Kalendar Prosveta. [Za god.] 1928

61

о васпитању чланова у националном духу, не може се провести без рада у селу. 5

Највећи несмисао је члановима говорити, о народу и његовом живљењу међу зидинама, а тако исто познавање историје мртвих без познавања историје живих мученика, није соколски одгој у духу националном. =

Волити свој народ значи познавати га, па зато и народна пословица лијепо коже: »Све што је далеко од ока далеко је од срца.«

Да соколство изврши велики свој задатак треба да соколским радом и просвјетом премости јазове између села и града, који се све више примјеЋћују. Спајањем села и града, соколством и просвјетом подићи ће се нова кретања свјежих снага, које ће произвести свјетле искре из станца камена, без којег би заиста »у кам очајале.«

Уласком у села, Соколи ће више заволити живот и боље схватити његов циљ, јер она пустош биједе и незнања, која царује у селима пасивних крајева, најјаче ће одговорити на сва постављена питања о животу. Ум ће почети да логичније мисли а душа ће да јаче осећа једнакост, правду и слободу. |

Сама помисао да овогодишњи цјелокупни приходи у Херце= говини, на главу и годишње просјечно изнашају динара 1.350 довољна је, па да пође румен у лице сваком културном човјеку, и да се застиди свак без разлике због свог досадашњег начина живота, јер нема грађанина, чији трошак за најмањи луксуз годишње не изнаша већи издатак од цјелокупног прихода нашег сељака.

Зоог тога соколство, које је увијек било израз народне воље, не смије да и даље пасивно посматра како градови у изобиљу просвјетних, привредних и забавних установа, проводе јалове дане у биједном кафенисању, ширећи кроз друштво лажну културу и сијући црне мисли безвјерја у ма какав културни напредак, док у истом часу, живот села тече у горком чемеру без надања ма и у какво добро.

Вријеме је да се живе светиљке, и пуне ризнице знања и културе изнесу из мртвих градских углова и. мрачних подрума, и пруже онима, који живе у густој тами. Јер као што је неморално појединцу богатити се ради себе у материјалном погледу, исто је тако злочин богатити се умно само себе ради. Што вриједи за појединца то вриједи и за друштво, јер ако друштво не богати народ сврхом свога рада, онда је то друштво паразита које треба уклонити — у интересу општег напретка. Ако друштво обогаћено знањем својих чланова остаје у оквиру сама себе, горе је од оног шкртца, који ником не дајући новца умире на свом Ћупу злата.

Соколи су најпозванији да буду апостоли рада у народу, који ће узорати народну њиву у дубину и ширину и припремити је за сејаче дивних мисли, који ће љепотом срца и дубином ума подићи народну вјеру у будућност љепшег живота,