površinskim i Jjamskim kopom, uz povećanje ulaganja u modernizaciju jamskih rudnika uglja;

- na izgradnji kapaciteta za proizvodnju električne energije na domaćim izvorima;

- na izgradnji kapaciteta za proizvodnju električne energije u kombinovanoj proizvodnji sa proizvodnjom toplotne energije za tehnološke svrhe i zagrejavanje stambenih i poslovnih prostorija;

„22

283

.2.4

-– na izgradnji i završavanju izgradnje i kompletiranju jugoslovenske mreže za prenos i transformaciju električne energije;

– na izradnji dispečerskih centara za upravljanje elektroenergetskim sistemom u celini;

-– na istraživanjima i izgradnji kapaciteta za eksploataciju sirovine nafte i gasa u zemlji i inostranstvu; –- na ubrzanoj izgradnji kapaciteta za sekundarnu preradu nafte, kako bi se proizvodnja mazuta smanjila na najmanju moguću meru;

- na unapredjivanju tehnologije za dobijanje gasa iz domaćeg uglja i drugim vidovima oplemenjivanja uglja;

- na istraživanjima i proizvodnji nuklearnih sirovina i razvoju sopstvene tehnologije za proizvodnju opreme za nuklearne elektrane i osvajanju tehnologije nuklearnog gorivnog ciklusa;

– na istraživanjima i bržem uvodjenju u korišćenje uljnih škriljaca; - na istraživanjima i bržem uvodje nju u potrošnju novih vidova energije, posebno solarne, geotermalne i energije biomasa.

Za uspešno relizovanje ovih težišnih tačaka (težišta) razvoja energetike Jugoslavije, neophodno je zauzeti jasna i dugoročna oprede=ljenja po najvažnijim pitanjima energetske politike. Pri tome se polazi od pretpostavke da nije Sporna osnovna dugoročna orijentacija da se maksimalno moguće oslanja

na domaće energetske izvore, u prvom redu na ugalj i hidropotencijale. U sklopu istraživanja sirovina u zemlji, značajno mesto treba da imaju dalja istraživanja i OSPpOSObljavanje za eksploataciju energetskih izvora.

Naftu i gas iz uvoza treba koristiti pretežno za potrebe razvoja petrohemijske inđustrije, a u energetske svrhe samo tamo gde ih nije moguće uspešno zameniti domaćim izvorima energije.

Potrošnju lož ulja - mazuta, treba

što je moguće pre, svesti u okvire

količina koje će se dobijati iz racionalne, ođnosno optimalne prera-

de nafte.

Pored zabrane izgradnje novih objekata treba obezbediti istovremeno efikasan i brz prelazak postojećih potrošača mazuta na ugalj.

Treba potrošnju prirodnog gasa usmeravati ka onim tehnološkim pro-

S 225