Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ТУЗНА ОТАРА СРБИЈА 187

је око 200 породица насељено и у овој области и то у селу Кослмалацу, где су за њих и куће начињене (одељ. ТУ, Косматац), у Слатини, махали села Младога Нагоричина иу Черкеском Селу више Куманова.

Они су се бавили лоповлуком и обичном крађом; занимали су се и џамбаслуком; нису били способни за земљорадњу ни за какав други посао и због тога су дошли у сукоб са свима народностима у овој области. Многи су изгинули од Арнаута и Срба и растикали су се и пре последњих СОрпеко-турских ратова; а после ових Ратова готово сасвим су се раселили. Од њих има сада само десетак породица.

Татари. О Черкезима населило сеу Куманову и неколико породица Татара. И они су становали у Черкеском селу више Куманова. Они су се у свему разликовали од Черкеза и важили су као мирни и радени људи.

Бугари — Помаци. за време продирања руске војске у Бугарску 187" и 15878 године, отуда је се иселило у Туреку много Бугара мутамеданске вере Помака. Њих је доста стигло и у Куманово; било их је на 500 породица. Власти су их почеле размештати по вароши и неким селима. Како су се Черкези били дотле иселили из села Косматца, власти су тамо населиле Помаке; око 100 помачких породица населиле су се биле у селу Довезенцу. Ове су ове породице живеле у Довезенцу по колебама. Овима је село морало давати по оку брашна на сваког човека дневно и по грош кашкњ параси. Кад је се организовао устанак Срба у овом крају и граница била на Војнику, четворица од усташа решили су били да све Помаке

побију али су одустали од тога с тога што се није

знало како ће се устанак свршити.

Помаци нису могли остати сви у овој области; половина их је се вратила доцније у Бугарску. Од ових што су остали, живе у Куманову, Слатини, Косматцу, Јени-ћоју и Клечовцу.

Они су у свему друкчији од Турака и култур-