JUS standardizacija
VII KONGRES INŽENJERA I TEHNIČARA JUGOSLAVIJE
Tehnološka strategija, stvaranje naučnih jezgara u industrijskim sistemima po uzoru na savremeni svet, razvijanje sopstvenog znanja, uz bolju organizovanost, teme su koje su bile u središtu pažnje VI! kongresa inženjera i tehničara Jugoslavije, koji je održan u Beogradu 12, 13 i 14. aprila 1985. godine. .
U posleratnom periodu Jugoslavija se brzo razvijala, promenila proizvodnu strukturu, stvorila značajan proizvooni potencijal. Veliki deo tih rezultata, posledica je uvoznih tehnologija, kupljenih licenci, uvozne opreme itd. Mi smo godinama, zahvaljujući uveliko tim uslovima, bili pri samom svetskom vrhu po stopi rasta industrijske proizvodnje i društvenog proizvoda. :
Ako je odmah posle rata i bilo neophodno uvoziti tuđe znanje, to se kasnije nije smelo pretvoriti u jednosmernu aktivnost, tim pre što je naš školovani kadar narastao na preko 800 hiljada inženjera i tehničara.
Brzopleto kupovanje licenci dovelo je do potcenjivačkog odnosa prema domaćoj nauci, tehnologiji i kadrovima. Biti tehnološki jak makar i uz minimalnu sopstvenu sirovinu, cilj je svake zemlje, posebno ako je nedovoljno razvijena, jer se jedino tako može osloboditi zavisnosti od uvoza skupe strane tehnologije i licenci. O tome je do sada malo vođeno računa. Bilo je unosnije obilaziti svet i pojedinačno se na razne načine bogatiti, nego voditi računa o razvoju i korišćenju pameti i stvaranju uslova da celo društvo postane bogatije.
Mnoge radne organizacije u Jugoslaviji su, gledajući usko samo svoje interese, neorganizovano i neselektivno kupovale u inostranstvu sve što su želele: od najjednostavnijih repromaterijala, opreme, raznih tehnologija {ponekad bez elementarnih kriterija pa i tehnoloških davno prevaziđenih rešenja) ne pokazujući nikakav interes za sopstveni naučni i tehnološki razvoj. ag
Tek suočeni sa oskudicom novca za nova ulaganja i proširenje materijalne osnove rada, shvatili smo da su naši: najveći neiskorišćeni resursi u domaćem: znanju. Dok razvijeni svet u novu tehnološku revoluciju utrčava u na/fboljim sprintericama, siromašni nastoje da se bosi uključe u ovu neravnopravnu trku. U trku moramo i mi, ali je od presudne važnosti da naučno i stručno mišljenje postane neopozivi kriterijum.
Uvođenje kompjutera u proizvodne procese podrazumeva promenu organizacije rada i afirmaciju stručnosti,, jedinstvo tehničke regulative.
Uz uvodno izlaganje druga Jona Srbovana, člana SIV-a, i predsednika Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije, koje u ce/osti donosimo u daljem tekstu, dajemo izvode iz zaključaka koji su usvojeni na plenarnoj sednici i koji predtsavljaju osnovne poruke ovog kongresa. *
ULOGA I ZADACI INŽENJERA I TEHNIČARA U SPROVOĐENJU DUGOROČNOG PROGRAMA EKONOMSKE STABILIZACIJE
— Uvodni referat JONA SRBOVANA, člana SIV-a [ predsednika Saveza inženjera I tehničara Jugoslavije na VII kongresu inženjera i tehničara Jugoslavije, 12 — 14. aprila 1985. god. Beograd |
njegova suština, motiv i poruke se odnose na ceo tok društvene reprodukcije.
U suštini, akcenat je stavljen na kvalitativne promene u privredi i privrednom sistemu, na napuštanje jedne etape koju su karakterisali mnogi elementi ekstenzivnog razvoja, i na stvaranje uslova za intenzivan, racionalan | na
Drugarice | drugovi,
Odluka o sazivanju Kongresa inženjera i tehničara Jugoslavije usledila je posle niza rasprava u Savezu inženjera i tehničara i njegovim članicama , natemu gde je mesto naše organizacije u ostvarivanju Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije i šta treba činiti na mobilizaciji svih oblika organizovanosti i svakog člana pojedinačno, da bi se ti zadaci što uspešnije realizovali.
U Dugoročnom programu ekonomske stabilizacije kritič-·
ki je veoma temeljito ocenjeno stanje u našem razvoju i utvrđeni glavni zadaci za naredni period. Nema nijedne važnije oblasti koja nije obuhvaćena tim programom, a
Standardizaciia 10O0BE /br 11_49
najsavremenijim dostignućima nauke zasnovan razvoj. Sama činjenica što se došlo do Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije, predstavlja novu dimenziju u razvoju, u načinu razmišljanja i u konstituisanju odnosa koji sve više uvažavaju kriterije svetskog tržišta | promene što sa sobom nosi nova tehnološka revolucija, koja nezadrživo prodire sve dublje u najznačajnije sektore ljudske aktivnosti, posebno u proizvodnji, produktivnosti, nauci. n Ocenili smo da je veliki deo zadataka Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije neposredno vezan za aktivnost inženijersko tehnicki. u privredi, nauci,
mt
\k KOZA 275