Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

436 Јов. ХАЏИ ВАСИЉЕВОЋ

fruher neun Kirchen, wovon jetzt noch eine erchalten IU а

Становништво овога села и данашњи дан указује

на места и остатке некадањих четрдесет цркава. Сада их има очуваних и којима се патрон зна седам п то су: Св. Ђорђа, Св. Петка (трновска), Св. Спас, Св.Ов. Кузман и Дамњан (Св. Врачи), Св. Никола, Св. Арханђел Михаил и Св. Богородица. Од ових пет је њих у рушевинама.

Најочуваније су и оправљене црква Св. Ђорђе n (Св. Џешка; њих две п служе.

Све се ове цркве п њихове развалине налазе у

групи у растојању од У: часа, с једне и друге стране Паланачкога пута а између сеоских махала.

Испитујрћи становништво овога краја о постојању оволиких цркава на једном месту добијали смо сумарно ове одговоре: црква старо нагоричка била је манастир, а ове црквице у овом селу и све у околним селима биле су манастирски скштови. Предање и тумачење становништва самога села Младог Нагоричина о оволиким црквама гласи: У време кад су ове цркве (40 на број) грађене наше су лозе (сеоска племена) биле у завади, а служиле су (славпле су) разне свеце — свако племе свога свеца. Свака је од тил лоза осивела и у засебној матали и имала је своју, засебну цркву, у коју је само она долазила и своме се светиџ молила, не мешајући се са осталим лозама. Ето, причају даље, и сада је црква (Св. Спас искључиво лозе Пржинаца (Пркинци), а сви онн Пркинци слушжсе Св. Спаса.

0 времену кад су ове цркве грађене добија се овај сумаран одговор:

„Правило се још оној време кад је овуј земњу дросаја Цар Костантин,“ пли се само каже: „От Цар ћостандиново време.“

Многи необавештени путници ове остатке старих цркава сматрали су и за остатке каквих грађевина из

=! Кеје.... 100. То је погрешно забележио Хан; види о томе мало ниже. 23 Овим се свакако циља на Константина Дејановића.

parče

=.