Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)
ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 167
народ трпео од харачлија још и данашњи дан прича у овој кази. У време Авзи-паше харач су купили званичне харачлије и он је настојавао да се народу не чини зулум. Из тога времена има доста случајева где је паша љуто казнио арачије зулумћаре.
Харач је од четрдесетих година прошлога века и у овој кази дават под закуп и закупници су били обично из Цариграда. Према харачким признаницама из године 1868 харач је купила Скопљанска Митрополија преко свога епитропа у Куманову. Привремених харачких признаница из те године има преко 200.
Харач је у почетку ХЛХ века дават о Ђурћеву и Митрову дне, а после у свако доба године — кад
је ко стигао, само је се у току године морао испла-
тити јер је продавање покретности било могуће само за харач. Отуда је и остала накарађена изрека у народу: „арач — мезалач — теслим“.
Харачке признанице из године 1868 носе разноврене датуме из целе године. Харач су до шесдесетих година прошлога века, док је дават, купили кметови и доносили епштропу или одређеном народном старешини. Село Аљинце исплатило је харач у току 1868 гогине у осамнаест махова;
Село Драгоманце у десет махова;
Село Макреш у двадесет махова;
Село Сопот у петнаест махова;
Село Новосељане у четрнаест махова, и тако даље.
Према поменутом харачком списку Кумановска Каза дала је 1868 год 276.511 гроша харача.
Харачке су тескере овако гласиле:
Г „Село Отрезовце, налиејесем осмо летао сарачљ трбимааљ;
бетиледик „ - =.“ „= --__ . про. 100: сребра меџидиге . . . . . гро 040; Поа Ол 21 IDA 0.00 0.0 IMO НИ рро 8410 цванциј ин „| | про 094: 20 РИТА ИЦ АИ о рол о: ПА МООАН АВА НП роно 0 HOOD OVE и а 00 O BOJ MOD
1049:05
мерена НИ занат та e an
амин