Književne novine

M: MB GUI O O a a O jan

DANA LN —

NWASTAVAK SA 1. STRANE fašističke liktorske sekire, kao. borbin i avangardan pisac u pravom značenju te reči, kakav je, uostalom, ostao do svog ikraja. . Pošto „Politika“ ne spađa u listove koji se pretržu objavljujući ispravke (iako to ne bi bilo na odmet), neka bar ovde bude zabeleženo da u cpusu KElija Vitorinija mije nikad živela sinjorina Fikola Borgeza.

HIRURŠKA INTERVENCIJA „BRSPERIMBNTALNOG GLEDAOCA“

„BPIZODA Silvija” serije „Dileme“ bila je sasvim mpristojna, mestimično čak i vrlo dobra, a znatan deo zasluga za to pripađa Andreji Sariću, tumaču glavme muške uloge (špac. — red.) reče „eksperimentalni gledalac“ u svojoj stalnoj rubrici, u „Svetu“ od 20.1I11966. Rečei ostađe živ. Kako će međutim, zagrebačka glumica gledati na ovu „hiruršku“ intervenciju u cilju promene pola, bez njene volje, druga je stvar. A sasvim je treća stvar treba li „eksperimentalni gledalac“ posle ovakvog gafa i dalje da ostane gledalac ili da postane „slušalac“? Jer sasvim je očevidno da, ovom prilikom, „tv-predstavu o kojoj je reč, nije viđeo. Možđa su mu pričali o njoj? 6

POČETAK SEZONE p FESTIVALSKIH KLJUČEVA

MESEC MART već gođinama ozna> čava početak sezone festivalskih ključeva. Prvo dolaze kombinacije oko filmskih, pa pozorišnih, muzičkih i ko zna kakvih sve đffestivala. Računa se da svake sezone buđe oformlieno skoro stotinu raznih žirija. Republički ključevi se ne primenjuju jeđino kod izbora raznih nacionalnih, međunacional– nih, i iurističkih lepotica.

Ovog puta protiv mešetarenja oko ocenjivačkih komisija podigle su svoj glas i neke društveno-staleške organizacije, „nezađovoljne svojim uticajem na tako važne Kkulturno-umetničko-političke poslove. Na sve strane traži se nekakav red i poštovanje bjirokratskih principa

'kod delegiranja i licitacije pojedđi-

nih žirija.

U stvari, iza republičkih i naciona!lnih kKkriterija prikrivaju se oni birokratski u naigorem smislu te reči. Razne komisije, saveti i upravni.odbori, u ime sebe samih i sVOjih prijatelja, ističu imena znanih i neznanih, tako da se po prilici može već sa dosta sigurnosti pretpostaviti ko će koga i u kakvom žiriju predstavljati. Javnost u tome, kao u ostalom i mnogim drugim stvarima, nema nikakvog udela: izbacuju se parole o demokratičnosti a čuvaju pozicije i stečene privilegije.

ZboZ loga se samo u izuzetnim slučaševima za ove ključeve može reći da su zaista nacionalni i republički, a ne administrativni. Da je drugačije, zar bi pojedine republike zastupali nesposobni, neafirmisani i bezlični poiedinci, kako se to veoma često. događa u našem festivalskom svetu? Kada bi se, ako već mora, zaista vodilo računa o repu- . bličkoi kvalifikovanosti — zar bi se žirijima toliko javno podsmevali?

·

Vladimir ČERKEZ

ŽIVOT OKO NAS

(dk (fed

Ljubiša MANOJLOVIĆ

Ono drugo

MINUT ĆUTANJA za žrtve železničke nesreće u Kaštel Starom. Thi da 'vičemo?

Fenomen: gitarijada

KROZ POLA STOLEĆA istoržar će uglavnom sa» mo ma ošnovu pisanih dokumcnata saznali šta su naši ljudi radili u 1966. god:ni. Ako bude čitao štampu, zaključiće da ih je više uzbuđivalo što se takmiče električne gitare nego što se me takmiče elektrane. Istoničaru, koji će svakako pročitati | mnoge visokoparne članke o gitarijadi, ukazujem i na reč jednog devetnaestogodišnjeg mlađića:

KO JE OSTAVIO SHKULPTURU CELU NOĆ UKRKJIJUČENU?,

7 argozazıp STAMPE

TRI TEME

Božidar BOŽOVIĆ

TEK KADA NATĐU takvi događaji političke pri-

rode, sumiranje političke situacije i pređenog puta, kao što su plenumi Centralnog komiteta i kon-

gresi SSRNJ, dobije se jasnija slika, pored svega.

drugog,io ulozi koju, svakodnevno i strpljivo, vrši štampa. Svakodnevno i strpljivo, ponekad nevešto, sa odstupanjima na sve moguće strane, ali: u celini, na dužu stazu gledano, itekako korisno. No» koliko je zaključaka „jasnih i nedvosmislenih. Prvije tajda je štampa kod nas, što je velika tekovina socijalističke demokratije, prestala da aminuje i služi kao agit-prop, to jest agitaciona i propagandna mašina, iako je zadržala sve pozitivne elemente obe ove svoje funkcije. Štampa više ne propagira odluke vlasti, već odražava dileme i diskusije i zalaže se za ono što, po svojoj savesti, njene ređakcije smatraju za naše. društvo najkorisnijim, ona polemiše sa mišljenjima i čak odlukama zvaničnih organa, ako oseti da je to potrebno. Naravno, ovaj rezultat u razvitku naše štampe nije posledica nekog unutrašnjeg procesa za sebe u ređakcijama listova ili među nekakvom kastom novinara, nego je posledica razvitka društva kao celine i slika demokratskih procesa u njemu, a novinari su, uostalom, u ne malom broju, i van svoje profesije istaknuti društveni i politički radnici.

Drugi je zanimljiv zaključak — koji bi socio= lozi, ili ko se time već bavi, trebalo da prouče po= bliže — da su ovi politički forumi preko svojih govornica izrekli neke misli koje je štampa već izvesno vreme, jednim svojim delom, zastupala, a koji nisu bili do sada dobili status opšte prihvaćenog mišljenja: u kojoj meri je štampa uticala na formiranje javnog mnenja, a u kojoj meri je samo odslikavala to mnenje (ove dve mogućno=> sti ne da se ne iskliučuju, nego su toliko recipročćne koliko retko koji drugi primer dijalektike). Ovim isticanjem da je štampa prva pokrenula neka pitanja koja raniie javno nisu bila tako od~

lučno pokretana, ne želim da kažem ništa više

nego što sam rekao: očigledno je da ona danas sve više živi među ljudima i diše sa njima, a sve manje se bavi kompiliranjem referata i diskusija u administraciji i upravi. * = #

re neki dan je beogradska „Politika“, jednim na izgled detaljem, zabeležila redak poem među znalcima ove profesiie i ljudima koji vole štampu, pisanu reč i jezik. Kada je stigla „senzacionalna vest da je jeđan uređaj načinjen ljudskom rukom,

aaa AJ A A AAA AAA AAA MAA a PAU Ne APA AAA AOA NAJN

Vino voća iz mog vrča

INO VOĆA iz mog bVrča,

Na usnama mjenim, soči Žudnjom, žene svjetlom sunca Zasjenila. moje oči

Sad znam zašto blica pjevd Ptica srca trešnje usne

Mo val rijeke preko šljunka, Njen smijeh mojom đušom pljusne

SNJEGOVI I PŠENICA

povIJENE GRANE slomljene od plodova, Ugažena, pšenica Kkyaj asJaltyih drumova Ugaženi smjegovi u podnožju Visova,

Uzmi zrelu jabuku zagriz bijelim zubima I pšenicu kose raspusti Yamenima Već na snijegu godima nema naših tragova

ZAGLEDAN DUBLJE U SUSTINU

ZAGLEDAN DUBLJE u suštinu Vidim sve dužu svoju sjenu

U izmaglici dami plimu,

Godine' prošle s lišćem tvenu,

Sve monje veđrih uspomena, TI lica koja srce ljubi |

Sve duža biva moja sjena Do wwba odje se sama gubi

posle tri i po meseca putovanja kroz svemir, uspešno dospeo na najbližu (a koliko beskrajno, ljudskim merilima mereno, daleku!) planetu sunčevog sistema, ovaj list sa najjačom trađicijom setio se da u naslovu, krupnom, na prvoj strani zabeleži da je taj vasionski brod prispeo na zvezdu Danicu. Staro, narodno ime, lepo, i vezano za našu mladost, pa i mladost najmlađih generacija, za sve one koji su čitali narodnu književnost. Jer i pored sveg napretka u upoznavanju kosmosa, za sve nas je Venera još uvek samo najjasnija „zvezđa“ (iako je planeta) na nebeskom svodu i nosi pesničko ime koje je, od milja, dobila u narođu ko zna koliko davno. 3 . ;

Nije reč ni o kakvoj patetici, ni o starim dobrim vremenima, ni o vraćanju folklomoj poeziji: hem8 boljeg načina da se' suština napretka Koji" „Venera III“ oličava tog dana saopšti kroz vesti svih svetskih agenciia našem čoveku nego da mu se kaže da je ljudska ruka dospela i do zvezde Danice, za kojom čovek ni u bajkama, đakle ni u mašti, nije posezao.

Ima, naravno, mesta i za druga opažanja oko ove vesti. Svi su je naši listovi zabeležili na prvim stranama, sa istaknutim naslovima, zatim je komentarisali. Ali: da je ta vest došla kao prva iz serije, pre osam i po godina, o njoj bi cele stranice pisale, svet bi zaboravio sve druge događaje, fo bi bila tema godine. Danas, to je samo jedna značajna, upadljiva, ali relativno sažeta, skoro rutinska vest. Ipak se kreće (makar na tom polju!), što je znak progresa, ali i izvesne blaziranosti koju vreme samo nameće današnjem čoveku. Kad je prvi sputnjik uzleteo, toga se dobro sećam, ma da ne pamtim pouzdano da li je to zabeležila i naša štampa, jeđan poriugalski profesor, stručnjak, doktor nauka sa svim bojama spektra u svom naučnom oreolu, dao je izjavu za štampu u kojoi ie ustvrdio da je to obična mistifikacila i đa to „Rusi lažu“ da zaplaše svet, da, dakle, nema iznad zemlje nikakvog veštačkog satelita, ljudskom (i to sovjetskom) „rukom načinjenog. To svakako nije mi prvi ni poslednji dokaz zaslepljenosti, gluposti i nazadnosti kojima je mozak pojedinih ljudi podložan. — ali je ipak simptom almosfere i nivoa mišljenin onog frenutka, tako davne praistorije, stare skoro jednu deceniju, kad ni naučnici, pa makar i portugalski, nisu shvatali da. je čovek na pragu da se vine u prostor izvan sile teže ovog najboljeg od svih svetova.

'* RR

Dnevni listovi su zabeležili sa iskrenim žaljenjem smrt (ispostavilo se: samoubistvo) britanskog karikaturiste Vikija. On je našoi publici bio malo poznaf, iako je relativno veliki broj njegovih kaTikatura poslednjih godina prenela i naša štampa. velik u porođenju sa karikaturama drugih stranih karikaturista. . |

On je, međutim, u svojoj zemlji značio neuporedđivo više nego što bi to naš čovek mogao da zaključi, pa i više nego što se kroz skromne nekrologe, sad, posle smrti, stiglo da kaže, Imao je četiri osobine koje, kad se skupe u jednom čoveku, i kad su podjednako, a u velikoj meri izražene, jedino mogu da daju karikaturistu epohe:, prodornu jnfeligenciju, hrabrost, istinsku. duhovitost. i izuzetan crtački falenat. On nije operisao .simbolima, kao pokoini Lou, ili Franklin u Americi, nije pravio vic rađi vica, niti bežao od opasnih tema; karikiranog niie unakažavao, nego ga samo izvrgavao smešku ili podsmehu, kako koga i kako kada. Nije, u građanskom društvu, priznavao imunosi stranaka niti pojedinaca na položajima; nije nikad karikirao slabog. Bio je socijalista i demokrata sopstvenih shvatanja i ieorija, blizak duhom onima koji su mu se u datom trenutku činili najprogresivnijim u britanskom drušfvu.

Kao čovek bio je tih, prijatan, u javnosti skoro anoniman (ni svaki stohiliaditi niegov čitalac verovatno nije znao da nije Englez i da mu je pravo ime Peter Weiss); jedna od strasti mu je bio šah. Bio je deo onog talasa jevrejskih i drugih intelektualaea. iz srednje Evrope koii su u prethitlerovsko i hitlerovsko vreme potražili i našli azil u Velikoj Britaniji i znatno zadužili britansku kulturu i nauku: veruiem da spada među mali broji onih koji su to u najvećoi meri učinili i da ie bogato platio utočište koje mu je prijateljski pruženo.

— ... Znam da mi deset odsto onih koji su „šigili“ misu to činili... u iransu, već u želji da se zabavljaju, istaknu i „zafrkavaju“ starije koji sve to primaju tako ozbiljno.

Slkrećem ma ovo pažnju istoničaru zato da. se i on slučajno ne „zafrkne“.

Stanje stvari

STANJE SE, KAŽU, preko noći me može izmeniti, Može li preko dama”,

Hefera Mileva *

. { U STAROJ GRČKOJ hetera Frina, Praksitelova ljubavnica i modđel za kip njegove Afrodite, bila je optužema za bezboštvo. Da bi ubedila sudije da, je sva njena krivica u tome čto je lepa kao žena, ona se gola pojavila pred sudijama.

Goapođa Mjurijel Ešvord nije optužena. Ipak, ona se od međavno svake večeri pojavljuje gola u Rabare-baru „Beograđ“, Njena nevinost se na taj način svake večeri ponovo dokazuje. Uzgred, ova dama koja je ranije zarađivala hleb kao igračica u Las Vegasu i Los Anđelosu, Parizu i Londonu daje izjave balkanskim reporterima:

— Za Britaniju imam specijalne tačke: ležem u mrtvački sanduk i grlim kostur. Oni nalaze da je to strašno „seksi“. Vaša publika je „teška“, jer je iskrena, naročilo ovđe u Beograđu. Ima liudi koji žele da vide nešto novo, ali i onih koji dolaze đa vide nagu ženu.

U Beogradu Mjurijel Ešvord mogla bi takođe da leže u mrtvački sanduk i, daleko bilo, grli kostur, rađi onih koje „nago telo samo po sebi ne šokira“ i koji „žele da viđe nešto novo“. Neka cna ma tome zaradi svoje dolare. Ali i mi treba bolje đa gledamo računicu. S pravom, može đa se moetavi pitanie: zašto da skupim dolarima plačamo strani

e eee i

striptizeikku i za one Koji su đudđuci za golu i*metnost i „samo Gola da NHGĆ au Sea? Zar ne bi moglo da se nađe neko naše čeljađe koje bi se svlačilo, đa prostite, za dinare? ;

U ovome, reflo bi se, leži Još jedna naša unu· trašnja rezerva. Dalje bi se moglo reći, smelim otkrivaniem i uzdizanjem kadrova i takve vrste još ubedljivije ćemo se uključivati u svetsku podelu rada.

Rajska priča

KAŽU satiričaru: — Zabodi pero gde treba! i A njega kopka đavo: zabo bi pero gde ne treba,

Tvrdo pravilo

IZ GIMNAZIJE u Kopru udaljen je učenik koji je tajno, na magnetofonsku traku, smimio razredni ispit svoga druga. Izgleđa da se tajnim snimanjem Želela da proveri objektivnost ispitivanja. Frofesore je to uvredilo. Kad su otkrili magnetofon, odmah su prekinuli ispit i predviđeli stroge mere protiv mladog poznavaoca fehnike. . | Po nekim mišljenjima, koparski profesori nišu bili u pravu. Ali, nije to baš ni tako jednostavno. Magnetofonska traka ostaje ,i na njoj svaka rec, Meni se, na primer, dešava čudna stvar. Za vreme kakvog svog javnog istupanja izhenada primetim Wiključen magnetofon. Toga remutka osetim ' kako počinjem da lupem. Takav luksuz ja. sebi, uostalom, mogu da dopustim, kao ponekad i drugi ljudi čiji se govori snimaju. Ali kako s tim da se pomire profesori?! Jer, zna se da u školi oduvek lupaju samo đaci. Iz pedagoških pyrazloga, tako valjđa treba da ostame, i

'Onako uzgred

OTADŽBINO, pokaži čoveku ličnu gartu, Hoće đa proveri jesi li otadžbima. : .

KNJIŽEVNE NOVINB