Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

ЈУЖНА СТАРА СРБИЈА Г 63

п бронзаних пећи. Од неколико година на овамо уводи се у П манову и шпархерт.

У Куманову се ручавало и вечеравало за трив301. Богатији Срби и Турци ручавали су за бакарним трпезама — сихнијама. — Ни у богатијих породица у Куманову испод трпезе није се простирао чаршав — софра-бези, на који би падале мрвице са софре. Сад се почиње и ручавати за столом, али ни данашњи дан се нити седа нити устаје са трпезе стола — док се не сперу руке. Једе ве из једне чиније и служи се само ложеицом им вилицом. Нож се ретко употребљава. Вино се пије из једне чаше а вода из једног бардачета.

Индустрија. Ове до последњих СОрпеко-турских ратова сви бољи занати у Куманову били су у рукама странаца. Кумановци су радили само грубље занате: ћурчијски, папуџијски, абаџијски, самарџијски, коларски, поткивачки, калајџиски и друге незнатне занате.

У Куманову има готово свих познатих заната којих има и у старим околним градовима као у Велесу, Окопљу и Врању. Али сви су ти занати махом скорашњег порекла у Куманову. — Са развијањем градскога и сеоскога стања развијали су се и множили и занати. У Команову, новом месту, памти се кад су који занати и откуда донети. Тако и за најразвијенији и најуређенији данас занат у Куманову, за ћурчијски занат, зна се да су га донели Велешанци, и то пре 80 и неколико година. Дотле су у Куманово доношене за пазарне дане: готове кожне хаљине из Велеса.

С тога што су у Куманову занати млади, скорашњи, и еснафске су им уредбе слабе.

Најстарији су занати у Куманову грнчарски (лончарски) абаџијсњки, ћурчијски, самарџмјски, коларски, мутавимјски, тошњкивачки, берберски, ттерзијски, бојаџмјеки, патуцијеки итд. Сви су други занати у Куманову скорашњега порекла.

Ни сви занати у Куманову нису уређени. Ни они старији немају сви својих еснафских уредаба, с тога