Književne novine

i

BERANA 10

Dušan Popović:

„IZABRANI SPISIL

(Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1951. Izbor izvršili: Lazar Stefanović i Sergije Dimitrijević)

Stvaranje i razvitak modernog madničkog i socijalističkog pokreta u Srbiji, pored Rađovana Dragovića i Dimitrija Tucovića, najtješnje je DOovezano sa imenom Dušana. Popovića (1884—1918). Kao i Tucović donedavmoi on je ostao malo ili nimalo poznat. Ako se govorilo ili pisalo o tom 'eriodu, njegovo ime i djelo, ako sc _ pominjalo, pominjalo se usput. U svojoj. kratkoj djelatnosti on je htio da bude i da ostane bezimeni sejač MO O BR i borac za novo društvo.

· Nije to bila samo njegova skromnost \eć i njegov principijelni stav da pojeđinci ne smiju da strče iz borbenih redova socijalističkog pokreta, da ga ne bi uzeli u svoje ruke i nametnuli mu wvoju volju (a socijalistički POkret u Srbiji a tom pogledu imao je rđava iskustva, na primjer,.sa Dragišom Lapčevićem), Zbog toga, u prvom ređu, još nije bilo moguće utvrdđiti šta je sve on mapisao i učinio čale mi u onim primjerima socijalisti-

e štampe i onim dokumentima iz tog vremena koji su dosada sakupljeni, Pa ipak bilo je krajnje vrijeme da se, kad je već izišlo toliko drugih djela, pojavi, makar i nepotpun, izbor njegovih spisa. Tako će biti moguće većem broju ljudi da se upozna sa Dušanom Popovićem koji čeka svoje biografe, istoričare i Kritičare.

Kao i njegovi stariji drugovi, Dragović i Tucović, tako je i Dušan Popović bio čovjek koji je u svom djelovamju obavljao najrazličitije, i zna“ čajne i beznačajne, poslove srpskog gocijalističkog pokreta, a bio je ipak njegov spiritus movens. Zato je najveći dio njegove spisateljske djelatnosti, — on je bio publicist i movinar više nego drugi, — bio posvećen OTganizaciono-političkoj, ekonomskoj i socijalnoj problematici srpskog druŠštva tog vremena, a posebno i u Pprvom redu, srpskog radničkog pokreta (na primjer: Zašto se organizujemo, Akcija i taktika, Monarhistička legenda, Opšte pravo glasa, Sloboda štampe, Savez slobodnih balkamskih naroda, Selo i socijalizam, itd.). Taj period radničkog i socijalističkog poRSreta u Srbiji, u kome je on djelovao i uticao na njegovu orijentaciju, istovremeno je bio periođ srpskog drutva bogat i interesantam različitim događajima; sa naglim razvitkom srbijanske buržoazije i čitavog društva tekao je bumo i razvitak u drugim oblastima života tadašnje Srbije; razvijao se i proletarijat i njegova svijest, rasla mjegova uloga u društvenom razvitku. A mnogo toga Što se događalo bilo je djelimično i Tezultat misli i djelainosti Dušana Popovića, bez obzira na njegovu »partisku anonimnost i ređakciski inkognito«. Već po tome ime i djelo Dušana Popovića postaje od bifnog interesa za svakog ozbiljnog javnog i kulturnog radnika, istoričara i BOCiO" loga, J

Popović je, više nego Dragović i Tucović, nalazio vremena i pokazivao sklonošti za filozofska, esletska i etička pitanja u užem smislu (jer su, u širem smislu, svi njegovi napisi, kao i sva djelatnost, bazirani na jednoj određenoj, marksističkoj filozofiji i proletenskoj etici) a tu opet posebno za ona pitanja koja su u markšističkoj literaturi toga doba ostala još nedovoljno razrađena, kao što je, na primjer, marksistička koncepcija patriotizma, Na tom pitanju, kako je pokazala istorija, u Prvom svjetskom ratu iznevjerio je i otadžbinu i internacionalizam veliki broj dotada istaknutih socijalističkih boraca u svim zemljama Evrope. Srpska socijal-demokratija, pored Lenjina i boljševika, jedino je imala pravilan stav i držamje).

Dušan Popović je pisao i književne prikaze (»Sanjin«; Đorđe Plehanov: »Henrik"' Ibzen«) i članke iz te oblasti (»Lav Nikolajević Tolstoj«). A Popovićev nekrolog o Skerliću, kako 5 pravom kaže Sergije Dimitrijević, u svome predgovoru, nije samo primjer kratke i jezgrovite ocjene, već je lo napis koji je »uspešnije odredio mesto Skerlića u našoj istoriji i pravilnije ocenio njegov značaj, no što je to učinjeno u mnogim opširnijim studijama objavljenim o ovom pitanju«. I po tim napisima, ma da su oni bili rijetki, — jer je to bio period radničkog pokreta m Srbiji koji je naturao druge probleme od životne važnosti za taj pokret, — Dušan Popović spada među ona imena koja su interesanina i za kmijiževnost i filozofiju i u najužem smislu riječi.

_ U »Radničkim novinama« Popović je 1914 godine počeo s uspjehom da piše, prvi u srpskom socijalističkom pokretu, političke satire. Objavljivao ih je u rubrici »Na brzu ruku« sa potpisom »Čovek što se smeje«. Ti

PROOOIIIIIOIIIIITITIITIOTITIII II III IIILIIILI POTOPITI III II III II II II UI III UI OLI LL ubi a RRRO

Aleksandar Šakić:

X Odgovorni urednik: Milan Bogdanović. — Štamparija »Borba« Beograd, Kardeljeva 31, telefon. 25183.

STRELJANJE TAOCA

napisi su postali novi faktor, novo,

zaista ubojito, sredstvo' srpskih so-

cijalista na društvenoj pozornici, Kao i drugi njegovi napisi, ni ovi nisu muzejski antikviteti već i danas mogu poslužiti kao primjer kako se piše sa jednog ” savremenog, „marksističkog gledišta o najrazličitijim problemima, a za to gledište, za svoj stav.

Predgovor Sergija Dimitrijevića o cevim izabranim spisima je, koliko nam je boznato, prvi opširniji i studiozniji napis uopšte o Dušanu Popoviću. Zato zaslužuje, možda, i posebnu pažnju, možđa i pošebni osvrt, tim prije što pisac izlaže svoje mišljenje o Popoviću kao marksisti, daje ocjenu njegova djela.

Sam izbor iz spisa Dušana Popovića pored potrebnih i korisnih: no-

vinskih, manje-više informativnih, bilježaka, traži studiozmije prikaze. . S.

ŠEKSPIR I FILM

(Naštavak sa osme strane)

filma »Hamlet« bude razočaran kazališnom izvedbom »Hamleta«, Bel pita, nisu li adaptacije kazališnih djela samo privlačni eksperimenti. Priznaje Rkulturan wobitak.što ga predstavlja uspjeh mekih ekranizacija kod publike, ali tvrdi, dđa filmski adaDptori »zapravo Tađe na materiji, koja već Dostoji u mnogo prikladnijem obliku, osobito ako je to, kazališno djelo«. Postavljajući, da film »Hamlet« »nije više nego veoma pomno razrađena, skupa * veoma s&kraćena predstava drame«, on sugerira, da u filmskim adaptacijama · Šekspira valja ići još dalje ma liniji Morišćenja filmskog jezika. Naglašuje preobilnost teksta i ekranizaoijama Šekspira. Tekst valja nemilosrdno izbacivati, jer je Šekspirov jezik toliko slikovit, da je osuđen na neuspjeh svaki pokušaj, da se taj, ionako već slikovit, jezik još obogaćuje filmskim slikama. Protiv baleta »Hamlet« (Roberta Helpmena) Bel nema ništa, jer ondje nema Šekspirove riječi. Balet ima svoj jezik kazivanja i izražavanja ideja. Unatoč nekim kontrađikcijama" u Belovim tezama, ovo mišljenje interesanino je u Ssklopu diskusija o ovoj nesumnjivo najvrednijoj ekranizaciji Šekspira.

Činjenica je, da su najznačajnija djela u historiji filma nastala na bazi tekstova napisanih za film, to jest na bazi tekstova zamišljenih i vizualiziranih filmski, No isto je tako činjenica, da su se filmski stvaraoci veoma plodno inspirirali na književnim djelima, počevši, od biblijskih tekstova, pa preko Šekspira i Dikensa do Gorkog. Osnovno je za prenošenje nekog djela jedne umjetnosti u drugu transmutacija osnovne ideje dotičnog djela ra jezik druge umjetnosti. To se ne „„stizava ni načelnom izmjenom radnje, ni načelnim izbacivanjem teksta, A tako je i s ekrani: zacijom Šekspira. Filmski umjetnik koji osjeti Šekspira kroz njegov stih, filmski će ga dati dobro ili loše prema

tome kako je doživeo Šekspira i kako”

taj doživljaj umije izraziti filmskim sredstvima. Jedan će to učiniti pomoću više Šekspirovih stihova, a drugi s manje. No svakako pritom igra važmu ulogu nastojanje filmskog umjetnika, da filmskim jezikom postigne ono što Šekspir na pozormici postizava neposrednošću svog stiha,

A u nizu Šekspirovih susreta 68 filmom, ovaj Olivjerov je najplodniji. Kao što Mikelanđelovi soneti i danas inspiriraju muzičara, a Betovenova muzika slikara, tako će nesumnjivo

Šekspir i nadalje evojom moćnom po

ezijom inspirirati filmske umjetnike. Stoga možemo s najvećim 'mteresom očekivati najavljene ekranizacije Šekspira u Americi, Engleskoj i Italiji. Godine 1900 započeta, nastavlja se najstarija veza filma š književnošĆu — veza š »avonskim labudom«. Fedor HANDŽBKOVIĆ

Živan Vulić: BUDVA

·»KNJIŽEVNOST-« 11-12. | |

4 gove poezije, krhkosti samih nje; pi . poetskih emocija? Kađa Matić SBDeVi | |

(Nastavak sa pete strane) go i o tome da se jedna shematičnost i jednostranost ne zameni bilo kakvom drugom.

Poetski prilozi u ovome dvobroju su obilni, ali po kvalitetu uglavnom slabi. Istina time »Knjževnost« nije nimalo gora od ostale naše Književne štampe koja je, može se reći, sva preplavljena rđavom poezijom, Pa iako po tome, možda, i ne bi bilo naročite potrebe da se u jednom letimičnom prikazu čovek zaustavi ma poeziji ovoga dvobroja, to se ipak mora učiniti iz dva razloga: prvo, jer je objavljena jedna pesma koja, ne obogaćujući naročito našu poeziju, ipak ide u red najboljeg u stvaralaštvu.Dušama Mafića; drugo, rađi dve pesme T'anasija Mladenovića, koje sasvim sigurno prikazuju ovog pesnika u dosad najcrnjoj boji.

Pesma Dušana Matića »Pisano pred zoru« je verovatno njegova najbolja pesma. Više nego u drugim pesmama on je ovde iskrem, svoj; istinit. To je pravi Dušam Matić. Njegova inspiracija ovde nije obična, svakidašnja:

pesnik s majviše tačke svog života sa- '

gledava svoj životni put i, sećajući se mladosti, peva ša.žalošću o snagama kojih više nema. I tako jeđam proživO NA VO ČI U O 'svojoj mlađoi, kao da stvara m tven: etsku wimtezu. ROE OU Ali, kao i uvek i inače, Matić čak i ovde, kad je potpuno istinit i neizveštačen, kad stvara poeziju svojom najdubljom inspiracijom, ostaje kao pesnik nemoćam i bled, mađa na je-

dan, izvestan svoj način jen i usavršen. Bez snage da svoje)boetsko mađahnuće izlije u moćne i nke sti-

hove, Matić ostaje pesnik iskidanog izraza, istamčanog daha, stamo na granici da se prekine. Pa nijćče li to onda ma neki mačin jedn eno i znak jedne unutrašnje &labosti nje-

RAZMIŠLJANJA O NEKIM FILOZOFSKIM PITANJIMA

(Nastavak sa druge Strane) Nalazimo da ima nečeg opasnog ·u izlaganju profesora Nedeljkovića, makar on i ne mislio tako, utisak je takav kod velike većine. To je Ootupljivanje kriterijuma koji filozofski pra-

. vac danas pretstavlja put ka rTazvitku

filozofske misli, put ka naučnosti, filozofskog pogleda na svet, koja filozofija jedino izražava težnje i interese radnih masa. Zatim se sa tvrđenjem da svaki i najmanji pravac ima »tle pod nogama« podriva kriterijum za kvalitet filozofskih radova. Nije nam dovolino rečeno, zašto je i pored svoje »ograničenosti« dijalektički ma-– terijalizam filozofija borbe proletar:jata! Smatramo da je čudno sistematizovati razvoj novije filozofije na filozofiju posle· Marksa i Engelsa kao da su oni uticali neposredno na filozofsku aktivnost u svetu. Ono što su on} stvarno učinili sa svojim filozofskim koncepcijama, to je za marksističku filozofiju presudno. Međutim, njihova filozofska misao iz društvenih razloga nije uticala na zapadnu filozofiju. Ona je bila dugo sistematski: prećutkivana, a uzeta je polemički više u obzir posle Drugog svetskog rata naglim porastcem radmičkih pokreta. S druge strane, sami marksisti nisu dovoljno sistemat&ki radil: ma daljem razvijanju revolucionarne filozofske misli. Radđi toga nepotrebno je govoriti o uticaju koji se na filozofskom polju još nije istoriski ostvario, a to Se istovrememo povezuje sa tvrđenjem o ograničenosti klasičnih dela „muarksističke ilozofije. Ističe se uspeh koji ne postoji, a udara se po postavljenom temelju. Da li takvo posmatranje može ukazati na put i mogućnosti daljeg razvitka marksističke filozofije. Pitamo se kuda vodi misao dr Nedeljkovića? Za nas u zabunu, u hegelovsku mistiku, u preterano uzdizanje filozofije „ili bolje da kažemo, ne zna-

mo kuda vodi.. Kritika ekonomizma izvršena je da še još više pojača: uticaj i samostalnost filozofije. Međuim mema marksizma, nema marksističke nauke o raz vitku društva, nema ištoriskog materijalizma, ako ekonomski faktor nije odlučujući, lako ne jedini. Postoje nesumnjivo teškoće ako se ovo učenje uprosti, (to čine mnogi), a društvene pojave su veoma složene. Ono što Engels spominje takođe u pismu (Šmitu) to je da su on i Marks ukazali da je taj momenat odlučujući, ali da nije dovoljno proučen način kako on u raznim slučajevima stvarno deluje. Kod tako visokih apstrakcija, „odnošno kod »nadgradnji« kao što su filozofija, umetnost, religija, veoma je teško tu vezu sagledati i Objasnit. To je stvarno zadatak dugih i studioznih radova u oblasti marksističke istorije filozofije. Nemamo mi toga uopšte. Marksističke “istorije filozofije još nema. To se ne može zameniti mnogo, jer se ipak radi o početnim prikazima razvitka filozofije sa gledišta dijalektičkog materijalizma. Nama &e čin da je idealizam — materijalizam kao nužna dijalektička suprotnost u razvitku filozofije koja po= kreće filozofsku misao napred, mnogo šematski shvaćena i uska da Obuhvati svu složenost ' raznovrsnost filozofske misli, kao i njenih veza sa materijalnim društvenim razvitkom. O tome bi se moglo diskutovati...

Ono što nas interesuje, što nam na žalost nije postalo jasno iz ovih izlaganja, to je način daljeg razvitka dijalektičkog materijalizma. To je nas čin kako da se dalji razvitak borbe i nauke odrazi u filozofskoj misli? Kako ćemo krenuti iz začaranog kruga ponavljanja u stvaralačku aktivnost, čemu drug Nedeljković teži, a da ne napravimo zbrku i zabunu, Hoćemo

Bernard So: ANDROKLES I LAV

(Naštavak sa. treće strane) Jovanovića je to paradoksalmo uhvatilo i ponelo, i on mu se nije mogao oteti. 1 vrlo dobro je učinio. Dao je, doista, jednu od najživljih uloga koje su se u poslednje vreme mogle na sceni Narodnog pozorišta videti, Da ie u izvesnoj meri mogao da amiri herojski ton u svome liku, ili bolje reći, da izbegne prizvuk romantičnoga herojizma, njegov Ferovius bi bio još živopisniji i još reljefhiji.

Zaustaviću se samo na još jednom ostvarenju, koje treba istaći, suprotno prethodnim, kao vrlo dobro u duhu rediteljeve koncepcije, dakle u smislu realističkog rezultata. To je lik podlaca | hrišćanskog licemera Spinta, koga je Miodrag „Aleksić dao kao jednu od realistički najefektnijih ep!zoda koje ja znam, U celini i u detalju, taj lik je imao punu harmoniju, sav bio saliven u jednoj zamisli, u jednoj viziji samoga umetnika. On ga je, kako se to kaže, doista »rodio«. Ali

'mu je, ipak, đao malo više naturali-

stičke mere u ispoljavanju odvratnoga nego što je bilo potrebno. Onaj izvesni padavičarski gest je u trenucima smetao. Ipak, jedini lik kome je sam Šo dao mogućnosti da se reali-

Ta oživi, ovde je tako i bio oživljen.. Ova komedija Bemarda Šoa na jedmoj od glavnih scena u Beogradu i u zemlji, rezultat je koji treba alirmisati. Pre svega, kao izbor. Šo je, po svoj prilici, ovom svojom komedijom i najbolje zastupljen, Kao samo ostvaremje, u koncepciji kako je zamišljem, »Amdrokles i lav« je pozitivan. rezultat, ali sama ta koncepcija je za kritiku. Iz te kritike bi trebalo izvući i jednu pouku. Biti nepokolebljiv zastupnik .realizma u pozorištu jedini je mogućni i plodonosan i nama odgovarajući stav u ovoj Mumetlničkoj oblasti, kao i u drugima. Ovde možda i upornije no u drugima. Ali boriti še za realizam ne znači otstraniti i svaku slobodu u traženju načina i stila kojim realistička procedura može da se osveži, da oživi, da uzdigne, i kao izraz da potencira. Realizam je. širok, u granicama, i vrlo elastičan u stvaralačkim sredstvima, TI zato ne treba bežati od slobodnijih i smelijih rešenja kad dramska. materija to dopušta. U ovom slučaju ona čak to i traži..O taj njen zahtev nije trebalo oglušiti se. |

Milam BOGDANOVIĆ

Pegeovoeoeoon09O9OO adesasesvevgeeosonsaoeoovevbogoovotoeooogoovss9900eeBoeOPOOOOOOaeo9eoo eee ee eee eveeeneeoae00“99PeV ..

UREDNICI | |

MILAN BOGDANOVIĆ

| SKENDER KULBNOVIĆ

'bre volje, ima i smelosti.

li izbeći greške sovjelikih mislilaca, a ne da ih kritikujemo na njihov način? Sva mam se ova pitanja. nameću u mašoj filozofskoj aktivnosti danas. Da li će slobođam susret sa protivničkom mišlju uzdići i ojačati marksističku filozofiju? Zadaci koji.stoje pred marksističkom filozofijom nisu ni majmanje Jaki, ali še od njih ne može i ne sme otstupiti. Ima kod nas probuđenih anaga za faj rad, ima doAli uvek moramo biti i svesni skromnosti svOjih snaga. Treba i iskrenije prihvatiti i organizovati taj rad. Usto se mora pridružiti i veoma oštra. principijelna i objektivna kritika. Konstruktivna kritika koja će nepomirljivo povući 1!niju između ozbiljnih studioznih filozofskih napora i lakog operisanja zvučnim frazama, makar kako one zvučale marksistički. Mora se razlikovati polemika i kritika od grđenja i ičnog obračunavanja. Sve smo OVO mo}žali reći iz osećanja krajnje ·potrebe da se kod nas povede borba mišljenja u filozofiji javno, a ne samo u pojedinim zatvorenim krugovima. A mora se priznati da kod nas postoji živo i široko interesovanje za filozofska pitanja, što je zasluga širenja marksizma i interesa širih marksističkih krugova za filozofska pitanja. „Ako predavanja druga Nedeljkovića otvore živu diskusiju javno i pismeno, ne samo zatvoreno i usmeno, ona će imati svoj pozitivan doprinos u našoj filozofskoj aktivnosii,

D-r Zagorka MIĆIĆ

BIBLIOGRAFIJA

Bogdan Čiplić: Okovi., Roman. Tzdanje »Novog . pokolenja«, Beograd 19,2, ćirilicom, str. 386, cena 120 din.

a o

ž: · Branko Staankovići, STABLO,

LOIRE WP NOZI IRN JEUASNLJSN/MGU"___

U Paktolu života snovi su 6e okmupali, Od suvog zlata da su bili U nespokojnim bi se u nemimim pred

U grozničavim rukama Od ponawljanja tolikih od snivanja Sasvim bi se otrli. U pogledima. isprali,

onda mu mi tu ;skidanost izraza shva-| tamo kao mamir. Međutim kad mu se. zamuti izraz u sukobu proiyucnšil

emocija i kad jedan dobro nađeni mo-_ tiv ispusti pre no što ga i razvije, on=

da nagomilavanje reči i mutnoća iz raza dolaze samo zato što nema dublje i veće emotivne snage. }

Nemoguć, A ipak jeste. 1

Još snovi ostali su mlađi mogao bih da.

kažem. I nađe. Mogli bismo da kažemo. Mogli bismo. .

t

Slagali bismo. Tu pred kućom koje više

ı nema glumac skida,

Neko je rekao da je Matić pesnik niske temperature. I zaišta, ako je ova

pesma sav Dušan Matić, Matić u svom.

najboljem izdanju ,omida ona to tim u-

Vvečerjima, ;

:b7

verljivije potvrđuje. ha

I još nešto. Ako je faktura njegova poezije orgamsiki, funkcionalno vezana i uslovljena, a ona to kod njega pone= ikad jeste, onda je to đobro za njegovu poeziju. Nju zbog toga tada ne treba osuđivati, jer izuzelmo dobije kvalitete koje joj treba priznati. Ali čak i tada, budđući samo izraz jednog intelektualskog wubjektivizma i &labe emotivnosti, ta faktura i ta poezija neće oploditi mičije pesništvo, ai da se sama od sebe ne pretvori u puki manir.

Za dve pesme Tamasija Mladenovića — »Mrtva prirodđda« i »Romantična

| noć« može se mirne duše reći obrnuto od onoga što je rečeno za Matića: to je Tanasije Mlađenović u svom najgorem izdanju. Pre svega kao stih i ritam te pesme uopšte ne spadaju u poeziju ili skoro me spadaju. Ti stihovi su plod nekakve nedozrele ili

pak nategnute inspiracije. A osim toga”

oni su i izraz izvesne njegove nekritičmosti. U osnovi bez stvarne poetske emocije, pisane jednom fakturom koja mu ostaje tuđa,

bez ikakvog misla —

za unutrašnju harmoniju, nemogućim

jezikom, kommparacijama i figurama, svaka od ovih pesama u pravom smislu reči neprijatmo deluje na čitaoca,

To je poezija gde mam se šuma javlja · i

čas kao »mrtva.prirodđa«, čas kao »izu-

mrli svet iz bajki« koji potseća na »vilajet bez svetla i bez ljudi« gde

»pustoš gola leži kao pohod (!) drveni, surovi i mračni,

WS golemih reptila«,

a gde se, samo stih dalje od ove slike

»pustoši i reptila« »biglisanje« Glikuje s »bitisanjem« itd. To je poezija

gde se uz biglisanje »kandelabr« na

jedanput slikuje sa »dans makabr«. I

uopšte sve je to nekakav ludi vila» |

iet« u kome je neobjašnjivo kako oka-

rine postaju »čemerne« a »suluda noć« se smeje »Ssva bleda od pritvorstva« i pritom — »utvarna«.

Da završim. Uz ove dve pesme Tanasija Mlađenovića skoro nije potreban komentar. One su komentar sam? sebi. U pitanju je očevidno jedna poetska pometenost kada pesnik tražeći više nego što može da d4, izgubi i ono što je imao, Kakve su pritom Dperspektive takvog pesništva neizvesno je, ali je sasvim izvesno, čimi mi se, da takve pesme onda ne treba štampati. }

A kada se one ipak jave i u boljim 7

književnim časopisima, nije li to onda

znak da smo već suviše snizili naše ·

zahteve prema poeziji, a time i uni zili samu poeziju. a Bora DRENOVAC

Miođrag „Pavlović: 87 pesama. Tzdanje »Novog pokolenja«, BeoKES 11994 ćirilicom, str. 224 cena 5 ·

Za weotadžbinu — za slobodu, Zbornik proze i poezije o Narodnooslobodilačkoi borbi. Izdanje »Novog „pokolenja« Beograd 1972 ćirilicom, str, 319. cena 120

Socijalistička štampa u Srbiji đo XX veka. Izbor članaka I—11.. IZdanje „»Prosvete« Beograd 1951, ćirilicom. “.

Henrik Sjenkjević: Kroz pustinju i prašumu, Preveo dr Đorđe Živanović. Izdanje »NoVog Dpokolenja«, Beograd 1951, ćirilicom, str. 409, cena 190 din.

Lajam O'Flaerti: Njegov prvi let. Prevela Ljubica Popović. Izdanje xNovog pokolenja«, Beograđ 1953, ćirilicom, str. 81, cena 50 din,

OONNISVOa

18 APRIL 1942 U KNJAŽEVCU

Broj čekovnog računa, 102-9032020. Poš. fah redakcije i administracije 620. Ruko pisi se ne vraćaju,

'