Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

116 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

нема ни иначе распореда у имању. Где су њиве, где ливаде, где баште итд., зависи од природе земље и њезине плодности. Кумановски сељак, онај који има малу башту, стара се да му је она украј саме куће, барем на завршетку дворишта. И та му је башта једино и ограђена и то само с тога да не биу њу улазила стока и кварила усеве. Она је заградена пли трњем и кољем или сувозидином. Ако није подводна, залеваће се на рукама, тек да се има нешто башчице. Ту се сади зелениш и производи се ако не сва зимовина оно барем за лето.

Кумановеком сељаку најпотребније је да добије у башти храставице, пиперке, лук и кромид (црни лук). Ако има, ако може добити и зеље (купус), сматра. се да има велику башчу. Иначе се набавља купус у оближњим селима где има башта, или у граду.

Цвећа мора у свакој па и у најмањој башти да буде. Најмилије цвеће је, као и свуда у селима, OOсиљак, невен, стратор и харенфил. Без тога цвећа, није ни једна башта у кумановским селима.

Поред баште често је одмах до куће и конопљиште, где се ово гаји. Конопље се производи у долини реке Пчиње па, местимице, и по другим пољеким селима. Као башта и оно се често ограђује плотом и сувозидином.

Њиве и ливаде распоређене су по сеоској мушаји — захвагу, атару — без икаквога реда. Нема у томе реда ни по селима која су давно чисто рајеашска, а нема га више ни по чифлицима ни великим имањима. А из народних предања види се да су имања била некада груписана па се дељењем и продавањем чифлика и пропадањем задруга и она разгруписала. Е. Економске и привредне прилике

Кумановека Област спада у опште у плодне области у Моравско-вардарској долини, а становништво њезино одликује се вредноћом и штедљивошћу као и оно у свима крајевима јужно од Ниша и Топлице.