JUS standardizacija

U radu odbora učestvovalo je trinaest zemalja i predstavnici CCIR (Medjunarodni savjetodavni komitet za radio Medjunarodne unije za telekomunikacije UIT), CCIRM, EBU (Udruženje evropskih radiodifuznih organizacija) i Centralnog biroa IEC iz Ženeve. Iz naše zemlje je veoma aktivno saradjivao u potkomitetu TSC 12 d (antene) sekretar jugoslovenskog pododbora za ovu djelatnost (Iskra, Ljubljana), a plenarni đeo je pratio sekretar nacionalnog odbora TO 12 za radiokomunikacije.

Dnevni red zasjeđanja komiteta bio je opširan i obuhvatio je razmatranje 6 izveštaja o radu potkomiteta TC 12, razmatranje 2 izveštaja radnih grupa, diskusiju dokumenata nacionalnih komiteta, dokumenata sekretarijata i dokumenta TC 80 za elektronske navigacione instrumente, koji je interesantan i za područje radiokomunikacija.

Na kraju je bila obradjena i jedna preporuka,kbju je zatražio CCIR u pogledu metode merenja antenskih prostorskih diagrama.

Sekretarijat IEC je za plenarni deo zasjedanja pripremio ukupno 17 (zelenih) dokumenata, koji su obradjeni zajedno

sa ranije pripremljenim materijalima. Medju njima bila su posebno interesantna dva. Prvi se zasniva na jednoj preporuci Svetske radio konferencije WARC 1979. koja je utvrđila, da postoji u mnogim državama, a posebno zemljama u razvoju, velika potreba za domaćim standardima i minimalnim tehničkim karakteristikama za rezličite vrste radio-uredjaJa. Barem 5 internacionalnih organizacija (uključujući IEC) bavi se tom problematikom, ali one nisu uvek uzimale u obzir potrebe nerazvijenih zemalja. Zbog toga WARC preporučuje pomenutim organizacijama, da intenziviraju svoj rad sa ciljem, da se dokumenti ove organizacije uzmu kao uzorak za donošenje nacionalnih standarda.

Na zasjedanju IEC TC 12 C u Stockholmu Juna 1980 je Inđija direktno pokrenula

OVO pitanje u okviru Medjunarodne elektrotehničke komisije i sekretarijat ga je postavio na dnevni red zasjedanja u Japanu kao problematiku, koja je interesantna za sve potkomitete TC 12 i za sve nacionalne komitete

Stavovi delegacija su bili oko tog pita-

146 3

nja podeljeni, ali je na kraju glasanjem usvojena velikom većinom (Jugoslavija se uzdržala) formulacija:

"Komitet TC 12 sa simpatijama prima inicijativu nerazvijenih ... ali, zbog preopterećenosti, ne može uraditi više na standardizaciji radio-uredjaja za potrebe nerazvijenih zemalja."

Drugo, veoma aktuelno pitanje i za našu zemlju, bio je predlog, đa se konstituira novi potkomitet TC 12 "Uredjaji za videografiju" sa zađacima:

1) definisati karakteristike specifičnih uredjaja za videografske sisteme (poznate pod različitim nazivima u različitim zemljama, kao na prsj= mer "Videotext", "Viewdata", itd) i odgovarajuća merenja, uzimajući u obzir brzinu prenosa podataka, i

2) u saradnji sa potkomitetom za prijem= nike utvrditi standarđe za kompatibilnost ovih sistema sa televizijskim prijemnicima.

I ovde je bilo puno pomišljanja sa strane razvijenih zemalja o potrebi standardizacije na tom području. Skoro je prevagnuo stav, da treba ostaviti proizvodjačima potpunu slobodu, ali je glasanje ipak dalo jedan bod više u korist standardizacije u ovoj oblasti (Jugoslavija se zbog brze perspektive uvodjenja videografije opređelila za standardđizaciju). Tako je TC 12 formirao novi potkomitet i prenošenje dođatnog teksta, znakova i nepokretnih slika pomoću TV prijemnika biće usmeravano standarđima.

Naš nacionalni komitet je time dđobio novi zađatak - oformljenje odgovarajućeg pođodbora, u kome bi trebalo aktivno da suradjuju industrija, radiodđifuzija i naučne ustanove.

Pre završetka rada organizatori su OmoOgućili učesnicima zasjedanja stručnu ekskurziju u laboratorije i studije japanske radio-televizijske kompaniie NHK. Demonstrirani su prenosi RTV programa preko vlakana i satelita, produkcija i prenos visokokvalitetne TV slike, automatizovana reprodukcija televizijskog programa i još neka druga dostijnuća japanske elektronske tehnike, koJa su pokazala veoma visoki nivo razvoja i kvaliteta, daleko iznad prilika u našoj zemlji..