Književne novine

Braćo narode (ne braćo, narode nego bez zareza između braće i naroda)...

Obraćam vam se svima sa pozivom. đa ustanete kao jedan .čovek i prilikom ovih izbora izaberete mene za svoga poslanika. Ja vam obećavam ... obećavam ... obećavam ... e UP UN da ću — rušiti crkve.

sta je bilo popovanja, braćo narođe. Smrt crkvi — obodo? narođu!

Sve.

Doduše, ovog svog izbornog proglasa ja ću

se držati i ako me ne bjraju za poslanika. Rušiti crkvu za nas je, mislim, stvar principa,

Zato braćo narode, nemoj me ni pred-.

lagati za poslanika. Da nas džabe gnjave po opštinskim šalterima. (297/67).

III

Pozicija i karakter kritike »Književnih novina«

1. »Književne novine« na primedbe o dometu svoje kritike odgovaraju:

»Jedan recept nisam najbolje razumeo. Rekoste, kritika je dužna da ukaže i kako treba nešto da se urađi, a ne samo tek onako da kritikujemo. Kritici koja nema i taj drugi deo rešenja — osporava se pravo prađanstva. I šta ja sad da činim kad vidim da kuća hoće da se sruši? Ne znam kako se može popraviti, samo vidim da se ruši. Da ćutim?... Bih ja to, ali žao mi... pašće vam, drugovima kuća na glavu«,. (Broj 287, »Onako uzgred«).

Članak u broju 305 pod naslovom: »Nomina sunt odiosa ili ko se koga boji« ima za povod anketu »Borbe« među nastavnicima Univerziteta: »... Ovo nije prva anketa o stanju na fakultetima i o stanju na Beogradskom univerzitetu. Pre nekoliko godina »Delo« je bilo organizovalo diskusiju o stanju na Filozofskom fakultetu. Rečeno je dosta poraznih stvari, ali time što su stvari konstatovane nije se ništa bitno izmenilo. Čak se pojavljuju iste stvari u odgovorima učesnika »Borbine« ankete koje su učesnici diskusije rekli i u »Delu«. |

I tako će biti sve dotle dok se ti razgovori ne povedu sasvim konkretno. Dok učesnici diskusije, oni ljudi sa fakulteta, koji su mnezadovoljni situacilom a imaju pravu argumentaciju, tu svoju argumentaciju ne konkretizuju. Ako se tvrdi da postoje klanovi, a oni postoje, onda treba iavno reći koji su to klanovi, ko se u njima nalazi i na koga se oni u fakultetu i van fakulteta oslanjaju,

...Tek kada počnu konkretni razgovori, svemoćni će biti manje moćni i situacija će moći da se, postepeno ali iz osnova, izmeni. Od toga neće imati koristi samo Univerzitet nego ı SVI oni koji u Univerzitetu vide mogućnost svog naučnog razvoja i instituciju koja postoji radi društva, a ne radi vođenja privatne politike i zastupanja koteriiskih interesa. ..

2. U broju 312, u rubrici »15 dana«, »Književne novine« podsećaju na »OSsnove« SVOJE kritičke pozicije: . m

»Pokrećući, pre nekoliko godina, rubriku «15 dana« redakcija »Kniiževnih novina« učinila je to u nameri da proširi krug svojih interesovanja i da, kritički komentarišući izvesne pojave, usredsredi svoju pažnju i na ključne društvene teme. Polemična u tonu, dakle svesno invektivna, peckava i provokativna, ta rubrika odmah je osvojila čitaoce i umnožila neprijatelie. Prosilorno ograničena, osuđena najčešće na niz kritičkih komentara, bez mogućnosti korišćenja obilne dokumentac:)ie, podrazumevajući čitav niz stvari koje ne bi trebalo ponavljati, ona je povremeno izazvala i izaziva 1 izvesne nesporazume, često suprotna reagovanja, suočavala se i sa kritikama u kojima je bio prisutan principijelan stav, i sa prigovorima iza kojih je stajala očigledna zla volja, povređena sujeta ili čak i ugroženi interes«.

Povodom učesfalih primedbi sa raznih stra-

na na njihov način pisanja sve češće nastoji ·

se da opravda angažovanost pozivajući se, kako kad na Program SKJ, IV plenum CK SKJ i proces demokratizacije i sl. Tako na primer, u broju 317: . ; ».. Zbog čega ovo govorimo kada je sve jasno, ili bar trebalo da je jasno? U Upravo zbog toga što smo, u svojoj vlastitoj praksi, u nekim svojim vlastitim nastojanjima, naišli na goleme, ponekad čak, naizgled, i na nepromostive leškoće. Naša namera i težnja, koju smatramo legitimnim našim pravom i kao pisaca i kao građana, da iednom utvrđenu generalnu liniju, onoliko koliko nam to snage dopuštaju, oživotvorimo proširenjem kruga tema i na one koje ne spadaju u takozvanu užu specijalnost našeg lista, pokušavaju — i to sa onih strana sa kojih bi se to naimanje moglo da očekuje — da miniraju svakakvim napadima u iavnim glasilima, ne prezajući pri tome ni od kakvih obeđivania, insinuacija, podvala, pa i uvreda i kleveta. Ne kažemo da nekim svojim oštrim stavom o pojedinim stvarima nismo dali povoda za Javno suprotstavljanje. Od kritike niti smo bežali niti bežimo. Ono što nismo očekivali, i sa čime ne možemo da se pomir!mo, jeste pojava koju bismo mogli nazvati Kkritikom u stilu »držte lopova«, Rritikom »hvatanje za reče (ako se to može nazvati tim imćč nom) izvrtanja smisla i pravog značenja naših tekstova, ali takođe i kritikom — sa pozicija sile. Nama se, manje više neuviđeno i osiono, iz izvesnih visokotiražnih glasila, poručuje da smo, u najmanju ruku manie ravnopravni u iavnim razgovorima. A naročito kada je reč o kritici kakvog istaknutog funkcionera koji se forumom u kojem trenutno sedi (a taj se trenutak un nečim glavama očipledno projektuje kao večnost), ne retko, koristi kao grudobranom i jmuniteloim šlitom. A upravo je takvo shvatanje u vapijućoj suprofnosti s Programom SKI i, posebno, sa brionskim odlukama. Ili, možda, više ne smemo ni da se podsećamo na la značajna partijska dokumenta? Ako je tako, onda fo treba da nam se olvoreno kaže, da bi smo znali na čemu smo! Jer, mi smo na DOZiV SKJ nošli n bitku za demokratiju, protiv birokratskog okoštavanja svake slobodne misli, ili, tačnije, svake misli uopšte«, . Uvodnik u broju 316 »Kniiževnih novina« ima »moto« u kome se između ostalog, kaže: »..Zadatak nezavisne štampe ne samo što je vrlo težak, nego je i vrlo nezahvalan. Naročito kod nas. Nigde se fako lako ne zaboravlja da neko može imati i protivno uverenje, pa da je to uverenje i pošteno i iskreno, Odmah se podmeću meke »pdmje misli i modmukle namere svakome Koji im dmeneo osKlien 14, na se onda čudimo otkuđ tolika cgorcemost, Kako je me bi bilo? 1 onda u toj opštoj omrazi

iŽ

Što se tiče moga izbornog proglasa, to je.

nezavisna štampa prolazi još ponajgore. Usluge koje ona čini PAR: aPNO se BOtO; pamte se samo udarci koje s pravom zadaju. (Iz 1 ika prvog broja »Politike« 12, januara U istom broju »Književne novine« odgovaraju opštinskom komitetu SK Lazarevac i »Politici«:

»..Naš list nikome ne može dozvoliti da fa stavlja u položaj optuženog, okrivljenog li osuđenog. Pogotovo ne može nikome dozvoliti da ga, u ime novog kursa s starim i prevaziđenim načinom javnog polemisania, predstavlja u potpuno iskrivljenoj slici, On može

i ireba da bude kritikovan i ocenjivan, u e u to

vom redu od javnosti, od čitalaca, Kao Ima pravo da druge kritikuje, uz svest da će nekad i oni koji njega kritikoju biti u pravu, jer, na kraju krajeva, niko nema monopol na pamet, marksizam, istinu i sveznanje. Inače, čemu uopšte javni razgovori i čemu proklamovana politika javnosti rada i borbe mišljenja — ako nismo u stamju da obezbedimo bar minimalne uslove za lojalnu polemiku?« (Redakcija »Kmjiževnih novina«).

_ Tražeći argumente dalje, u broju 317, »Književne, novine« citiraju druga Crvenkovskog (drugi put isti tekst ove godine):

»..Ako ove reči nisu dovoline, onda moramo svoje visokotiražne »kritičare« da podsetimo da je, ne tako davno u razgovoru s jednim od urednika »Borbe« Krste Crvenkovski izjavio, na primer, da nema i ne može da bude tabu tema, a zatim je dodao i sledeće: »Ranije, ako je neko kritikovan, onda se mislilo da će mu se »skimuti glava«. Međutim, jedna konstruktivna, stalno dejstvujuća kritika je uslov kretanja napred, ona treba da znači to da ne postoi forum, ni pojedinac sve do najistakmutijih funkcionera koji ne bi mogao biti kritikovan. (Podvukla redakcija »Književnih mnovina«). Zapravo, jedna politika, ako želi da bude na visini, nužno ie upućema da sama traŽi korektive, a ne da ih odbija kad joj se već mude. Razume se, mi moramo izgraditi takve norme da se ličnost poštuje«. (»Borba« od 14. maja 1967). n

Izvinjavamo se čitaocima zbog ovolikog citiranja, Ali, na žalost, imamo posla s takvim sagovornicima koji će čak i za ove citate, odmah sutradan po izlasku mašeg lista, reći da smo ib naveli sa zadnjim namerama.

Očigledno je, dakle, i ovde se vraćamo na više puta ponavljanu temu — da konkretna kritika, kritika konkretnih pojava i ličnosti ono što, u današnjem trenutku najviše smeta i bode u oči. Takvu kritiku, gotovo bismo mogli reći isključivo takvu kritiku telefonom amgažovani skribenti automatski mroglašavaju »kritizerstvom«. Pritom, njima ništa ne smeTaju jasne i čvrste odluke Brionskog i sledećih plenuma SKJ, usmerene na otklanjanje etatisličkih deformacija, pre svega, jačanjem demokratizma uı partijskim redovima, gde istina postoje, i još zadugo će postojati, podređeni i nadređeni, osnovne organizacije i forumi, »redovi« i »generali«, ali svi su oni podiednako odgovorni za ono što rade, Štaviše, logično je, i u duhu čitave naše politike, da je odgovornost utoliko veća ukoliko ije veća nečija fumkcija. To je dosad bio, a biće i ubuduće, probni kamen čitave borbe mišljenja koja se naširoko vodi u nas oko puteva i ciljeva socijalističke demokratije, jer smo se, čini nam se. odavno već saglasili da uopštena kritika nije zato što je apsolutno neefikasna — nikakva kritika«.

3. Brojni su primeri da kogod napadne »Književne novine« postaje birokrata, »Kulturni panduri na delu...«, teza Bulatovićeva. je primitivna... »Ima fu plitke i neukusne demagogije najviše vrste..«, ili:

»..Nedavno je jedan čovek koji pretenduje da fude književni kritičar i da se smatra Ppiscem napisao u novosadskim »Poljima« da unapred greje ruke ma budućoi lomači »Knijiževnih novina«. Kako ie on samo jedan »šrafić« u mehanizmu sličnih mišljenja, ne summjamo ni u iskvemost njegovih želja, ni u prave namere njegovih sumišljenika. A ti njegovi sumišljenici su jedna inače i prilično moćna grupa u srpskoj kulturi, sa koiom se mi godinama rvemo, uz bezbroine teškoće i mevolje. Ako bismo sudili po ovakvim jasno i glasmo izraženim stavovima, moramo doći do zaključka da u našoj sredini postoje i takvi ljudi koji — proklamujući da su »istinski« opredeljeni za socijalistički demokratizam — sve ono što se ne uklapa u njihov lični interes žele da podvrgnu otvorenim i drastičnim administrativnim merama.« (Broi 312, »15 dama«).

Radio Televizija Beograd bila je takođe na udaru kritike »Književnih novina«. I kroz intervjue Žike Lazića i Matije Bećkovića, kao i kroz komentare redakcije:

»..Šta mislite o materijalnom položaju mnaših pisaca danas? ;

Materijalni položaj pisaca kod nas je bedan. Hrabriji profesori bi trebalo da svoiim đacima uz predavanje kako su pisci mekad ı nenarodnom režimu gladovali, dođaju da pisci i danas, i: narodnom režimu gladuju. To je istina. Mislim na one pisce koji ništa drugo nc

| mogu niti umeju da rade do ono za ŠiO su

rođeni — da pišu. Pismenost u ovoj zemlii i materijalni položai pisaca u ovoi zemlji nisu posledica siromaštva, već ogledalo nivoa onih liudi koji rukovode kulturom ove zemlie. Jedan deo te odgovormosfi treba da snose ı Oni pisci koji su savetovali takvu politiku ili je kao činovnici sprovodili. Normalno je da bude i među piscima siromašnih liudi kao i drugdc, ali ovde više nije reč o pojedincima, već o Drecziraniu jednog od najsvetliiih ljudskih poziva...

„Da li pomišljate na pisanje za televiziju i da li smatrate da felevizija može formirati svog pisca koji će raditi samo za mali ekran?

Televizija uopšte, verovatno naša (beogradska) televizila sa ovakvom molitikom — nikad. Fenomem televizije sistematski sam proučavao dve godine, prateći iz đana u dan domaći program. Laskam sebi da sam nešto i naučio. Ne govorim o informativnomovinarskom delu tclevizije, Već o onom umetničkom, Još uvek nosim tri snažna utiska zahvaliuiući trima ličnostima. To ie, pre svih, Dušan Radović sa svojom emisilom »Na slovo, na slovo«, Slobodno se može reći da je to majbolje što je emifovano na malom ekranu, Zatim TV drame Brane Crnčevića i razgovori sa decom Matiie Rećkovića, Sad, na svoje veliko iznennđenie, čitam da su sva trojica ma indeksu, Televizija Đroteruie iz sredine maitalentovanjie isce, da bi pređ državom bila čista, ier mavodno Oni su mežfo zgrešili. Šta? Šta su zgrešili na svom noslu? Ništa. Ali za meke llide sa televizije, mažalost., fo mije naivažniie, Omi samovolino prevwzimani dužnost policiie i Drinu se da bezbedncst države me ugroze njeni maj-

To se zove sitrahovlađa medi-

darovitiji sa Žikom Lazi-

okriteta«. (Intervju — Tr

; azgovor ćem , broj 311, od 30. septembra 1967),

».„.Da li vam je neko saopštio da se vaši tekstovi više neće moći prikazivati na televiziji? Ko? Neka samovoljna i „protivustavna cenzura? Neki forum? Pojedinac?

Niko. To je saopšteno urednicima pod zakletvom da mi ne kažu prave razloge. Još prc dve godine generalni direktor radija i televizije Zdravko Vuković pozvao je urednika programa za decu Dušana Radovića i naredio mu da me skine sa programa. Njegovo objašnjenje je bilo kratko i neprikosnoveno: »Matija Bećković je neprijatelj ove zemlje, špijum i diverzant. To je istina, ali tu istiu Matiji ne treba reći. Nađite neko objašnjemje! On ne mora znati zbog čega je skinut sa programa«. To su bile policijske informacije pre „Briomskog plenuma. Posle Brionskog plenuma sam vraćen na program, uz odlaganja i summjičenja da sam policajac i to one policije koja je poražena na plenumu i zbog koje sam bio skinut prvi put, Posle Predloga za razmišljanje nastala je nova hajka. Iz jednog šireg skupa mene su izabrali za svog pacijenta. Na radiju i televiziji su otvorili slobodnu tribinu za razmišljanje o mojoj neprijateliskoj delatnosti. Bilo im Je malo što su sve skinuli i zabranili. Učinilo im se da će se iskupiti za sve svoie gluposti i promašaie napadajući mene. Ne znam zašto im se čini da su omi nadležni za moj slučaj. Ili im se čini da sam stavljen van zakona pa su svi, bar za mene, kompetentni. Ništa što je upućeno meni ne smatraju uvredom. Ja sam neka vrsta manekena na čije prste oni lepe otiske trenutno majaktuelnijeg političkog zločina. Ubeđuju me da sam uhapšen. Ipak, ja sam bedan agent i neprijatelj kad za dvadeset i sedam godina nisam uspeo da Đuđem obešen...

„„Slušajući vas, čovek ne može da se otme utisku da rukovodioci radija i televizije ne misle ni o čemu drugom sem o tome kako će vas progoniti.

Vi ste me pitali za radio i televiziju. Mislim da je to i prirodno s obzirom na karakter vašeg lista. Međutim, postoji još čitav niz imstitucija i odgovornih ličnosti koje su na raznim mestima iznosili ovakve argumente. Ja nisam napravio ni jedan jedini vic, mada mnogo što Šta može tako delovati, Iznosio sam. činjenice. Znate, moj otac je bio četnik. Međutim, što sam ja više napredovao, to je i on pra· vio veću posmrinu karijeru — wu četnicima, Ako postanem nobelovac, on će postati — Hitler! A što se tiče vašeg utiska, sećam se jedne karikature na kojoj je nacrtan čovek koga jure policajci. Trčeći, čovek se okreće i dovikuje im: »Ako ovako mastavite, dobiću manmiju gomjemja...« (Intervju — razgovor sa Matijom Bećkovićem, broi 306, 22. juli 1967).

Ili sledeći tekst:

»Ni Jedna emisija do danas nije ispraćena sa toliko žalosti kao »Hiljadu zašto« beograd. skog studija.

Upravo u trenutku kada je bila najradije gledana kada je dostigla svoju umu uigramost i umetničku zrelost, neko ie odlučio da je skine za uvek sa repertoara. Zašto?

To niko ne zna. Jer niko sa televizije niie smeo da preuzme na sebe odgovornost ni da se pojavi pred očima gledalaca sa bilo kakvim objašnienjem. Da je to učinio, verovatno bi bio zasut kišom protivargumenata koje ne bi mogao savladati...

„„Predlažemo uvođenie nove serije pod naslovom: »Kada je birokratizam krojio televiziiski repertoar«. Glumce za ovu seriju neće biti potrebno tražiti izvan kuće u kojoi će se snimati. »(Hiliadu zašto« odgovomim na televiziji, broj 311/67).

Ili, sarkastična margina:

TV — Marksizam: »U poslednjem broju beogradskog ilustrovanog lista »Svet televizijski kritičar koji se potpisuje pseudonimom »gledalac« oštro ice protestovao što Televizija nije do danas našla za shodno da emituje ni jednu emisiju posvećenu Marksu.

Ovai kritičar je nepravedno osudio televizlju. Do sada smo imali prilike da više puta vidimo emisiju o »Braći Marks«e (TV marksizam 313/67).

Posle komemtara RTB na tekst »Hiljadu zašto odgovornim na televiziji, u odgovoru na taj komentar »Kmjiževne novine« pišu:

». Prihvatajući načelo otvoreno i slobodne diskusije i ne odbacujući mogućnost da se mnogi pogledi koje mi zastupamo ili koji se na stranicama »Književnih mnovina« kao slobodnoj tribini pojavljuju, razlikuju od pogleda drugih, »Književne novine« ne mogu da se ne upitaju zašto televizija nije našla za shodno da pred svojim. višemilionskim auditorijumom odgovori na pitanje postavljeno u više navrata u našem listu. To pitanie glasi: s kojim pravom i ko, stavlja određene pisce na index, ko to skiđa niihove već gotove emisjie, ko otkazujie sklopliene ugovore i ma tai mačin deluje kao samozvani cemzor. služeći se metodama i posfuncima koie ni ieđan pozitivni zakon u našoi zemlii ne wredviđa? Nije li, možda, povodom broja »Kniiževnih novina« u kojem je obiavliena proskribovana beleška, televizija mogla da stupi u polemiku sa nama jednim ozbilinim povodom i arpumentom. TI zašto se, dakle, umesto odgovora na womenulu konkretnu kritiku. koja ie sadržala sas vim konkretma imena naših vpisnmcp koji su stavljeni na indeks, daje odgovor koji je, po našem mišljenju, samo efektivno poricanje svakop našeg prava ma kritiku?...«

Po odgovoru televizije (koga »Književne novine« nazivaju »utukom«) »Kmjiževne novine« kratko zakliučuju:

»Ne unuštamo se zasad u dalju polemiku sa ielevizijom, uvereni da su čitaoci i pledaoci mogli da steknu iasnu predstavu o Platformama sa kojih deluiu i televizija i »Knjjževne novine«. Meshvatlilvo nam je jeđino da ele. viziji mniie jasno šta znači da su »Književne novine« slobodna iribina i iz kojih razloga se prigovara tim rečima. Moramo da kažemo da žalimo što to nije jasno ljudima koji rade u najuficainijem mediiumu iavne reči koji bi, samim {im trebalo da bude mnajotvorenija i najslobodnija tribina«,

3. Kritika i opet kritika svega i svačega kod nas ogleđa se i kroz naslove u kojima su često i najbeznačajnije gelose servirane,

»Sjalne perspektive glupe dece«, »Ozbilino da se zamislimo«, »Beleška o korupciji«, »Dosledno protiv birokrnfizma«, »Banka protiv kniige«. »Protiv mrevlasti birokvnftizma«, itd.

}laslovi a rubrici »15 dana«a iz broi ođ 23. 7, 1966., na mrimer, sračemnti sm da iritiyein i rompromiftin re detalie, nego čitavu Komcenciju odnosa u kulturi i ne samo u njoj: »Auđiiatur et altera pars«. »Kidati sa starom. praksom u

i bez obrazloženja« (o Fondu za O cudenje lkudne delatnosti), »Lepotica po republičkom ključu«. RUO a U broju od 8. 1, 1966. jedna losa, hoće da bude »lenjinistička« (bar po varijaciji našlo. va: Lenjinove OROVEEy o levičarenju), »Dečjc

sti upravljianja«. .

PlaGj od 10, 12. 1966. (rubrika »15 dama)

»Emisije treba razumeti«

PSBVOJE. SA Univerziteton«

»Čiste ruke«

»Trgovina i kultura« (29. 10, 1966)

»Korupcija« i

Broj og. 2. 11. 1966. pun je napada: pokre. tači »Film. novosti«, pa sistem dohotka (»Uči. telji škole i viškovi«) U istom broju štampa. na je i senzacionalistička „zajedljiva beleška »Kockarni samoupravljači« i glosa »Štampana čovekova misao je roba kao svaka druga« i na kraju još jedan tekst »Demagogija politička di. skvalifikacija i još štogod«.

U broju od 7. 1. 1967, pored moralističke glose »Zečići na socijalistički način«, pored na. pada na ekonomske stanarine, i odluku PTT da podigne poštarinu, štampana je vest koja regi. struje porast nepismenih. Protiv toga ne može se imati ništa, Ali u tekstu postoji i rečenica koja se ustvari okomljuje više na samoupravljanje kao i ona pomenuta glosa »Kockari samoupravljači«, nego li na nepismenost. »U saveti. ma sede ljudi koji sami ne umeju da pročitaju odluke koje su doneli«. .

Broj od 21. 1. 1967. nastavlja:

»Spasimo Kinoteku«

»Dosoljavanje« | :'

»Bez plana i sistema« (o kulturnoj politici)

Kraj »Jazavca«

»Razrađen sistem«

»Neka jedu kolače« ,

(Ovaj cinički napis odnosi se na odlazak nezaposlenih na rad u inostranstvo).

IV

Ocene naše kulturne situacije i kulturne politike

1. »Književne novine« su permanentno nezadovoline stanjem u kulturi. Pišu protiv »ukidanja« Hadžićeve kabare-kafane »Jazavac«, protiv smanjenja dotacija »Praksisu«, protiv ugroženosti kulturnih spomenika od strane samoupravljača, protiv monopola i klanova, itd.

U broju od 21. TI. 1967. godine pruža se aları mantna potpora madrigalistima: »Rekvijem za madrigaliste«. »Književne novine uopšte vole da spasavaju. Tu svoju »spasilačku« funkciju obično nagoveštavaju bombastičnim „naslovima, »Spasimo zagrebačku školu crtanog filma ili »Spasimo Kinoteku«,

Povodom Teza o daljem razvoju i reorganizaciji SK, između ostalog se kaže:

m»... kulturnim radnicima ove zemlje wripa· da ta čast da su oni među prvima postavili kriterijume socijalističkog humanizma i individualne socijalističke svesti, i kao putokaz za akciju i kao merilo pri ocenjivanju akcija drugih. Savez komunista Jugoslavije obezbedio je punu slobodu kulturnog, umetničkog ı naučnog rada. Obezbeđujući tu punu slobodu, Savez komunista je postao ne samo nosilac borbe za demokratiju u oblasti kulture nego i garantija da će se sloboda kulture sve više i više obezbeđivati i da će radni ljudi koji stvaraju kulturu u ovoj zemlji biti i oni koji odlučuju o njenoi sudbini... (Broi 301 — 15 dana) | ı

Dalje, u istom tekstu se govori o tome »da su kulturni radnici ti čija je obaveza pred društvom da kreiraju celokupnu politiku...«

2. Pišući protiv poplave šunda, protiv izvesnih institucija, protiv porasta nepismenosti, protiv kockarnica, protiv ekonomizma i tehnokratije »Književne novine« kritikuju niz neperifermih i perifernih pojava što se manifestuju u sistemu a ne pružaju nikakvu stvarnu Dodršku onim pozitivnm naporima za reformom i kulturi!) čine sve šta mogu da bi stvorili kod svojih čitalaca uverenje o besmislenosti svih napora našeg društva u pravcu daljeg razvoja kulture na bazi principa. dohotka ı samoupravljanja. U tekstu »Humanizacija cilj socijalizma, konstatuje se »između ekonomije i kulture u našem društvu, trenuto postoji oštar sukob„.« ug tekstu se kaže da gube iz vida oni koji se u toj diskusiji, (misli se na ekonomiste), pozivaju na Marksa, da Marksovo učenje predstavlja kritiku poliitčke ekonomije građanskog društva i da Marks kada govori o položaju kulture, O ekonomskim zakonitostima koje njom vladaju »to tretira kao jednu od karakteristika građanskog društva.

Pledirajući . zatim da kritike »ekonomizma«... »zaslužuju punu podršku ne samo kulturnih radnika nego svih prosvećenih liudi u našoi zemlji«, »Književne novine« zaključuju:

»Tužno je što se nalazimo u situaciji da dokazujemo opšte-poznate istine, đa se borimo za O aje smo mislili da smo davno izborili...

Želeći da budu prisutne »Književne novine« prate kulturne događaje i razgovore kulturnih radnika o društvenom položaju i aktuelnim problemima kulture. Komenfarišući neke od Sxorašnjih razgovora kulturnih radnika između ostalog kažu:

— ...»Diskusije su, očiglcdno, sve u svemu, došle na pravi teren i počele da se vode na pravi način. Sami kulturni radnici, i to najugle lniji među aiina kao i svi ostali, zalažu se za Što bolje usklađivanje onoga što kulturne institucije daju sa stvarnim mnotrebama drštva, sa onim što naša sredina i naše vreme od kulture traži. Pod tim se naravno ne po"rnzumevanji ka? osnova vulgarnji zahtevi »ivžišta«, j, zahtevi najnižeg ukusa | neznania, nego ono Što konstituisani samoupravni organi tog društva procenjuju kao potrebe i mogućnosti svoje srč-

1) »Ako sc uporede besmislene investicije na driupgin sektorima delatnosti, od privrede do sporta, onda možc da še ustanovi... da se u kulturi inmvesfliralo mnopo manje no Što Di ona po svomc drušivononi značaju zaslužna U tom slučaju slika maše kulturne situacije postaje i recalnija, pa, ako hoćete, i mračnija.. Međutim, Io je tema za sebe«, (broj 202 »Jedna ocena maše kulturne politikc«).

Komentarišući jedan Vuko”sov iazgovor sa niscima »Književne movinee pozdrovlinju iotencije i napore da se razumeju prilike ali zaključuju »Ostajc... da se sa rarumevanja pređe na dela, sa plotonske podrške ni stvarno roša. vanic problema«. (Tu nevericu koja jc redokcjski stav, potvrđujec i komentar u rubrici »Ongsko uzgrcd«, na istoj strani i u istom broju: »Preia»ak na dela sa Ycči, važi Za reči revolucionarnih pesama).

KNJIŽEVNE NOVINE