Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

144 JOB. ХАПИ-ВАСИЉЕВИЋ

85. Себрала. (Ово село на Рујну има 28 кућа. Ове је српско а било је све „господарско.“ Господари су били из Прешева, Куманова и Скопља и хтели су да се селу наметну за господаре целога ашара им онога дела што су сељаци од утрине начинили зиратну земљу. Око тога су настала суђења. " Прешевски суд је донео решење да сеоско имање припада „господарима“ а скопљанско да припада селу. Ствар је отишла на шемизлик у Цариграду и шта је отуда стигло није нам познато.

Себрачани су се били убаштинили на имање 1878 а давали су господарима трећину што су морали.

Са тешких „господарских“ услова из овога села су се још пре 90 година пселиле две велике задруге; једна је још и сада позната у селу Спанчевцу у Џрешевској Кази под именом Себрачани.

Половина становника овога села населили су „у старо време“ досељеници из села Нерава у Пчињи.

И у чисто господареским, мез леким или, како би се у овој области рекло, чивлчким селима има нарочитих чифлика, једног или више њих. Чифликом се у неких од тих села зове онај део сеоскога атара који не обрађују чифчије становници села који станују по кућама ван чифлика већ сам господар е момциматли чифчијама које станују у самом чифлику. Чифликом се у правом смислу зове конак или кула господарска и друге зграде за становање господарских људи: ћетаја или јасакфија, за момке, стоку, жито сламу и тако даље. Чифлика је било у сваком и мез лском и рајетском селу, па је у току ХЈХ века у већини њих и њих нестало. И данашњи дан се у многим селима указује само на трагове тих чифлика, њихових кула и остало, а и многе се махале зову по именима чифлика: чивлк махала и чивл чка махала, и тако даље.

Има случајева да који Турчин или хришћанин има у ком селу по 200—800 дана ораће земље, па ако нема за себе и за чифчије и момке потребне зграде, амбаре, кошеве, и друго, за њега се не каже да има чифлик, већ само зиратну земљу. А има случајева, да који грађанин прикупи само 50—60 дана ораће земље или се који сељак сели у град, па земљу да чтирчијама које смести у своје куће, у којима је он жси-