Književne novine

|

o ME -

PLODOVI JEDNE

RASKRSNICE

VA Desničina Knjiga proze komponovana

je prilično produhovljeno'i tendenciozno. Na njoj se, kao na kakvom ogledalu, jasno sagledava izvesna tvoračka udvojenost, razgrana– tost i razuđenost na dva femalski potpuno ·različita i raznohbojna kruga. Kraće reČeno, „naporedo sa jednim Desnicom koji je potvrđen, osvedočen kao moderni nastavljač Matavuljev, sada nastupa još jedan, drugi neujednačen „ i neosvedočen, ali prisutan. Eto jedinstvene prilike da ih poredimo, merkamo i zavadimo... Mnogo teže da ih pravilno ocenino. Prva faza Desničine novelistike, koja je svoj najlepši pečat dobila u prošlogodišnjem »Prosvetinom« izboru, u znaku je nastavljanja lepih tradicija jednog osmišljenijeg realističkog iretma-– na dalmatinskog ambijenta, u znaku regionalne literature u dobrom, foknerovskom značenju te inače proskribovane reči, Noviji autorovi

uzleti su druge boje, drugog .

smera i drugog karaktera. Dok su ranije pravi, ŽiVOtOdavni sokovi bili osnova i potka akcije i refleksije, đa bi tek implicitno nosili neku od ideja, da bi tek u nastavku, u čitaočevoj nadgradnji, poslužili i kao materijal za problem, novije Desničine priče trepere od sasvim suprotnih, intelektualnih preokupacija. U njima je lepo i sa dosta predisponiranosti dotaknufa tema čovekovog gubljenja, „njegovog savremenog otuđenja, njegova odiseja u uslovima urbanističke obespredmećenosti i bezizlaznosti. Umesto neposrednog rekreiranja života i čoveka iz jednog ma nje više geografski određenog kraja, umesto te umctničke odanosti sokovima zavičaja i porukama ljudi koje poznaje i voli, sada se kreira umetnikova ideja. Sada se ostvaruje problem. raspliću se njegove niti. od njega, problema, esejističkim putevima indukcije, polazi se ispočetka oprezno, potom se na primerima, „slučajevima života, potvrđuje snaga i verodostojnost „njegova, i krug se zatvara isto onako kao što je i — otvoren: lepom prozno -~ esejističkom rečju. i

Onaj potvrđeni, toliko puta čilan i toliko puta ponovo drag pisac, očigledno, našao se na jednoj od on'h retkih, „plodnih i plodonosnih raskrsnica. Sudeći po napomeni na kraju knjige (»I u ovoj zbirci, kao i u Olupinama na suncu, pojavljuju se uporedo, izmiješane i neodijeljene, proze koje za pravo potječu iz dva različifa kruga i koje, idealno, sa-

činjavaju dvije posebne knjige...«),,Dp Desnica je te raskrsnice itekako svestan,

i to je ono što je ohrabrujuće za ishod njegovih pretfstojećih putovanja, njegovih »prečih preokupacija«,

EKUĆI. tokovi razvitka naše proze nedvosmisleno su izlučili

na površinu dve koncepcije, dva shvatanja umetničkog čina, dva sistema u obdelavanju jedne i uvek iste misterije života. Prvo shvatanje nazvano od nekih realizmom, pledira 'za ostajanje kod starih nivoa u pitanjima izraza, no, u boljim slučajevima, ide za produblja– vanjem fretmana, za aklimatiziranjem novom vremenu i novim zahtevima u poBledu sadržaja. Nužna je to akomodacija, to usvajanje Savremenih naučnih doslignučća, io zahvatanje novih tema, nužna i značajna, proizašla iz borbe, katkada i Tnesvesne, ali borbe, ali napora: za svoje mesto pod suncem. Dobra većina naših | savremenih prozaista je na ovim relacijama: silina, neodoljivost onoga što oni Imaju da kažu, združena sa darovitošću i gorštačkom' ča Tovitošću, nalazi put do či-. taoca, osvaja ga, probija se do vrhunca umetničkog kaZiVahja, „zaoravajući jednu novu, specifičnu brazđu savremene umetinosti; brazdu oplemenjenog, uzdignutog re alizma. Ovo govorimo zbog »regionalnog« Desnice, iako on nije najbolji primer za krajnosti o kojima je reč. I takav Desnica, Desnica »reBilonalni« pisac koji svoju Teč hrani amanetom dalmatinskog sela, gradića, kameLog sunca, uvek je imao nečega od, više radoznalosti duha, uvek se odvajao od slepih snaga životne građe Opčinjujući ih svojom ironijom, Svojim lirizmom. Tako je izgrađen, i na tim osnovama leži pisac, čija je reč — umetnička, ljudska, etička istina o jednom kraju.

naslućena ·

Prostrana i iznijanširana slika seljačke zaostalosti (»Proljeće u Badrovcu«) ioliko je plastična, toliko proživljena, jedinstvena da najedared zaboravimo činjenicu da se radi o tftematici koja se u ovoj literaturi obrađuje punih sto godina: toliko je to umetničko bojenje osvedočeno, poefsko, neodoljivo i duboko. Ništa mneuspelije nisu ni novele o sjaju i bedi provinciskih, primorskih gradića, o ljudima sa dna, o onima Koji prekraćuju i zavaravaju svoju promašenost noćnim seansama, razgovorima sa duhovima (»Spiriti«. a potom »Benta-gušter«, »Posjeta u bolnici«.) Nemoć da se prodre u

MAH

(VLADAN DESNICA:

»TU, OD-

PORED NAS«. MATICA

SRPSKA, NOVI SAD, 1956).

OVOG Desnicu, onog Drugog Desnicu, koji od problema, od ispo-

stavljene i prefposlavljene koncepcije gradi svoju novelu, ilustruju, sa više ili manje sreće, priče »Solilokviji gospodina Pinkav, »Priča o fratru sa zelenom bradom«, »Tu, odmah pored nas« »Mudrac sa Istoka, »Mali iz planine« »Zašto je plakao Slinko?«, kao i neki pašaži drugih pripovedaka. Određenost prostora ovde je zamenjena određenošću vre-

mena. Više lo nije Dalmacija, nije lečenje zavičajnih rana, Sada je to zemlja koja r'ie određena, ali je vreme (pod vremenom ovde poda. zumevamo savremenost

lic-

VMladan Desnica,

ovozemaljske lepote nemoć da se bude vladalac postojećeg, osuđenost na obroke hladnog irompira, naterali su te {užne, jadne, sitne i malo lukave ljude na samoodbranu i sveobmanu: opšfenje sa spiritima je njihova jedina odbrana, njihova kompenzacija, !

tajne života,

RUGA tendencija sa-

vremene proze je Io

znano i „svudaprisuino rasprostiranje davnozatalasanih voda, davno odronjenih obala, to ispitlivanje čovekove polsvesi i svesti u uslovima civilizova– ne džungle. Druga tendencija je i vizionarskija i složenija: prenebregavajući klasične načine, ona prodire u srž problema, a proznom rečju se, često, služi samo zato da bi jedan tekst, jedno pitanje spasla od esejističke opskurnosti čitaocu ga učinila primamljivijim i ukusnijim. Taj Drugi Desnica je, u mnogo čemu, pioni tog dvotračnog, og svežeg počinjanja. Upravo, obe tendencije se u svakoj od njegovih priča bore, borba je prisutna i u „»regionalnim« njegovim novelama, no pobeđa bilo koje je nepoželjna i za lepotu priče ubistvena. Kad nadvlađa prostota i sna ga životnog pođatka, kad nadvlada snaga verno Dprenesenog i osmišljenog životnog procesa, efekat je, ipak, lepši nego.li kad potpunu dominaciju izvojuje akav, sam po sebi makoliko inte-

\resantan, problem.

Onaj stari, „dalmatinski, badrovački, potvrđeni, već je dostigao svoju kulminacionu tačku. Fini, topli lirizam kao prođukat piščevih intervencija, psiholoških i opisnih, poetski lirizam kao prođukat baš prozne gustoće i čvrstine, poznavanje rodne Dalmacije, ubedljivost i uverljivost slikanja, nove teme ljudskog življenja obra đčivane na polustari način, izrazita naklonost ka bsihološkim seciranjima, spremnos da na svakom koraku iznenađi pokojom lucidnom upađicom „koja najedared otkriva, objašnjava i približava čitava prostranstva, to ie taj stari, dalmatinski” već primljeni , i ustoličeni Desnica. U ovoj knjiži, io su priče: »Aprilsko većeć,. »Šarasta kutijica«, »Spiritić »Proljeće u Badrovcu«. Pitanje da li će Desnica osštati kod svoje Dalmacije ili i dalje pratiti gospodina Pinka je pitanje više tehničke prirode, zavisno od losa da li se krug dalmatinskih tema do kraja iscrpeo, ukoliko je zavičajnu tematiku ikada uopšte i moguće iscrpsti. Međutim, i u starim, regionalnim pripovetkama, jasno su se mogli viđeti koreni novih, i najnovijih, i poerspektivnih autorovih ~ preokupacija. , ı

me) ovo u kome živimo. MH to, ta »Priča o fratru sa ze lenom bradom«. Ona, uz svu bizarnost teme, kao i divni »Solilokviji gospodima Pinka«, nosi nešto od daha čijim Teprizama mMHrisustvujemo, nosi ideju .o perifermim odlikama jednog unezvere~

nog i iščašenog vremena:

sitna nevropa.lija malih ljudi progovorila je u Desničinoj prozi, najzad, pravom, čekanom rečju, rečju uživlje nom i oživotvo'enom, da je Život, splet njegovog krvnog sislema, nepodeljiv i ncodvo jiv od piščeve prvobitne zamisli, od htenja: da igra na čistu kariu problemske zanimljivosti. Ili, taj gospodin Pinko. Taj sitni, divni, svakodnevni naš gospodin Pinko, malo zastrašen, malo obez glavljen, malo izgubljen, malo umoran (sličan mu je i gospodin Šarić iz »Aprilske večeri«). Gde će se završiti njegovi samoazgovori? Kad Će on prestati da bude gradski skorojević? Kad će zaboraviti badrovačko sunce i badrovačku sirotinju? Čini nam se, da ie gospodin Pinko, ipak, novonaseljenik gra da, iznenađen moralnim, in'Lelektualnim i psihičkim ras kolima gradskog miljea. Njega muče silni problemi, male apsurdnosti, kaprici slučajnosti: kao što vidite, mođerma mitologija širokih razmera ovde je gledana kroz poledinu lupe, umanjena i unakažena. Pa ipak, Desnica je, u »Solilokvijima« postigao ono što mu u mnogoj kratkoj priči nije pošlo za

rukom: sjeđinio je, vešto, prirodno, kako on to već

ume, život sa imaginacijom, koncepciju sa krvlju; nije stavio u centar Pihkovu meditaciju, vec Pinka celog, Pinka kao fenomena, Pinka kao jednu od istina našeg vremena.

Taj novi, taj koji u svojoj glavi nosi zamršena pređišta svetova, taj jednog nekoliko izvrsnih, finih, mođernin novela, i nekoliko nagoveštavajućih malih eseja, sinopsisa z adobre priče. Sa ras= krsnice koju je ova Knjiga tako samouvereno obeležila, sutrašnji Desnica poći će, nadamo se „radije putevima njegovog nenadmašnog Pinka, nego li putem jednom tako dobro dočaranog badrovačkog sunca.

Milovan Danojlić

GA4MA4L ABDEL NA4SER;

»Fılozohtia

„Filozofija revolucije“ Gamai Abdel Nasera treba da bude skroman doprinos borbi za lepi i sigurniji život egipatskog naroda. Naserova Manjiga je rezime dosadašnjih uspeha, i»kusfavna i napora u savlađivanja svih prepreka koje stoje pred muliadJom Mgipatskom Hepublikom. Ona je proizvod želje da se postavi uopšteniji sud o proteklim događajima, kao i da se definišu 0snovni idejni stavovi Mevolucije. u

Iskustva. izneta u ovoj knizi, pomoći će Mgipćanima du bolje upoznaju i razumeju eiljeve 1 zadatke revolucionarne borbe. Za ostali svet Naserov spis „je izvanredan dokumenat i divno svedočanstvo o događajima čiji sim" 'boličan „datum pretstavlja 2» juni 195» godine

Posebnu draž ova razmišljanja o MHevoluciji imaju w tome to ih je pisao vođa te Revolucije i jedna od najistaknutijil ličnosti savremenog političkog ŽživoOta. Istoričari, sociolozi, filozofi i umetnici reći će kasnije svoju reč o zbivanjima od 23 juna, ali niko od njih neće moći da prećuti „Filozofija revoiucijc" Gamala Abdela Nasera. Ovo “iv pre, što misli egipatskog državnika nisu svimo svedočanstvo, već i deo borbe za pobedu naprednih ideja.

Tinjiga je podeljena ma tri dela. Svako poglavlje pisano je u jeku borbe, te neosredno izražava duh i smisao prekretnice u egipatskoj istoriji. Naser mnapominje da je prošlo tri meseća pre nego što je seo dn piše treće poglavlje, jer za to, u bukvalnom smislu te reči, nije imao vremena. On Jje to ipak ur:lioy pošto dje postojao unutarnji dikfat, koji ga je gonio da piše, o gvojim razmišljanjima Naser kuže: „Oni traže da se sami pred sobom otkrijemo, du znamo ko smo i kakva je naša ulova U pojedinim etapama egipaiske i-

orije. . Sipa upoznamo uslove hoji su nas okruživali u prošlosti i 0 kružuju u sadaknjosti, da bismo znali kojim putem idemo.

Mu ofWkrijemo maše. eiljeve 1 snagu koju freba prikupili da bismo il ostvarili. &

Da otkrijemo wslove WM kojima se nalazimo, da bi nam bilo Jjasno du više ne živimo mi UsAmljenom ostrvu,

To je ono što nameravam

dedna obična zahvalnosi na p9olju na kome vodim _ najveću bitku za oslobođenje naše domovine od svih okova koji Joj smetaju“. Ovde Naser izražava zahvalnost svima omima Moji sw se, me Btedeći živote, žrtvovali za idenle opšteg dobra. "To Je priznanje iedne borbe i napomena di mišfa mije uzalud učinjeno, )

Govoreći o političkim događajima Naser je pričao i o 'seDbi, tako. da „Milozofija evolucije“

ima nnekoliko autobiografski ha

rakter. Ovakav način izlaganja sasvim je logičan i ničeg: nema nameštenog niti uobraženoyv. Naser je morao nešto reći o tebi, je» je ma taj način #vkago ) 0

nizu svojih drugova, koji su se 5 mjim rame uz rame borili. Hnjiga postuje pripovest o Jje'lnoj generaoiji, koja se usudila da istini pogleda u oči. Pretsednik Egipatsks Republike sa tugom govori o indifereatnosti i nepokretnosti mnogih svojih su narodnika, On sa razumcevin,jeni piše o ftome i objašnjava takvo stanje vekovnim ropstvom i rovom Molonijalnom “«diloga jom. Izgleda kao da neki ćani samo posmatritju, .. ne UČCstvuju u životu. Svojom Mnjigom, Naser želi da probudi mjihovu svest i da ih aktivizira u borbi za, podizanje životnog stih darda. Zato je bilo potreoao go voriti i o drugima i o sebi, NJjihovi primeri pokazuju da su u pitanju živi ljudi, od krvi i mewa, a ne idealizirani bogovi kvudjima je jedino dopušteno da se tako ponašaju.

Biografija Naserova je djednostavnu ali ipak složena, Na prvi pogled {o je obična karijera vejnika, koji posle svršene akademije odlazi u jedinicu du bi dočnije postao profesor oficirske škole Međutim, još kao učenik gimnazije Naser se počeo inferesovati za politička i društvena pitanja. Prvo mu je pala u oći inferiornost i neravnopravnost Kgipta u odnosu prebia drugim državima. Počeo je tome du traži uzroke, pa je sve dubDije i dublje ulazio u probleme savremenog kapitalističkog sveta. sShvafio je užase imperijalizma i kolonijalne politike. Tako je od vatrenog rodoljuba postao revo' lucionar koji se bori a promenu društvenih odnosa. Čituv JesavV život povezan je sa borbom mijraprednijih snaga protiv imp.rijalističke politike velikih sila,

Monjiga je, ustvari, neposredno ispričana istimn 0 postuanku i razvoju osnovmil. načela Revolucije. koji su dobili svoju konatwu formulaciju nm nacrim Ustava

Bievolucije:

1. „Uništenje imperijalizma i iegovih sledbenika“. . aio „Uništenje Ieudalnih odnosa", %. „Bliminisanje previasfi kapitalista i mjihovih prava".

Naser uprošćeno i jednostavno objašnjava OvYa mačela egipalskom marodu, želeći da prodru n svest svakog čoveka.

iuroci Revolueciie, po Nuseru,

nisu ni u pokretu „Slobodmih o- ·

ficita“, ni m Palestinskom rafu, već ih treba tražiti mnogo dublje u društveno ištoriskim zlivanj»ma, On napominje da se ne smeju zaboraviti ni vremenske nı prostorme kompoovenie, Mod vremenskim aslovim: Nas% podruzumeva istoriski rawvitak du. Mvenih odnosa, koji se mora odvijali na određenom DiOBSLOPFOO goograilskom položaju. Om piše o vekovnom ropstvu Mgipćama i o bezobzirinoj eksploataciji M) gipis od strame kolomijaimih i la, Za njega evakuaeci nije samo Jedna polili hoda, nego Je io swimbo gadaj, kojim Wigipat postaje polpuno nezčavisma i lobodmau drZiva |

' tafizika opsene

ožda je poczija za NerM vala bila čarolija ko-

jom je sprečavao porazno dejstvo svoje demo nije. Ta njegova vradžbinska, magiska veština ostavlja danas u nedoumici sve nolvalovce. I prošlogodišnja jubilejska svečanost provedena je u neiscrpnom odgonetanju Nervalovih knjiga tajanstva i mašte. Sto je Sgodina bilo prošlo od njegove smrti, davno usnulo volšebničko carstvo romantike, me nepovratno iščezla u pesku zaborava, a delo Nervalovo ostalo čarobno i opsenarski lepo. Kažu da je samom sebi okončao život pomračena uma ako ne u crnoj psihičkoj depresiji. Svi frojdisti sjatili su se oko fajne Nervalovog života s One strane, ispod praga SVesti, i tumače njegove snove da rasvetle i objasne sve što je u njima bilo utvarno, da dokažu veze između Nerva-– lovog intimnog ljubavnog života i njegove sublimne poezije, da pokažu kako je tajna jezgra ljubavi — eros, u svakom njegovom poetskom retku ostavio svoj lirag. Za njima nastupaju nervalovci, pa onda psiholozi raznih v?sta, pa istoričari književnosti. Učenosti i invenciji nema uvira kad e u pitanju ovaj volšebnik poezije. Najzad će se nekome učiniti da je sve iscrpljeno i sve objašnjeno. Nažalost konačnih odgoneiki nema, jer su najma=– gičnije veze izmedu pesniL+vog bića i dela, pa je tceško reći da je svaka dublja istinitija lirika neko »cveće zla«, kao što ni vedrina nije izvor velike poezije.

Ali se ispitivati može sve, pa i veze pesnika i poezije. Uzalud su ipak sve analize, indukcije i dedukcije, SOciologije i metasociologije, Ostaje tajna kako se tvori umcetnost. To ne znači da je sad jedini odgovor dostojan da se pripiše receptu srednjevekovnog alhemičara dok tora Fausta. Ne, ali svi procesi, fluidi, sublimacije i koješta drugo što smo izmisl'li da kompenziramo sebi jasno otkrivanje i saznanje tajne, isto su takva, nejasna, neuka

'

U vezi sa geografskim wolcži dem postavlja se wpitamje uloge huho među arapskim svetot, tako isto i nu celom alričkom lontinentu. Mgip:it, haže Nauassr ne može mirno mledati bezdušru cksploataciju 200,000 000 GCrnncen od strine mnogo manieg bro. ja belih ljudi.

isliče da postoje politička i ocina dobija ıd se 'Zz-

U Wnjizi se dve revolucije: jajna. Političkn revoluct svo) pravi smisao tek vrŠi promena u duvuuštvomi nosiuia: „Shvatio sam, još od početka, da uspeh našeg pokreta zavisi od našem shvnatamja siluacije u kojoj živimo i da „je mne. moguće da dekretom izuionimo

VOLŠEBNIK POEZNJE

Odabrana dela {erara di Mepvala, »Molit« Beograd, 1958

Jilinger: Ilustracija za Nervalov prevod „Fausta“

i »alhemiska« objašnjemja. Čitajući Nervalovu »Silviju« naprimer u stalnoj ste nedoumici šta je verovatno ili šta je moguće pesniku poslužilo kao princip odbira: koji će elemenat sna ili jave da se isprede u zlatan konac pesnikove mašte, Mozak, ta volšebna retorta čiji rad pratimo i anaftomski i patološki i fiziološki, koju rastvaramo i sklapamo iako je pogrešan potez samo duvoljan da joj zaustavi rad, kakva je to nevidljiva njena lučevins što je nazivamo procesom sublimacije? I onda, kako se taj zlatni konac poetski utkiva u tkanje koje nam je svo žežemo i plame-

to stanje i usporimo ili zaustav.mo tok događaja.

Ovoga puta je trebulo da i-· vršimo nupad na političku struk turu zemlje i njemo društveno ure0enje“.

Timo jedan od prvih „puapada na društveno uređenje" bila je agrarna reforma, čime se wdirilo na eripatske feudalce i njihove ogrommnme posede Seljak jo razdeljena zemlja i to je jedna od nujznačajnijin mern koje je izvršio Bevolueionavni Jon:i{et., Beevolueija, podvlači Naser, mora bDiti okrenuta budućnosti, O· /ma Što se dosad odigralo samo je preduslov za sve bogatiji i

no pred očima, kojim redom, kojim odbirom? Zna se da je Nerval bio

zatočnik kabale, da je bio veliki metfafizičar sličan onom Kirikovom, samo ne

obezdušen, već sa vrelim pesničkim srcem i radosnim slutnjama istinskog u ŽivoOtu. Nerval je verovao da postoji neka veza između spolj njeg i unutarnjeg sveta, on nikad nije osetiO da je san odmor, smatrao, je

da ga san „oslobađa stega vremena i prostora, sličan zagrobnom životu, i pbpitao se: »Ko zna da ne DO-

stoji neka veza između ova dva života i nije li moguće duši da tu vezu već sad us~

CHe<«

sa ržajniji razvitak Egipta, Vođa Egipta govori o &đbDojatstvimia svoje zemlje, Moja dosad misu micpgla biti potpuno iskorišćena, To pripada sadašnjosti, i još vi. še bDbudućnosti industrijaiiziranov i razvijenog Egipta. Mevoluci,. nalayi svoje mna,jpunije ostvavenje u saradmji moda maro dima, hoja će omogućifii da ljudi žive slobodno, bez eksploatacije i ugnjetavanja.

Naserova Knjiga se čita u iednom dahu. Panun ljudske toplivwe i duboke humanosti, svakako će mnaiči na veliko interesovanje kod jugoslovenskih ćituylaca,

Perović

Predrag

Lazar Vujaklija: Pejgaž (SXXVIJI Bijenale)

KNJIŽEVNE NOVINE

postavi? Ali pravi i neukrot ljivi nemir došao je tek kad se odlučio da pronađe smisao svojim snovima. San mu sc upleo u život, budan je sanjao, u snu mu probijala jva, i tako je postao ukleti lutalica među javom i međ snom. Vreme prošlo i vreme buduće povezano je: mi Žživimo u svome potomstvu, i naše potomstvo živi u nama, 'Pako je poimao Nerval i bio ubeđen da mnoge stvari koje drugi opisuju nadugačko i naširoko shvata i bit im saznaje svojim duhovnim 0okom. i Znao je Nerval da je narod uklješten u kaste, znao

je i za. dvojnika u hofma-

novskom smislu i tvrdio da »u svakom čoveku postoji jedan gledalac i jedan glumac, »Borimo se protiv davo:i, borimo se i protiv samog Boga oružjem koje nam pružaju predanje i nauka« — kliknuo je tražeći istinu pod cbrazinom ludila, da potone u mistiku. Izgubio je veru u večni život ali sjeđinio carstvo stvarnosti i duhova: »zemaljski događaji su po mome mišljenju povezani s onim što se odigrava u nevidljivom svetu. To ic jedan od onih necbjašnjivih odnosa koji ni meni samom nisu jasni i na koje je lakše ukazati nego tačno odrediti njihovu prirodu«. Onda je opet tražio utehu u verj jer mu je duša plovila neodlučna između života i sna, između duševnog nemira i povratka hladnome razmišljanju. Mož da je to zalio što je odrastao u kraju punom čudnih legendi i još čudnijih praznoverica, možda je to doneo u-– ticaj kabalističkih knjiga u koje je za ceo vek bio uronio. Verovao je u magnetizam zvezda i Mesec je za njega stecište bratskih duša koje, oslobođene svojih smrt nih tela, sa snažnijim elanom rade na renesansi SVe-

ta. »Sve živi, sve se kreće, sve je uzajamno povezano;

magnetski zraci koji zrače iz mene lično — veli Nerval ili iz drugih, proizilaze, prolaze nesmetano kroz beskraj ni lanac stvorenih stvari, to je nevidljiva mreža koja pokriva svet, i čije tamane niti održavaju saobraćaj između planeta i zvezda. Sužanj na Zemlji u ovome trenutku, ja opštim s jatom zvezda koje učestvuju u mojim radostima i u mojim bolovimax«., Najzad kao utočište ostaje samo pesnička kula od slonove kosti, na kojoj se udiše čisti vazduh samoće, pije zaborav iz zlatnog pehara legendi i opija se poezijom i ljubavlju.

I kao što ne treba znati kabalu da bi se tumačio Ner valov poelski tekst, kao što me treba biti metafizičar da

bi se osetile sve njegove sluinje, muke i pobede u njegovoj borbi sa sopsive-

nim demonom, tako ni njego vo delo ne treba rasprskavati i sitniti u parčad da bi se na šlo poneko sa racionalnim jezgrom istine koja: je nama znana. Merila svakojaka odbacimo da bi nam bio prisan njegov poetski tekst kojim je simbolički premašio sve ostale romanličare, koji je po svojoj lepoti i jedinstvenom izrazu milozvučan kao Ulandova lirika, iz carstva naših snova otrgnut i dat u

čvrstom kristalu Nervalove vizije koja nam prelama

spektar neslućenih poetskih lepota. Zanosi i zablude romantičara davno su potonuli u našem zaboravu, ali je ne(nastavak ma čefvrfoj strani)

O E#. NOSE. E: a alo Pm gr O ea AN La

Lj.

Jat J {Me