Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА 183

1430 гроша харача. Оризаре је за ту годину платило харач по осам а Ваксинце по пеш привремених признаница :

„От село Оризаре на тшеесе м осмо лето харач прима гро: 150, м по словомљ сто и педеселаљ тиселим (кмет) Џешо Ђорев. Маршљ 8.

(М. П. Иконом Димитрије)“

„Ош Ваксинце на шеесе џи осмо лето харач пришмма гроша 115: словом: сто џи петшнаес гроша: теслимљ (кмет) Маринко Иовановђљ uaHoapua 17.

(М. П. Иконом Димитрије)“ и тако даље итд.

У селима Лишкову и Отшљи све до последњих Српеко-турских ратова било је много више српскиг но арнаутских домова, а у каквој су размери сада видели смо мало пре. — Видели смо да од 30 година на овамо у Куманову постоје читаве махалице од Липковаца a Ошљанаца које се тако зову по насељеницима из тих села (Одељак ТУ Отља и Лишково).

У селу Опају било је, до пре 50 година, више од !/ Орба. Највише их се отселило у Новосељане у Градишкој Луци.

У селу Сопоту на самој граници ове и Прешевске Казе а између села: Табановца, Четирца, Мутолова и Миратовца, до последњих Орпско-турских ратова, живели су само Срби, а сада нема ни једнога сртскога дома. Сада у овом селу живе 32 арнаутске породице. Од ових 19 породица су досељеници из Врањскога Округа, две из трешевскога села Миратовца, а остале ву из кумановског села Лојана.

На ово су село још пре Орпеко-турских ратова, 1876—1878 г. кидисавали Арнаути из прешевских села: Прешева, Миратовца, Чукарке, Норче м др. али су их Срби одбијали.

У селу Табановцу, на самом путу за Врање, Арнаути су сес породицама населили од пре неколико година, Сад има у овоме селу четири арнаутска дома, с породицама и 10 без ових (самаца). — Оеде само људи