Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)
484. ЈОВ. ХАЏИ-ВАСИЉЕВИЋ.
топови пуцати; још и данас се и многе песме о томе певају.
Френк-Јумер-паша дошао је по том у Скопље и Куманово и успоставио ред, а о реформама ни помена није било ! |
Друга је регуларна војска долазила преко Ћустендила и Арнаути, да не би дошли између две војоке са свим се повуку у своја села и завуку се по својим кућама. Кад је Френк-Јумер после неколико дана дошао у Куманово похватао је коловође овога покрета оковао их и наредио да се натоваре на коње и мазге и њих преко 300 послао на заточење у Малу Азију; многе је од коловођа похватао овај паша још у Скопљу. Тамо су били позвани као да се измире са султановим изаслаником, међутим преварени су и похватани.
Прича се да су пашини људи ове Арнауте провели кроз Велес на магарцима метнувши им репове у уста и шкембад на главе; многи су из ове области ишли чак у Велес да гледају то чудо.
Тада је Јумер-паша поставио у Куманову кајмакама п по једнога хришћанина за коџа-башу и члана меџлиза; то су све биле реформе.
Најважнији од свих покрета Срба у овој области догодио је се у 1878 години. Тада су Срби у овоји Кривопаланачкој области организовали прави народни устанак и тражили да се оцепе од Турске и присаједине Србији. У том је устанку узело удела преко 1500 наоружаних људи из ове области. Устаници су се успешно борили с Арнаутима пи Турцима јерлијама. А да своју жељу што боље остваре они су се молбом обраћали Берлинском Ћонересу који је заседавао у Јуну месецу те године и Српском Кнезу. Ми смо о овоме на другом месту!" опширно писали. Овде ћемо делимице навести само молбу упућену Берлинском Конгресу, да се види од чега је тај народ највише па-
1 Устанак Срба у Кумановској и Паланачкој Кази у 1878 г. Београд 1906,