Kaluđer i hajduk : pripovetka o poslednjim danima Srbije u XV veku

178

новобрдским старешинама, да се такви Јунаци и такви

честити људи најпосле покопају под развалинама сво-

га града“.

Новобрдске старешине скупе на договор све старешине војничке и градске и по савету с њима одговоре султану да су вољни предати град, али с тим да свак остане на свом месту и при свом имању без узнемирења и да се од града не узима ни младих жена ни момака. Е

Султан Мехмед одговори да прима ту погодбу, и

Ново Брдо му се преда.

Алк султан не одржи тај уговор.

Чим је заузео град, он заповеди да се позатварају сва градска врата, оставивши отворена само једна. Онда изда заповест свима кућним старешинама да на она једна отворена врата изиђе сваки старешина и да изведе сву своју чељад, мушко и женско, оставивши код куће све што има. Султан Мехмед сам стане ната. врата, а Новобрђани почну пролазити један по један, Султан је сам одбирао на једну страну људе, на другу — момке, а на трећу — женскадију. За најодличније од људи заповедио је да се одмах погубе; за 700 женских наредио је да се предаду његовим војним старешинама као награда војсци, а момке је узео у јањичаре и одмах је наредио да се пошљу у Малу Азију преко мора, где се јањичари уче и за војевање спремају.

Тако. је султан Мехмед извршио реч, дату својим уговором. То је био 1-га јуна 1455 године.

Пошто је султан на такав начин узео Ново Брдо, пошао је редом к западу и к северу, и пре свршетка јуна месеца узео је и Призрен, и Бихор, све до зетских и херцеговачких граница, Трепчу и ситничке градове, тако да је пред њим остала још моравска и дунавска Србија до босанских граница.

Деспот Ђурађ је и ове године као и прошле 1454.:

издао био наредбе само да се градови бране. Није на-