Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

154 ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ

и према количини земље коју дотична породица ради и ужива.

Кесим се доносио господару у место где он стално живи: у Куманово, Скопље, Велес, Дебар, Кратово итд. Од прве четвртине XIX века на овамо господари бу кевим разрезали на куће и почели су га купити од сваке куће понаособ.

И тако скупљени кесим ношен је господарским кућама или се почео остављати у селу у господарским амбарима или како код захте господар. Овако је било све до решења спахијскога питања а потала многи су господари у пољским богатим селима укинули тај систем и почели су узимати од својих чифчија од свих главнијих производа 10 трећину па По половину; највише је узимата половина. Од богатих села, од оних чија су поља богата, узимата је половина а од сиромашнијих трећина а где-где четвршина. Најпре се почела половина, односно трећина, узимати само од главнијих производа: белога жеита и кукуруза а то с тога што су и наследне спахије само од тих врста производа узимале десетак па се доцније почело узимати од свих врета производа, као што се и данас ради.

да планинска и неродна села, односно сеоска поља, систем кесима постојао је до пре неколико година. Тако села: Рамно, Малотино, Буковљане, Лладочица, Аљинце им др. све до пре три до четири године давала су своме господару кесим. И данашњи дан постоји тај кесим за козјачка села Арбанашко MH Цветишинце. Господари ових чисто мез'леких села, првога Ахмед Јусен из Кратова а другога Ђамил Махмуд из села Врбена у Дебранској Кази добијају од ових својих села по 80—100 ока масла на годину.

Ранијих година скупила би се та отсечна количина масла и однела би се господарима у њихова места сваке године; носили би га редом сваке године по двојица из села.

А од неколико година на овамо тај се кесим носи у Куманово и тамо предаје господарским људима кад господар кога одреди.