Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

136 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.

новца, припадала оним поменутим породицама. А има још живих старих људи који су и затекли и запамтили кад је већи део ове околине припадао овим породицама па су је хришћани или други Турци грађани полако, полако поискуповали од тих господара. И у свакој таквој прилици говорио би Стари Иконом Димитрије како је све поље у околини Куманова. било турско па су га хришћани «с Божјом помоћи готово половину откупили од тих господара.

О доласку царског мифетиша и постанку господарлука на начин који смо мало пре изложили причали бу и причају и други старији људи у кумановеким селима као: Деда Таса Четирски, старац својих 90 година (умро 1885 год.), Поп Јован Довезенски, такође старац преко 90 година, Лоп Паун старо-магоричњки п многи други.

Овако исто о постанку великих турских господарлука причали ву и причају истари Арнаути. Они бу се често и препирали са наследним господарима чифлика пребацујући им како њихови претци нису то имање стекли својим знојем већ како су га добили султанском милошћу. Између осталога и тоје учинило да су најпре Арнаути, откупом или отимањем, присвојили турске чифлике у садањем Арнаутлуку у овој кази. Арнаути су ово казивање о постанку господарлука у овој кази примили од Срба, староседелаца у ондашњим арнаутским селима у овој казп.

О постанку ових господарлука постоји још једна верзија, која управо више објашњава заслуге за добијање господарлука него ли сам постанак тих господарлука. — Угледају се Турци или њихове власти на каквога првака хришћанина у селу и приморају га или да се помухамедани или ће га убити или бешчастити, и овај се... помухамедани. Тиме такав човек не само што задржи евоје имање него и цело село добије у господарлук и да своје дотадање суседе и суграђане преобрати у своје чифчије и наметне им се за господара.

Према податцима о овоме у Кумановској Кази било је свега седам села чији атари нису били дати у баштину