Književne novine

ro pb

a : i R E KI N U | A Radomir Prodanović : · Pavle Zorić: JOVAN POPOVIĆ, ŽI- ; i K VOT-DELO-VREMB: „Savremena ško- i 16 O OC | / la“, Beograd 1962. A | U R A

Jo w am a P * ŽIVOTNI put i besnička avantura želje da se odvoji od boezije koja ga je

O O W Il a Radomra Prodanovića prekinuti su · fascinirala i koja je bila osnova nje-

9740 O je o mogao da se kao pe~- Bove poetike. Njegovo obraćanje na-

· STUD i EO „O ; Ssnik u potpunosti izrazi i ostvari. Ono rodnoj poeziji bilo je mnogo plodono-~

Jovanu O oDOvikb A PZORIĆA o šnim i filmskim „strujanjima u tada- „što je iza njega ostalo omogućuje. nam snije, Prodanovićev pesnički izraz po-

ciju književnih BORižef, 203 Za kolek- šnjoj Evropi, pa iu Americi. Poznato pre da, ne bez izvesne tuge, nasluću- stao je jednostavan i uprošćen, a da

ndla izdavačka oća SaDa Je pokre- je da su u zaglavlju časopisa Nova li- jemo šta je on sve mosSao da nam pru~- tim uprošćavanjem nije postao i osiro~

u :"Biblioteci MikyORon Ee škola teratura, “koji Zorić pominje, a koji je ži, no da visoko vrednujemo i cenimo · mašen. Njegova jezička invencija, koju

rad,“ pisan ne Sayao 58 OB 50 idan je bio i prvi časopis tog književnog prav- ono što nam je doista pružio. Ostali su je Nastasijevićev uticaj sputavao i u-

vanjem djela i životno o Zi pozna- ca u nas (u čitavom nizu kasnijih, u fragmenti pesničkog. dela, ali ne ji celo~ smeravao pogrešnim pravcem, oslobođe-

VOS Disca i fevoluciod o O Oovanja o- „Zagrebu, Beogradu, Ljubljani, Cetinju), Vito delo. U tim fragmentima može se «na ovog puta toga uticaja, došla je do

Baglašehom Hot UOparı nego i sa kao članovi šire redakcije bili ozna- Videti jedan autentičan pesnik, ali i J- | punog izražaja. Njemu nije bilo stra-

i vaj-put,'Ma th a U iN za to djelo čeni: Gorki, Barbis, Egon Ervin Kiš, dan brižljivi čitalac međuratne poezije no ni nadrealističko jezičko iskustvo,

OVOj monozrafiii S Ti om koji je u Johanes R. Beher, Georg Gros, Kete · s razvijenom sposobnošću asimilacije. mada on njje umeo da se njime koristi. 8 JI risutan na svakoj Kolvic, Ervin Piskator, Sergej Ajzen- Momčilo Anastasijević je njegov stalni,

U nekoliko reči istakli Smo kako .je

LOV i 2 ie nikad DiJe prene- štajn, Zđenjek Nejedli i drugi pisci, nedostignuti i nedosegnuti pesnički u- oliko : ? Kao "Šiki TIHČKi stav. " | umjetnici i naučnici). A. isto tako zna 20%. U njegovoj poeziji nije teško ot- Prodanović pisao. Ostaje nam da. kaeu SVojih proučavanja še da su baš ovu internacionalnu DO- kriti uticaj pisca priča Iz tammog vila- «„žemo i o čemu je pisao, Zaokupljali

Zo?ić 'obij juje *: j S ASN : S : še ; : si S : S i i i ličnostb aje nerazdvojno Jedinstvo · vezanost iskoristili u onoj Jugoslaviji jeta, kao što u njegovim mislima i eseju SU ga problemi života i smrti, tražeČOčO o o Jela Ovog bisca, čime Je režimski pisci za frontalni napad na Nova poezija nailazimo na odjeke Na- nja smisla i obračuna sa besmislom u

nira.mu karakteristiku Dojave socijalnu literaturu, ne prezajući u tom ~ stasijevićevih ideja, Nastasijevićev uti- nama i oko nas, bio Je u potrazi za

OR P O onu šuštinsku „crtu poslu ni od saradnje sa policijom, caj, koji je najuočljiviji, nesumnjivo je razrešenjem zagonetke dobra i zla; čivg inje Ću šVe vrijednosti njego- Analizirajući poetsko i prozno dje- | Oplemenio Prođanovićev dar, ali u isti tava .nješova pesnička avantura predmeki,i dot 08 O: ali, isto tako, i | Popovićevo, Zorić je vrlo tanano mah sputao je Prodanovićevu sposob- stavljala je traganje za apsolutnim i SOWOLOJE Od; OFIĆ je, s pravom, u- · znao da osjeti i fiksira unutrašnje krize · nost samostalnog izražavanja. nemirenje sa poluistinama koje ljudsko o a epišraf svoje studije štihove i kočnice ije { 7 ProepO a e . ati liSRustvo pruža kao odgovore. Sve Ono, Popovićeve: „Kao Faust, nikad his 1 !!Cce pJesnikove, asketsko, voijno Taj uticaj ipak ne treba posmatrati dakle, što Je pesnicima blisko od pamtrenutku rekao: »Ne leti, zastani } žrtvovanje najsubjektivnijih lirskih | samo kao jedan vid epigonstva, nego ~ +tivekda a što je od prvih stihova. : anl lep · nemira trenutku istorije — stanja du. ap k turduhovne SPO 1veka, sve ono što je od prvih stihova

JC ci pre kao neku vrstu du ovnc srodnosti. koje čovek ko zna kada napisao, pa

Si daj' da te uživam do dna!* Nisa žk ž SO - i 7 bio mag, niti imzo Bo Opa Meefiktoj, boko karakteristična za cio književni „Treba mirisati reči“ — ·•«{o je misao do danas svrstano među opšta mesta > no kao FPaust sam tražio reč koja ju bĐokret socijalne literature, ali možda koju je mogao izreći i Momčilo Nasta- takozvane misaone poezije. Ali to ima naročito kreatorski tragična za OVOR ~ SsijeVić, ali toi nije ideja koja je od neku posebnu draž; ona Ježi u tome što - L

delo, a delo — ostvarenje svesnog sna* i ; : i B Sna". pjesnika, koji j prirodi joj iiević ZS li - ić ) Monolitnost literarnog i socijalnog ide- PJ estpadni „moj prirodi svojoj ~ Nastasijevića pozajmljena. Prodanović < te preokupacije, uopšte uzev, većini

ala bila je u Jovanu Popoviću reali- nije bio odradi govornik. je _posedovao” jedno IG „osećanje Za naših pesnika bile teret duhu i što je days C-Š

Zovana potpuno, i upravo to učinilo je Značaju realizma kao osnovnog sta- Jezik, poznavao mnoge flajne i neslu- Prodanović bio jedan od retkin pesnika

i ii S šoi i i bogatst našeg jezika i umeo je i i

bisca knjige Reda mora da bude je- va u estetici socijalne literature, Zo- | Ććena bogatstva ašeg Jezika i O J koji su u nas mislili i o tim proble-

; 2 . J DOI ; | d: tim bogatstvima i ofkrovenjima

dnim od hosilaca i predvodnika Onog ić je posvetio nekoliko interesantnih |B „se a Kovi Ba Oe S it Bo ti mima.

OVER naš ne samo Književnog Oea a studije, zadržavajući se RJA | Bilie: Hogedovao, bouliog Bu To su, mislim, razlozi, sem prerane

~ pokreta koji s socij ite» naroči ; ićevi jigamz: - ORS a Ž ž ; š ; ;

zat ~ koji je u idealna lte Da 509 O POOR ODOLI EO trašnje discipline i nije bio u mogućno- smrti, opšte duhovne klime pred rat, dr Ivo Frangeš: dr Miroslav ice |

ma “davao dominantno obilježi 80 očBt | sti da tu snagu, koju je u sebi nala- kada se za te probleme i preokupacije Dragutin Rosandić; PRISTUP KNJI.

književnom kretaniu ne 1: ie a . Romponovane po uzoru na moderne · zio, razumno usmeri i ukroti. Zato je takve vrste nije u dovoljnoj meri j- ZEVNOM DELU: Skolska knjiga, Za.

gradu, nego i i Zagrebu, Tiubljačt e irancuske i njemačke književne POT- on često zloupotrebljavao reč, pomalo · malo sluha, neredovnih ratnih prilika greb 1962.

doit „53 ; Ve e irete (Kditions dw Seuil i Rohwolts svesno sakatio svoju, inače vrlo impre~ ~ itd.. što Prodanović nije mogao da se OR

ruz ; : af. .U is li 4 Area) w * JU Ž a e : + :- D J o

ne ugo enim centrima Ooo aa: Monographien), i knjige biblioteke Mi- sivnu, rečenicu i nije se ustezao da u bunoj meri ostvari kao pesnik i što pod OH jcQDIR „BalioVod DO

šnje erfe u ls J6vana O SNHARO e zi krokozma sastavljene su od dva di- · napiše poneku rogobatnost iz.·novinskog njegov „glas“ ostaje jedan glasan po- književnom, djelu (čitanka za. L vapea)

nalažanje tog ključa Oj a Oli O jela: u prvom kritičar govori o piscu, rečnika ili galimatijas kao „najzadnji“. vik iz hora, ali ne i objava poezije u gimnazije i priručnik O nastavnike)

E Sa CE „SULJU Jim se: Olkljue n drugom sam pisac govori o sebi . n -Z . onom smislu koji tim rečima daje Mar- Sl! dstavljaju ied d ih BOKU

čava njegova ličnost, omogućilo je O Se. HBO VE VN Moglo bi se, možda, prigovoriti da istić kon- Predstavljaju jedan od prvih pokušajš

Zoriću da nam da i jednu lie di stranicama koje je iz njegovog djela i ied ssnik snovu RO Ristić. I tek kada se sve to O kod nas da se :njiževnim delima, pro-

OCU i ednu lijepu, mada, | i-ubrao kritičar. I ovaj drugi dio knji- Sovorimo o jednom pes o VO OSOOVU ii aje, DadaOGG ustanovi da Prodanovi~ aca 'Skojsloj JekČrL CODE

razumije se, ne 1Scrpnu i ne svestranu · : 3 i jalianči onih osobina koje za njegovu poeziju “e +: Š ; j ja i poručenim u školskoj ie tiri, pristupi še —o jednu malu čitanku njaljepših isu bitne. Prod: ićeva darovitost i ceva poezija ni ukoliko ne menja i ne isključivo književno-kritičkim metoda-

nisu bitne. Prodanovićeva darovitost je, bogati naša iskustva o poeziji i sa poo- d |

sliku socijalne literature i osjeti do- i ; a : : : EI i stranica iz Jovana Popovića Pavle : Ž 0 ; A ai # i Voljno precizno njen značaj i najzad, A ar O pama e - Za nas, van svake sumnje. Uopšte, naša ~ P9 i i a lenji sta ma. Cest je slučaj (na žalost, ne samu 3 Zorić je uradio savjesno i sa ukusom. zijom, i kada se njegova knjiga svrsta u školskim udžbenicima, već i u sfu-

da: naznači pravi, realni odnos raznih 4" + i šiša i i& literatuza je puna darovitih ljudi — : + ika :i ; ; ; ) tri ija O u IA ; ; | rugc, aii ne mnogo velike i zna- isWyYialı |5 S ATINA OI - S književnih snaga u toj epohi, odnos | „HOogat ilustzovani materijal i „odlična koji pišu, ne uvek, darovito napisana | mđu druge | Š ditirati dijama i prikazima) da autori pokukoji ž 9 : srafička oprema doprinose da ovo iz- Krk i čajne knjige, može se me itirati o šavaju da analiziraju i dan' rofna0hh] *OJI Su, međutim, predstavnici drugih 7 ia. ž ea SOJA irske dela. Do onoga što se zove puna pes-~ SASE li S Š J ana aJu jedan roma ih .: ; LaCie _ danje nimalo ne zaostaje za svojim a S o Prodanovićevim vrlinama i mogu se o- edn esma ORO Ž ih-ŠabB} A književnih Srupacija iz onog vremena azorimna nička zrelost Prodanović nije dospeo. pisivati naši utisci a njegovoj poeziji. jednu pesmu pomoću razn ı šablonizi uspjeli da ovih posljednjih godina pri- - i tf . Skloni smo da uzroke tome potražimo ij - : „ Tanih i sterilnih metoda prošlosti, dakažu u Ssvijetlosti koju bi istoričar Marijan JURKOVIĆ · u njegovoj nesamostalnosti, u odsustvu Predrag PROTIĆ nas prevaziđenih i napuštenih od veliterature mogao ocijeniti na razne na- | ćine ozbiljnih kritičara. „Koliko smo se čine, ali nikako ne kao naučnu. Čini puta sreli s neinventivnim „tumačenjimi se' da već i ovi rezultati daju Zo- ma“ nekog pisca pomoću njegove biorićevom radu književnu legitimaciju. grafije. istorijskih pri,ika ili izvesnih Zorić se osvrće i na ranu,ekspresi- filosofskih shema? Frangeš, Sicel i Roonističku fazu Popovićevu, pokazujući sandić prilaze književnom delu gledakako su već: iu njoj „prisutni korijeni Slavko “e juć u „njemu savršen, potpun izraz budućeg. poetskog i filosofskog razvit- | esac l ca OOU nov; vizije, Coa aačinjenu od ka pjesiikovop. On se iscrpnije zadr- ANEVSKI različitih slojeva međusobno čvasto: ı žava i Ba prvom rasplamsavanju soci- - J aaa kevoikrćuhy e iA-eheiti4iit pa funkcionalno opran ŽIVI umetnički jalnog osjećanja u Popovićevom djelu, „JE organizam u - Čije unutrašnje sadržaje vezanog za Knjigu drugova, koja je na an u treba prodreti služeći se, pri tom, detaljnom interpretacijom samog teksta.

postala i predmet jednog sudskog procesa. eće ti je iskovati više Ali najopširnija glava Zorićeve | V nijedan, kovač čak wi od zlata

Autori ovim rečima određuju svoju osnovnu koncepciju: „Ali Je od najveće važnosti da interpretator upozori ma

knjige posvećena je fenomenu socijal- ovako široku i jaku | reta i ne literature, njenim'· teorijskim stavo- ovu ruku nepočinku dvoje. Prvo, da djelo ima i autonomnu vima i velikoj ulozi Jovana Popovića sa klasjem što mu je ime čežnja vrijednost, bez obzira na ličnost au– u tom pokretu. Izlažući Popovićev od- ša zumbulom zamke za sumce što prostire, torovu i podatke iz njegova života. I nos prema književnim strujama koje neće ti je istkati drugo, da nije zadatak interpretacije i šu u tlo isto vrijeme bilo potpuno za- ni od mespokoja niko, kritike uopče da pomoću pJesama praokupljene jedino problematikom for- ni od bola, jer je moj bol nadbol na svetu, vi neku „nOVu pjesnikovu biografiju. me, Zorić naglašava, potvrđuje svoj jer svaki zglob ima u njoj svoju tajnu -— Podatke treba uzimati i upotrebljavati sud navodima iz tadašnjih Književnih Da w jednom wetrovi kožu mi deru, isključivo prema tome koliko šu odrekritika, eseja i polemika, da je Jovan pa u drugom vuci žile mi iz peta čupaju, dili djelo o kojemu govorimo“. Nije Popović uvijek „oštro reagovao protiv Da u trećem mesam ma koplju me čela. RE #068 i teško iz Ovog citiranog mesta zakljuumetnosti odvojene od društvenih i | Ne plaši se, dođi, opio a uNreti od: smeha) ai da RutOri zastupaju principe takockonomskih' vrtloga i ljudskih sadrža- ima u tim zglobovima svašta: O OTO OF a: zvane stilističke kritike. (Naziv . nije ja, koja se pretvara u sistem rafini- mož ambis od njih, čuješ Tuko, dru RV, g 7 - st možda najsrećnije izabran, ali on, ipak, ranih · formalnih kombinacija. Kritika nebitnike tamne ti nudi, gde si, jabuko zelena u Osnovi tačno ukazuje na pravac koformalizma ne znači, međutim, da je moje smejanje na njima jim se kreću ispitivanja moderne na Jovan Popović osporavao pesnicima krvave kule do sumca diže, Aco uke o književnosti, čije glavne pbredpravo na eksperimentalno istraživanje moje čekanje pod njima, Ne stavnike karakteriše preokupiranost neispitanih predela stvarnosti i čoveka. ognjeve rastalasava loše. SOPOV problemima stilske, formalne, struktuBuđući da je i sam prošao kroz »mo- Čeka te, čeka te to gorenje : a ralne prirode.) Istina, autori Pristupa dernističku“ fazu, intimno su mu. bili da izgoriš, da nestaneš ih da porasteš? P d književnom, djelu prihvataju samo jepožnati postanak i smisao svih „i za- za jedno sećanje u, crnom. eSl ) \a | go in e Za8ro te i takve kritike, ali odlučno, i ma“ u evropskoj poeziji. Odajući im Dođi, svoji smo, ja — glad . ) bez sumnje s purim pravom, odbacuju priznanje za rezultate u oblasti stil- i ti prekor, oboje do korena voje godine i moje godine — šve njene jednostrane konsekvence. skih novina, ograđivao se od njihova Ono Što smo. dve obale, Dosadašnji metođi — istorijski, Sociopovampiravanja tokom tridesetih BO- 4j što mi je pa te volim uzvitlanu takvu dva kamena, loški, psihološki, impresionistički, itd. dina... Žigošući estetizam kao oblik pa, ne.bole-2ploBbbi dve prokletnice. — he mogu, primenjeni odvojeno, da izrođavanja kulture, a umetnost umo- od jedne igre na njima, Tvoje godine i moje godine —- objasne suštinu nekog dela, ali to Dira i očajanja kao pojavu dekadenaci- od jednog veza što ga ostavijaš tvoje godine u mojoj muci, ako io znači da 8 oni TRAJE 0 je stvaralačkih snaga i raspadanja po- a Svojim koracima belim. moje godine u tbom, SYCu. o jeste jedna zasebna, šložena SBFukzžitivnih životnih koncepcija, on je pi- Ako mi je tvrda koža · Da si blagoslovena najnepoznatija pesmo, tura, ali Je ono ipak u krajnjoj liniji sanje shvatio kao moralni čin kojim rasprostri je i udri, Izjednačuješ nas w mudrosti, vezano a dl OEVOR u U se intelektualni čovek opravdava pred na golom mesu lakše se pleše, izrapnavaš nas u godinama. je nastalo. Filologija, ilosofija, sociosvetom i pronalazi svoju suštinu“, U- rumenokosa. Da si blagoslobena prokletnico logija i ostale naučne discipline pruočljivi nedostatak ove glave jeste u Pleši, pijana od moje Krvi u vreme koje me poznaje starost žaju dosta činjenica kojima se intertome što nije bar nagovještena organ~ i ne ljuti se mojim, očima aa ODOLI OJO OJ ae ii prefator služi, kao pomoćnim. sredstviška povezanosi socijalne literature sa što su takve, što te čitaju golu kao zoru. Ee OHNE t.moje godine ma, u Č#oživljavanju stvaralačkog šrodnim književnim, likovnim, pozori- Gledaj, bledaj, važ te Yvađala, belotinjo, 0,9 - ' procesa i prodiranju u suštinu estet; | Da čujem šumor klasja pod kožom, tvojom; Ti ideš korak po korak, skog fenomena. Njihova uloga nije maline te crvenim suncem, pojahu mukom za mukom, centralna, ali je svakako korisna. U

pa šume beskrajne trepere w, zenama za Tmojlm, godinama. prevazilaženju ortodoksnih „načela sti-

razvigori apaši te ljuljahu ja idem, korak po korak lističke kritike treba videti pozitivnu

pa me kosa tvoja celog pokriva. mukom, za mukom | želju pisaca ovog udžbenika za usvaja-

No što je to, onaj zlatni mesec ža tvojim, godinama. 3 njem šire, obuhvatnije, integralne

ı a Nema krajo i hodu kraja nema. književne kritike koja će tumačiti li-

teraturu u svoj njenoj složenosti i u svim njenim mnogobrojnim vezama s realnošću u kojoj se formira.

Mislim da sam u pravu kad kažem da je pečat ovom Pristupu dao u prvom redu dr Ivo Frangeš, autor WStilističkih studija i jedan od najaktivni-~

pod grlom tvojim, neisplakanim,? 5 KLŽ : n Zaboravih: od davljenja s vetrovima i šakali Ti ši u mojoj nepostojamosti, koža mi je torđa od zakona, Ja u zaveri tvojih snova. pa kada gore usne Da si blagoslovpeno vreme

ljubav koti ujede na mojim g#ubima. Što ostaješ isto, Pleši, napleši se, a mi te darujemo našim, očima,

ako, usijaj mi kužu skokovima juče sa zemlje,

mraz iz mojih zglobova crvenih danas sa neba, iih č jižev- | iseli se, pa sada, sada, sada sutra sa zemlje i neba. Coo MBO čaSobibo : čežnja doji u njima umiranje. Da si blagoslovena najneslućenija pbesmo „Umjetnost riječi“, grupe koja je pre i Goreću, pregoreću. Što mas izjednačuješ u mudrosti, izvesnog vremena izdala i jedan opse- ; Kada prah svoj na kamen ostavim što nas izravnavaš u godinama. žni zbornik radova nazvan Uvod tu | zapiši na njemu svoje ime Tvoje godine i moje godine — knjižconost (nju sačinjavaju, pored || vetrovi i veprovi na četiri strane dve otale, Frangeša, Zdenko Škreb, Aleksandar da ga raznesu. dva kamena, Flaker, Svetozar Petrović i drugi). KoPosle dođi šaptanjem, da vezeš dve prok!emize, risteći se dostignućima savremene na-

uke o književnosti. rezultatima Emila 7” Nastavak ma 4, strani : |; Pavle ZORIČ ,

NNJIŽEVNE NOVINE TJ + ||}

(S makedonskog preveo Branko KARARAS)

plesove (od, kojih će ta spepeljenost