Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928
47
постизавати успјехе на моралном усавршавању чланова цркве и државе.
Сви смо свјесни, да је неслога била један од основних узрока, што смо били изгубили самосталност црквену и државну.
Раздор и неслога и сада нас растројавају.
Љуто још окајавамо наш и национални прародитељски гријех. Нема нам правог благостања и задовољства, док се не освијестимо и не увидимо, куда нас води раздор и неслога.
У црквеној организацији, у којој се не смијемо дијелити на богате и сиромашне, на учене и неучене и на моћне и немоћне, треба да се окупимо сви без разлике спола, сталежа и партије. Сада, када смо добили политичку. и црквену самосталност, не смијемо стати, него морамо наставити борбу против наших разних мана и порока, па да извојујемо и унутрашњу «слободу.
Часним и савјесним радом, самоодрицањем, пожртвовањем и молитвом савлађујмо свој и прародитељски гријех и зло у нама и настојмо да што прије међу нама завлада: Љубав, Братска слога, Истина и Правда!
Тежимо да у нама завлада Царство Божије!
У Српској Православној Цркви, у којој смо као њезини чланови уједињени сви Срби Православни у нашој држави и изван њезиних граница, треба да прије познамо своја права и дужности, а да права чувамо, а дужности да савјесно испуњавамо према Богу и народу своме. в
Чувајмо и развијајмо религиозност у нашем побожном народу, јер нам је то најдрагоцјеније благо!
Народ побожан је и народ родољуб. Искрено побожан не може да не буде прави родољуб.
Др. Николај Велимировић, знаменити богослов и прослављени проповједник, наш велики Јерарх и ријетки родољуб вели: »Само онај, који љуби Бога, може љубити свој народ. Једини извор родољубља је у Богу. Право родољубље је супротно шовинизму«.
Држимо се онога начела: »У име Бога народна слога!« Сачувајму у народу оно драгоцјено и благотворно увјерење: »Бог чува Србију«. И чуваће је и сачувати, док народ у то вјерује, јер ће, у томе увјерењу, моћи одољети свим и најтежим искушењима.
Данас наша држава обухвата готово цијели наш троимени народ Срба, Хрвата и Словенаца, који не припадају једној вјери, а уз то имамо још и других усвојених и признатих вјера и националних мањина.
Овај наш Величанствени Храм Слободе, Правде, Љубави и Истине сазидан је костима и крвљу оних, који умријеше, да ми живимо у слободи. На нама је велика одговорност пред Богом и потомством нашим.
Будимо прожети осјећајем једнакоправности грађана пред законом и имајмо увијек на уму оно наше народно начело: