Južna Stara Srbija : istorijska, etnografska i politička istraživanja. Knj. 1, Kumanovska oblast : (sa dvadeset i tri slike u tekstu i jednom etnografskom kartom)

~

66 08. ХАЏИ-ВАСИЉЕВПА

пре 30—40 година кажњаване батинама. Највећа је казна била 20 удараца. О томе је решавано, и то се све вршило у лонџи. Калфе су кажњаване за непослушност, малу крађу и друге такве кривице.

У лонџи је решавано ако је требало помоћи кога, од ослабелих или осиромашелих мајстора из еснафа; за подизање цркве, манастира или школе и друге народне потребе. У лонџи се решавало како ће се еснафска имовина капитализирати. Новац је еснафски дават на прираштај. Првенство је на новац имао члан дотичнога еснафа, а међу члановима истога еснафа ново-проглашени мајстор. Ранга у еснафу није било. Како ко дође у лонџу тим редом и седа до устабаше и даље. Еснафи приликом литија, пратња, и других церемонија иду корпоративно један за другим; само је ћурчијски еенаф имао првенство.

Најважнији је дан еснафеки у години еснафска слава —упир. да прослављање славе сваки мајстор даје по беленђа по 3, а ученик (чирак) по један грош. Ћурчијски еснаф слави (Св. Илију, и има своју заставу (Св. Илије) у цркви коју носи приликом литија. У очи славе сав еснаф отидне корпоративно у цркву на вечерње и тамо стоји у групи са устабашом и управом на челу. Колач се реже где еснаф кад реши. Ћурчијски еснаф реже колач у ћурчи-хану. А гости (визите) примају се на дан славе у кући једнога од чланова еснафа. Еснафски пир траје два дана. Пошто би еснаф дочекао и испратио све посетиоце, онда би корпоративно правио визите, редом, свима члановима свога еснафа.

Осем славе сви еснафи праве по једанпут у години излет, који се зове тшестир — „држи се тестир.“ = Тестире држе еснафи редом један за другим, и обично о важнијим празницима. Тестир се држи највише у манастиру Матејчи. — Искупи се сав еснаф, покане се мајстори и из других еснафа пи виђенији грађани, па са ЛЉетајом, са свирком и помпом иде се у манастир. Да се у овом манастиру дроси ттестир узрок су Стари Иконом Димитрије и поп Ђорча, који су се о овом манастиру и старали највише.

ij NA ~ –