Književne novine

· JMfijli II

EDNA sretna okolnost je da najnoviraz- omogućila mi

vidim devet jih dokumentarnih {filmova nih naših proizvodnih preduzeća. To su: »Ho-o-ruk!« Svetomira Janjića (»Studio-fillm«, Sarajevo), »Alojzije Stepinac« Mikijelija Ćoćija (»Avala-film«, Beograd), »Proslava đana Ujedinjenih nacija« Olivere Gajić (»Centralni studio Pilmskih novosti« Beograd), zatim dva filma pređuzeća »Ufus« (Beograd): »Čačak na „Moravi« Branka Ćelovića i »Vratio se u 'zavičaj...« Jovana Živanovića i, na kraju, četiri iz »Bosna-filma«: »Ljudi i čelik« Slobodana Jovičića, »Opasnost prijeti«- Milana Ko sovca, »U dolini Neretve« Hajrudina Krvavca ji »Drugi udar« Vlađe Balvanovića,

Ovaj slučajni »program«, stvoren sticajem prilika, šarolik po žanrovima i kvalitetu, pruža mogućčnost da se — više nego u jednom probranom pregledu na-– pravi presjek naše dokumentarne

proizvodnje „u „sadašnjoj fazi njenog razvitka. Prva tri filma treba izdvojiti

po kvalitetu. Mikijeli Ćoći, svlađa vajući jednu delikatnu političku temu, ponovo je pokazao da je postao majstor žanra. Skučen strogo dokumentarnim političkim materijalom, on je uspio đa nađe adekvatna, nadahnuta filmska rješenja koja simboličnom jednostavnošću, „gledaocu „pristupačnom, otkrivaju suštinu teme (zVOnjava i ćutanje zvona!).

Kao i u prethodom svom f{ilmu »Vatre u močvari«, u kom je prikazao koksaru Lukavac, Svetomir Janjić u novom filmu »Hoo-ruk!« obrađuje opet jedan veliki industriski objekat — Zenicu. Njegova vanredna sposobnost u baratanju kamerom, koja zna da pronađe lijepe i momumemtalne kadrove (snimatelj Edo Bogdanić), dala je određen pečat stilu njegovih filmova, On je i ovog puta, kao i u prethodnom filmu, od prilično tanke i neprodubljene »fabule«, stvorio film koji je ispričan talentovano, u jednom dahu, gotovo isključivo filmskim sredstvima, Možđa mu zato, na mahove, i smeta previše »podignut«, poetski intoniran i pretjerano y»intelektualiziran« popratni tekst.

Olivera Gajić je »Proslavu dana Ujeđinjenih nacija« napravila u čistom stilu jedne inteligentno zamišljene i ostvarene reportaže. Puna podataka, stilski besprijekorna a filmski tečno ispričana — to je jedna od onih reportaža koje se gledaju sa interesovanjem, jer nije prazno brbljanje autorovih proizvoljnih impresija, već solidno prostudirama, sa osjećanjem mjere obrađena tema. Emocionalno djelovanje na gledaoca autor je uspio dđa postigne suptilnim i jasnim propagiranjem teze o miroljubivoj koegzistenciji i tumačenjem «stava Jugoslavije u borbi za pobjeđu te ideje. U

toj reportaži vidio sam dosad na filmu najljepše (ali bez uljepšavanja!) prikazanu „savremenu Jugoslaviju.

Ostali filmovi različitog su kvaliteta i gotovo svi (izuzimajući izrazito slab »Ufusov« »Vratio se u zavičaj«), već prema svome

Dokumentarni film

BP” | PiBBaaaı

Kađar iz kratkometražnog filma »Komitska legenđa«, snimljenog po

scenariju

karakteru i nameni, pretstavlja-

ju normalan prosjek jedne šire proizvodnje kratkometražnog filma: ne odlikuju se ni naročitim pretenzijama, niti idu u red značajnih ostvarenja, ali su zato na nivou profesionalno pravljenog proizvoda, -

Daleko ispod prosjeka nalazi se, (uprkos solidnom ' snimateljskom radu Branka Ivatovića)

film »Vnratio se u zavičaj« Jovana ŽZivanovića, sa tekstom „Bogdana Jovanovića i Vlatka Vlatkovića. U njemu su se, uporno prkoseći evoluciji našeg dokumentarnos filma, zadržale izrazite „slabosti prve faze domaće kinematografije. Pa dok su, čini se, druga preduzeća već raščistila sa filmovima slične »koncepcije«, oni se još uvijek pojavljuju u »Ufusu«, preduzeću u kome su prošle godine napravljena dva odlična djela dokumentarnog žanra: „Na padinama Maglića« Žiže Ristića i » U srcu Kosmeta« Milenka Štrpca. »Siroka«, a ustvari anarhična kadrovska politika tog pređuzeća dovela je do ambivalentnih zultata: ona je, istina, lentiranim rediteljima da u punoj mjeri dođu žaja, ali je isto tako nodušna i nekritična tom diletantizmu.

A ovaj filmu stoji

renekim taomogućila do izraostala ravprema očise, najtipičnmije izražen Jovana Živanovića, sanemogućoj, neodrživoj i već prebrođenoj pod vidom dokrijumčari igrani kvaliteta. Zaveden nestručnim ocenama Kritike koja je (mpresionirana prvenstveno političkom aktuelnošću teme) hvalila njegov prethodni film »Ljudi iz zadruge«, Jovan Živanović nije se pomakao s mjesta punih pet godina, kao da se odonda na području našeg „dokumentarnog filma ništa nije dogodilo. Jovan Živanović, Vlatko Vlatković i Bogdan Jovanović, nosioci »teorije« o potrebi rekonstrukcija (tj. unošenja metođa i elemenata igranog u dokumentarni film), obično se pozivaju na meksikansko »Zaboravljeno selo« Klajna i Hakenšmita. Međutim, dok je taj meksikanski film pravljen pot-

u u teoretski davno »koncepciji« koja, kumentarnog,

film najnižeg

književnika Slavka Janevskog (»Varđar-film«),

puno u stilu Mlaertijeve »naturalističke« škole, dok su elementi igranog filma tu samo prividni, jer se radi o jednoj dubokoj studiji života ljudi, njihovih običaja i sređine (iz koje niče i sama »fabula« sadržavajući u sebi srž i esenciju), tako da »igrani« elementi postaju najvjernlji izraz sušte dokumentarnosti, u

filmovima »Ljuđi iz zadruge«, »Vratio se u zavičaj« i sličnima, »dokumentarnoste se proizvoljno izmišlja, kabinetski i nasilno unosi u dokumentarnu materiju. uostalom, po dokaze ne treba da idemo u Meksiko: prije četiri godine napravio je Milenko Štrbac (zajedno s Ivanom „Draškocijem) na principu »rekonstrukcija« odličan dokumentarni film »Lanac je pokidan«. Samo, Milenko Štrbac je intuicijom talentovanog reditelja prodro u srž homoljskog terena i teme, pa su njegove »rekomstrukcije« postale smiono tretiran i uhvaćen dokument. A da »teorija« rekonstrukcije u dokumentamom “filmu, shvaćena vulgarno MWao što je tumače Jovan Živanović, Vlatko Vlatković “i Bogđan Jovanović, može da prevari i talentovanog reditelja, kadđ ovaj potpadne pod njen uticaj i ne nađe snage da se odupre primjerom može da posluži opet Milenko Štrbac sa svojim manje uspjelim „djelima »Pobeda« i »Olovna hronika«.

Proizvodna preduzeća trebalo bi

u praksi sistematskije suzbijaju pojave diletantizma koje su teoretski već davno prevaziđene, pa bi prosječni nivo našeg dokumentarnog filma mogao biti još veći nego što je danas.

V. R.

bey ba pqyarıpqya ya pa odaca ya ya dada oda —de—<

Ćć dvadecetć LL He gadno.

NUŠIĆ PRRD KAMEROM

Brana Nušić u društvu Margite i Dejana Dubajća septembra 1930 godine u Beču, pre snimanja »Radđio-revije« za »Saša-filma.

ADA se govori i piše K o desetogodišnjici na-

še kinematografije ne treba zaboraviti na sve one kroz čitavih pedeset godina mnogobrojne i u većini slučajeva neuspele pokušaje da

E E. 9 i | NIE NIT

u amaterskom filmu Srbiie

(Nastavak s 13 strane) grane, iz kaveza i zoo-u. Na njegovo (i naše) veliko iznenađenje, nagrade za najduhovitije slike ne dobija on već — amater koji ga je krišom snimio u svim tim smešnim položajima. Sva njihova tri filma idu uz odlično probranu muziku, bez i jedne reči teksta, što je već samo po sebi lep filmski rezultat.

Isključivo vizuelnim sredstvima služili su se i Dragoljub Ivkov i Marko Babac izlažući jednostavnu priču o ljubomornoj mašti. Devojka nije došla na sastanak i mlađić „zamišlja: ona prolazi poređ njega sa drugim, u njemu se rađa odluka (zgrada pred kojom je čeka, ima šest spratova.) On juri uz stepenice, stiže na krov, skače. Telo nesrećnog ljubavnika pađa na tirotoar. Devojka se okreće, ostavlja movoga i pritrčava starom dečku: da li je ostao živ? Pilm »Ljubomorna mašta« približio se

kraju. U sledećoj, poslednjoj sli-

ci ponovo doznajemo da je to samo mašta: devojka je samo malo zakasnila na sastanak, to

144 KNJIŽEVNE NOVI

je sve. Ovaj kratak film izvanredno odmerenim ritmom vodi pažnju i osećanja gledaoca. Autori vešto gospodare „sredstvima filmskog izraza: ne plaše se krupnog plana, ni donjeg ugla, wi smjelog pokreta kamere ali ih ne zloupotrebljavaju.

Dokumentarni film »Jutro« dobio je prvu nagrađu. Vitko Mojsilović dočarava jutro velikog grada paralelnim praćenjem seljaka-mlekadžije, prodavca novina, čoveka koji žuri na posao, trolejbusa, pijace i saobraćajca. Dok je u početku slikama pokazao visoko poznavanje umetničke fotografije, tokom filma Mojsilović razvija ritam dosada neviđen u našem amaterskom filmu. Mojsilovićev film je bez teksta ali njegov Beograd BOVOri: svojim firmama i reklamnim oe[fouisgu OJSOQ OS uo gurisiđ)eu sam sebi, prokomentariše neki događaj bolje od trolejbuske uzrečice. U igranom „filmu »Ipak... ipak...« (II nagrađa) Lazar Hadžić iz Novog Sada humoristički tretira sukobe između stu-

Iz amaterskog filma »Posle dvanaeste probe alomske bombe«

dentske ljubavi i stanbenih prilika. Duhovito je pronašao mnoge smešne i životne trenutke. Ovakva optimistička Rkomika i simpatije za »male ljuđe« poznati su nam iz tekstova Vase Popovića (koga je kako se šapuće u svetu filmskih amatera „Hadžić zamolio za sledeći scenario).

»Tajna krvave tajne« (II nagrada) je klasična amaterska parodija na komercijalni film, naravno američki, pun bubnjeva i Crnaca.

U dokumentarim “filmovima »Mladi proizvođači«, »Mi pamtimo« i »Visoki Dečani« takođe se izražava tendencija amatera Srbije za radoznalim istraživanjem i izražavanjem života u kome živimo umesto uskogruđog skupljanja porodičnih uspomena.

D. Makavejevf::

JEDNOM te &ki ovako: standardno, —vedro!

barometar pokazivao »Praznik u Rimu« »Sumnjivo

Nema sumnje da bi onome ko pođešava filmski barometar u »Nin«-u trebalo — izme-

riti temperaturu.

lice«

se našoj zemlji da domaći film. Dok su neki pokušavali da sopstvenim snagama stave nacionalnu kinematografiju na njene sopstvene noge, drugi su prihvatali ponude da učestvuju u snimanju stranih filmova u Želji da i sa te strane doprinesu njenoj afirmaciji.

Ovoj drugoj grupi pripadaju i filmovi »Paramunt parada« (snimljena od evropske filijale čuvene američke kom panije »Paramunt«) i »Radio revija« (»Evo i nas«), koju je snimilo vodeće austrisko preduzeće »Saša-film iz Beča. Oba filma snimljena su pre 25. godina.

U jugoslovenskoj verziji »Paramunit parade« (snimljeno je 16 verzija za 16 evropskih zemalja) učestvovali su prvaci naših pozorišta Dubravko Dujšin i Ljubinka Bobić. »Saša-film« je hteo da isko-

'risti reklamu koja je nago-

veštavala ovaj »Paramuntov« film a da bi im se iz konkurentskih razloga suprotstavio na filmskom tržištu snimio jesvoju »Radio reviju« takođe uz učešće nekih poznatih eVvVropskih pozorišnih umetnika. Sa jugoslovenske strane u ovoj njihovoj reviji učestvova– li su Branislav Nušić, Margita i Dejan Dubajić. Scenario za jugoslovenski skeč kao i mu-

istom broju »Nin«-a filmje RVOG januara 1954

godine, filma »Jara gospoda«,

u prikazu Rađoš Novaković je napisao: »uJara

FUSOV« »Bilten« br. 8, koji se šalje re-

gospođa dokazuju da je dakcijama listova za korišćevažnije biti umetnik i imati nje u štampi, donosi između šta reći nego poznavati za- ostalog intervju svog saradni-

nat i tehniku«.

Dvađeset devetog novembra 1954 godine Radoš Novaković »Suviše se govori

je izjavio:

ka »M. K.ca« sa mladim piscem scenarija Milanom Bulatovićem i biografske podat-

ke o reditelju Milenku Strp-

o »talentima« a premalo o “MU, koje je napisao »Lj. 4J.«.

znanju, iskustvu, zanatu«, Donosimo kraj prvog i poče-

sa l-

Onome, dakle, ko previše RH ON. članka (samo c veruje Radošu „Novakoviću Li

može se lako đogoditi da posle jeđanaest meseci buđe ismejan od — Radoša Novako-

vića.

»Izišao sam od njega stalno misleći na jedno: otkud ovom bledunjavom mulađiću toliko snage i energije? — A onda

3 „ZAGREB FILM“

* Snimaće se „Poslednja akcija”?

Najmlađe zagrebačko filmsko proizvodno „preduzeće »Zagrebfilm«, koje je osnovano na ini-

cijativu filmskih radnika, ima u svom delovanju uvoz i đdistribuciju stranih i đomaćih filmova a prihođe ođ ovog poslovanja namenilo je sopstvenoj proizvodnji. Kraj godine je dočekan sa nekoliko završenih reklamnih i jednim dokumenatarnim filmom.

Jedini dokumentarni film „Grad na Savinji« pretstavlja pogleđ na Celje kroz vekove. Pisac scenarija i reditelj je Dragutin Vunak, kome je ovo prvi samostalni rad na filmu

Za ovu godinu na repertoaru je, poređ dokumentarnih, pređviđeno i snimanje jednog igranog filma. Biće to verovatno »Poslednja akcija« film koji će se snimati prema hronici ilegalne borbe u Zagrebu koja je u »Vjesniku u srijedu« izlazila u nastavcima. Sada se radi ha scenariju a očekuje se da će mskoro počeli opsežnije pripreme za snimanje samog filma.

»Zagreb-film će početi zivnije sa radom kađa se od »Jadran-filma« buđe odvojila njegova tehnička baza, koju će, u tom

inten-

slučaju, ravnopravno koristiti sva filmska pređuzeća Hrvatske. N.M.

ziku napisao je Ivo Tijardović, Skeč je bio sentimentalne sadržine i zaboravljao se odmah posle gledanja. Čak i Uučesnici u fillmu nisu dugo mislili na njega izuzev što ih je neka foforafija, spremljema među porodične relikvije ipotsećala na te dane iz 1930 godine. Samo snimanje išlo je prilično glatko. Jedan dan vršene su probe a drugi dam se šcema već izvodila pred filmskom kamerom. Glavnu teškoću pretstavljalo je kretanje koje je bilo ograničeno iscrtanim linijama po modu da glumci ne bi »izašli iz kadra«.

Nušićeva uloga u tom filmu bila je da kao konferansje provede jugoslovensku mpubliRu kroz ovu reviju. Njegov nastup mije bio naročito slavan. Blagoglagoljivi Nuša zbu nio se pred kamerom i naš glumački par najavio — kao Margitu i Dejana Subotića 'xUskoro posle ovog: snimanja. usledila \e premijera filma. Kada je počelo njegovo prikazivanje u Zagrebu, Dejan se čitav dan nije pojavljivao iz kuće, a Margita, ne mogavši da izdrži, otišla je na pretstavu. Sačekala ie da film počne i tek onda se neopaženo uvukla u salu. Ali i onda kao i danas posle prikazivanja domaćih ili poludoma–ćih« filmova. ovacija nije bilo.

Interesantno je da je samo Dejan Dubajić tada debitovao pred kamerom, Branislava Nušića za vreme njegovog boravka u Bitolju pre Balkanskog rata snimio je foto i kino kamerom naš najstariji snima-– telj Milton Manaki. Margita Dubajić je 1925 godine mčestvovala u snimanju Strocijevog filma »Dvorovi u samoći« Dejanu pak posle ovog filma, proricali su filmsku ka” rijeru. Uskoro je učestvovao u snimanju koje je organizovalo preduzeće »Edison Bel« iz Zagreba. Jedini rezultat oVog snimanja je — zapaljenje očiju koje je Dejan dobio zahvaljujući nestručnom rukovanju reflektorima.

Od filma odavno nema ni traga jedino su se meki komadi trake sa Nušićevim snimcima nalazili kod SGite Predič – Nuićš koja, sada živi u Dubrovniku.

N. Mojdak

objavljenom u srijedđu«, nalnu ideju da dokaže nedoslednost naše filmske kritike, pa se poslužio i sasvim originalnim metodom: nost filmske Kritike (u celini!) on dokazuje tako što po sle citata jednog pisca, cltira pasus iz članka BOB pisca. sam ne zauzima nikakav stav,

* Istorija

prošlogodišnjoj produkciji „Varđar-filma« ne

„VARDA |} može se mnogo reći: snimljena su dva do-

kumentarna i jeđan igrani film, ali ni jedđan još nije poipuno završen. Sve snage ovog malog preduzeća uložene su u šrealizaciju drugog makedonskog igranog filma »Vučja noć«. Scenario je napisao književnik Slavko Janevski. Režija je poverena slovenačkom ređitelju Prancu Štiglicu (reditelj filmova »Na svojoj zemlji«, »Trst«e i »Svet na Kajžarju«). Rad na kameri poveren je Ljubi Petkovskom i Branku Mihajlovskom koji su se istakli na sni manju dokumentarnih filmova. »Vučja noć« to je film o šesto-

rici boraca-partizana koji u jedđnoj zimskoj noći ostaju u rovu, prema nadmuioćnijem neprijatelju,

kao zaštitnica partizanskom odredu u povlačenju. Šestoro u rovu, u vučjoj noći, šestoro — ođ kojih većina neće dočekati svitanje dana. To je tema za film u kome će, kako je reditelj Štiglic izjavio jednom novinaru »biti manje pu-

“

R FILM

se ponavlja

canja a više partizanske duše«.

Uloge šestorice partizana tuma če poznati umetnici pozorišta i filma: Dragomir Felba koji tuma– či ulogu Marka, Ilija Džuvalekov ski (Božin), Petre Prličko (Paun) i drugi. Glavnu žensku ulogu, partizanke Vele, tumači učenica gimnazije Saveta Malinska. To je ujedno i mjen filmski debi.

Književnik Slavko Janevski na pisao je takođe i scemario za dokumentarni film »Komitska legenda« na čijoj realizaciji radi ređitelj J. Kamberski.

»Ritam i zvuk« to je naslov kratkometražnog Rkolor-filma o narodnim igrama koji po sopstvenom scenariju režira Trajče Popov. Snimatelj je bio Ljube Petkovski. Istovremeno »Vardar-film« u zajednici sa Etnografskim muzejom i Državnim arhivom Makedonije vrši snimanje kulturnih i istoriskih spomenika kao i scena iz današnjeg života Republike koji će kasnije korisno poslužiti kao istoriska građa. U laboratorijama se vrše probe za razvija-

Scena iz filma »Vučja noć«, po scenariju Slavka Janevskog, a u režiji Pranca Štiglica. Na slici Dragomir Felba i Saveta Malinska

ILOŠ Mimica u jedđnom svom članku, »Vjesniku u došao je na origi-

nedosled-

dr u-

Pošto pri tom

sam se setio: inteligencija,

volja, marljivost. Ili, onako Ops je Bo dO VITO: i:

po naški rečeno: um caru- nog zaključka: naša

Ježte filmska Kritika je nedosledi na!

»Kao 1 njegov »kompanjon« u radu — Bulatović, tako je i Milenko Štrbac, rođen 19925

godine. Razlika među njima je samo u tome što je Štr-

bac snažan, ftemperamentan mladić. Njegovi pokreti, pa i ju govor, brzi su, burni. Fanta- su zija mu je kao nepresušen

izvor. Još bolje rečeno: kao uz

vulkan. On je ne može zaustaviti 1 sipa je... sipa ne-

umorno«. kao

Taj originalni metođ trebalo bi primeniti i na druge oblasti društvenog i javnog života pa reći, naprimer, da je pevanje u celini nedosledno, jer osim onih koji ume-

đa pevaju ima i onih koji bez glasa i sluha; ili

da je filozofija nedosledna, jer

iđealiste postoje i materi-

Jalisti; ili, naprosto, da su Dojeđini liudi uzeti svi zajeđnn,

čovečanstvo, nedđosledni.

–11z•«=4ZUvn- O |

nje starog materijala koji je snimio Milton Manaki. Ni on sam nije siguran šta se na traci krije.

Jedini scenario za igrani film »Neven«, koji je napisao Niko Tozi, pređviđen je za realizaciju u koprodukciji sa nekim stranim partnerom. Za sađa, ponuđem je francuskom reditelju i producentu Leu Žoanonu, autoru velikog broja filmova među kojima su »Emigrant«, »Beli kamion«, »Svadbene gluposti« i »Atol K.« sa komičarima Stan Laurelom i Oliver Hardijem, Doznali smo da je Zoanon odbio ovu ponuđu. Ne možemo a da se ne setimo dđa je »Vardar-film« pre nekoliko Bodina scenario za film »Mis Ston« uporno nuđio inostranim rediteljima. Među njima se Pominjalo i ime Lasla Benedeka. Cela stvar je tada pala u vodu zajedno sa nekoliko · miliona dinara uloženih u pripreme i organizaciju. Istorija se ponavlja, a to više nije smešno. Ovako poslovanje »Vardar-filma«, a možda i nešto drugo, izaZvalo je žive komentare u redovima filmskih radnika Makedonije. Govorilo se čak i o Oosniva-– nju novog preduzeća — »UFUM.-.

SSS

Tamara Marković iumoači ulogu Smilje u

filmu „Djevojčica i hrast” Scenario za | film napisao je knji- (

ževnik Mirko Božić, re

žiju vodi Krešo Golik

(„Plavi 9”), a kameru

Franjo Vodopivec. Mu | ziku piše Branimir Sa

kac. Proizvodnja „Ja-

dran-film”.

„Stjenjka Razin,

RIGLAV FILM“

ili „Krvava reka"

ROSLOGODISNJI bWmi lans »Triglav-filma« pio|, je »aktivan« — aki

se tako može reći —|

u proizvodnji domaćih igranih i dokumentarnih. filmova, a »Dpasi. van« — u odnosu na koprodđuk' cije.

Zabrana prikazivanja tinske svadbe«, filma od koga se očekivala velika materijalna dobit, a zatim samo relativan uspeh filma »Greh« reditelja Fran-

tišeka Čapa, u svakom slučaju ne|-ij

znače »aktivnu« koprodukcionu i, godinu. Ipak, u »Triglav-filmu« ne 0-

čajavaju. Preduzete su samo meıe da se ne bi ponovile stare greške. Scenariji i knjige snimanja inostranih filmskih preduzeća detaljno se pregledaju i Tek posle toga Umetnički savet »riglav-filma« donosi rešenje da li će se predložena tema trealizOvati ili ne.

»Dalmua- |

studiraju.|,,

Preduzeće y„'Triglav-film« je do| —

bilo više predloga za filmova u koprodukciji. Najozbilj nija je nemačka ponuda za shnimanje jednog muzičkog filma. 4merikanci su poslali scenario 78 film o SŠaljapinu koji bi režiraO čuveni američki reditelj Mervil Le Roj. Umetnički savet »Triglav}| filma« stupio je u vezu sa roda“ | cima slavnog pevača; ova me: ne znači da je pitanje ugovor| o Snimanju filma definitivno šeno. Odbijena je ideja Francuzi za snimanje filma »Stjenjka Ra: zin«, jer je, po mišljenju Umet/| ničkog savcia »Triglav-filma«, 500) nario toliko daleko od istine di Se me isplati sarađivati na „tak“ voj vrsti filma.

Prvi slovenački · omnibus-filmi| sastavljen od filmskih priča »Spla vari« »Na valovima Mure« i »VO denjak«, ulazi u poslednju iazu|| obrade. Pilm «su «8Wmrežirali „Igo, Prethar, Jane Kavčić i mPrancč)} Kosmač, — kojima je ovo i prvi! susret sa igranim filmom. U »THi glav-filmu« vlada mišljenje da 3 oni u potpunosti opravdali poveŽ| renje koje im je ukazano dod ljivanjem režije igranog filma. filmovi »Tri“ Blav«-a sadržavali su uvek lepa snimateljska i rediteljsica reše“ nja. »U suncu visina«, »Proleće«, »Polanska svadba«, »Kroparskil kovači«, »Štajerska u borbi«, i d!“ — Sve su to dokumentarni film0o“ vi koje ćemo u najskorije vremć) gledati u našim bioskopima.

Dokumentarni

snimanje|

Kao rukopisi koji ozbiljno do“

laze u obzir za realizaciju u 1950

godini navođe se: scenario Mate“ ja Bora za igrani film »Kurirć scenario Franca Štiglica »Priča 0| dobrim ljudima« i originalni sce“ nario Krnesta „Adamiča «Dobro more«. Scenario zagrebačkog 1Ie ditelja Branka „Belana »Krvavia reka«. Biće ostvaren u režiji Fran tišeka Čapa. Takođe će uskoro početi snimanje filma »Kurir«. O”

sim toga, ispituju se mogućnosti|i

snimanja jedne savremene film" ske komedije,

M. Marinčić