Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

174. JOB. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ говољно остали у Грчкој: од њих су многи доцније и своје породице тамо превели.

После Орпеко-турских ратова 1876 и 1877—1878 године доста је се Срба из ове области преселило у Краљевину Србију. Сеоба је та изаввата највише устанком Срба у овој кази у 1878 години за присаједињење Србији. Према испитивањима, ти насељеници највише су се настанили у Пчињском Срезу Врањског Округа, по том у Топличком Округу.

Релативно јако кретање становништва вршило је се и врши се у самој области и то у два правца који се укрштавају. Оно се врши са југа на север и са запада на исток а Арнаути продиру са запада и северо-запада на исток и југо-исток. Планинска села силазе у пољска, а има — и ако врло ретко — случајева да се пољци селе у планинска села. Последњих година планинска се села нагло развијају те престаје сељење у поље.

Последњих година сеоско се становништво у јачој мери насељава у град.

Усељавање становништва у ову казу са југа и са запада изазивале су чифлик-сахибије и Арнаути. — Господари чифличких села на Овчем Пољу редовно су доводили чифчије из штипскихг п велешкиг села; а бивало их је чак из прилепскит п солунскиг села. Тако исто много је се чифчија насељавало у овој из Скопљанске Казе; а тоје с тога што су услови за чифчије у Сконпљанској тежи од оних у овој области,

Турци. У границама данашње Кумановске Области Турака има само у Клечовцу и Горњем Којнару. Haln" је нашао Турака и у селу Орлу, али оно давно већ не припада овој области. У време Наћт-ова путовања у Горњем Којнару било је само Турака а сада њих има врло мало; њих су до сада заменили тамо Арнаути који се почињу бројати у Турке. Пре етотину година у овом је селу било п Турака Јурука

82 Relse von Belgrad nach Salonic 101.