Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

138 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

ставили доцније отмицом земље од хришћана и то је трећа врста чифлика. Према томе да ли су села господарско имање или сеоскога становништва, или обојих, постојала су у овој области крајем ХУШ и почетком ХЛХ века три врсте села: мез лека, рајетска п мез'леко-рајетска.

а) Мез'лска села. Тако су се звала она села која су била чисто господарска, која су припадала само наследним господарима. Сва је сеоска земља —- цео атар — и само село с кућама и зградама припадало господарима, а-хришћани или Арнаути становници тих села били су чифчије у господара села, у разним временима под разним условима.

Становници тих села звали су се мезлии. Они су били заштићени од зулумћара и нису никакав кулук давали држави или ма коме другом сем господару. Према народном објашњавању, господари ових села били су дужни „давати држави извесан број коња за пошту — мезл (мезил) пи по томе су се та села звала мез лека а њихови становници „меа лиџ. Али не памти се у овој области кад су господари мез леких села давали те коње. Та је уредба, ваљада још негде у ХУШ веку престала или није онда ни постојала у практици,.

Колико је нама познато, мукаде у овој области су само кумановске, градске, баште и неке планине у Карадагу. Баште су једине које се и сада засебно

издају под закуп, као што је случај са мезрајама у другим областима Турске Царевине.

0) Рајетска села. Споменули смо да је рајетских села у овој области било врло мало, свега седам. Тако су се звала села у којима је сеоско имање цео атар — припадао хришћанима или Арнаутима, становницима села. У чисто рајетским селима није било никаквог господарског имања. Становници ових села звали су се рајети. Ови су давали стални годишњи кулук; кулучили су на Аратовским рудни-