Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

152 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.

Закупник десетка могао је бити сваки турски поданик и било их је и Турака и Срба и Арнаута и Грка и Јермена. У почетку у Кумановској Кази закупника је било само Турака а после су почели узимати десетак и хришћани. Било их је из разних места у Турској: из Куманова, Скопља, Штипа, Велеса и Солуна. Многим хришћанима је ласкало да буду спаије, да воде за собом јасакчије (кавазе), да им играју девојке, да носе оружје и томе подобно. Али у Куманову многе су, релативно богате, породице пропале само са спахилука.

Од спахилука користили су се само Турци. Турчина се боји сељак па несме ништа да сакрије п овај му оцени берићет како он хоће, а хришћанин то и неће и не може јер га се сељак не боји. У опште закупници су сви досађивали народу, зато народ наследне спахије према овима много хвали. Закупци су узимали десетак од свега. Најлакше се сносио десетак од жита зато што се не може оценити више но што овога има. Али тежак је био и несносан десетак од кукуруза, грожђа, бостана, конопља и др. производа. Зато што се десетак на те производе оцењује још на зелено спахија (закупник), још ако је Турчин или Арнаутин, натпише и узме десетак на три пута већу количину плода но што ће овога бити.

Дешавало се да се какав Турчин угнезди у каквом српском селу и по неколико година узастопце просто дере сељаке, узима десетак тога села. Таквога би спахију могао да отера из села само митрополит или какав богат и угледан хришћанин у Сккопљу или Призрену и Приштини где је вилајетски центар био и то тиме што би још тамо узео то селоу спахилук за годину дана. |

Сем десетка опијума десетак у Кумановској Кази износио је годишње од 15.000—25.000 турских лира = 845.000 до 575.000 дин. у злату.

Последњих година десетак је стално прелазио 20.000 турских лира. Ранијих година и десетак је био све мањи.